...
ORADIO UŽIVO

Društvo / Aktivizam

Volonteri moraju biti bezbedni i informisani

16.12.2020.

Prema KOMS-ovom izveštaju o uticaju pandemije na mlade manje od četvrtine mladih je volontiralo tokom pandemije. U tom istraživanju koje je nedavno objavljeno, takođe se navodi da je najveći broj mladih, skoro osamdeset odsto, volontirao samoinicijativno (pomoć u komšiluku ili kroz neformalno organizovanje). Oni koji su volontirali u organizovanim procesima, najčešće su to radili kroz organizacije civilnog sektora. Na drugom mestu su Crveni krst, UNICEF i druge međunarodne organizacije, a potom i lokalne samouprave.

.

Foto: Pixabay.com

Bitno je napomenuti i da se većina mladih osećala bezbedno tokom volontiranja. Na skali od 1 – Nimalo bezbedno, do 5 – U potpunosti bezbedno, prosečna vrednost odgovora je 3,72. Istraživanje prati period vanrednog stanja i nakon vanrednog stanja, a obuhvaćeno je više od 1.100 ispitanika.

Programska koordinatorka KOMS-a Milica Borjanić kaže da su tokom pandemije volonteri bili izloženi uslovima koji nisu svakodnevni i nisu uobičajeni, što nas, kako ona kaže, vraća na jako bitan dokument, a to je Zakon o volontiranju.

"U njemu piše da ni jedan volonter ili volonterka ne sme biti izložen situaciji u kojoj može biti ugroženo njegovo zdravlje ili neko njegovo pravo. U ovom smislu, neophodno je da radimo na izmeni Zakona o volontiranju, možda čak i donošenju potpuno novog okvira. Ovaj trenutni ne odgovara potrebama kakve su se pokazale u ovoj krizi. On je deklartivnog karaktera, prepoznaje volonterizam, ali nekako na tom nivou ostaje, ne prepoznaje sankcije. Dakle, kada prekršite zakon, ukoliko dovedete volontera ili volonterku u neku situaciju u kojoj jeste ugroženo njihovo zdravlje, a imali smo takvih primera tokom pandemije, ne možete da sankcionišete takvo delovanje", ističe Milica.

Ona dodaje da se, ukoliko se prekrši zakon, neće odgovarati ni na jedan način, što je pored nekih drugih manjkavosti, glavni problem koji muči volontere i volonterke.

Frančeska Fornari iz Volonterskog centra Vojvodine kaže da je bitno da volonteri tokom angažmana imaju sve informacije: da im je jasno koliko traje njihov angažman, koji su to zadaci kojima će se baviti, gde se volonterska aktivnost dešava i zbog čega.

"Takođe je bitno da imaju na umu koga mogu da kontaktiraju u slučaju pitanja i nedoumica. Moraju biti jasno upoznati sa merama bezbednosti i sigurnosti na mestu, na zadatku na kome volontiraju i sa kontaktom osobe koja je odgovorna za njih i koja im može pružiti određeno mentorstvo i podršku. I naravno, da su upoznati sa tim šta je zapravo volontiranje, koja je razlika između volontiranja, besplatnog rada i drugih oblika angažovanja koji se razlikuju od volontiranja", ističe Frančeska.

komsistrazivanje2 png

Ona dodaje i da je kod volonterskih angažmana koji se odvijaju tokom vanrednih ili kriznih situacija, veoma važno obratiti pažnju na bezbednost i sigurnost.

"Kada to kažem, ne mislim samo na fizičku bezbednost, nego takođe i na njihovu emocinalnu i psihološku dobrobit. Kada razmišljamo o tome, važno je da se time bavimo od početka priprema volonterskog angažmana. Dok raspisujemo volontersku poziciju tokom ovakvih situacija, treba da imamo na umu koji to mogu biti potencijalni, čak i negativni uticaji na njih. Ipak pričamo o vanrednim situacijama. Dakle razmišlja se o merama prevencije koje možemo da obezbedimo, kako ne bi došlo do 'sagorevanja' i do izloženosti različitim faktorima koji mogu ugroziti bezbednost te osobe", kaže Frančeska.

Mladi sa kojima smo mi razgovarali su različitog stava i iskustva po pitanju volontiranja u vanrednim situacijama.

"Volonterskog iskustva sam imao dosta, kada je sve ovo bilo normalno, ali dok je bilo vreme pandemije nisam volontirao formalno, npr. odlaženje u kovid bolnicu. Volontirao sam po svom komšiluku kada je trebalo nekom starijem odneti nešto ili brinuti o čišćenju zgrade. I mislim da je jako važno da ljudi pomažu jedni drugima u tako teškim situacijama. Mislim i da je sigurnost volontera i ljudi oko njih veoma bitna. Nekada je možda bolje da profesionalci to rade, jer volonteri nisu dovoljno sposobni za neke takve stvari."

"Nisam volontirao tokom pandemije jer sam imao svoj stalni posao, a imam i hobi, pa mi vreme ne dozvoljava da radim nešto dodatno. Viđao sam da ima poziva za volontere, ali koje nisu vezane za situaciju sa koronavirusom, tako da čak i da mi je vreme dozvolilo, ne bih učestvovao u tako nečemu, jer smatram da treba da držimo fizičku distancu u ovo vreme i da se pazimo na sebe, da se čuvamo."

komsistrazivanje png

"Bitno je pomagati, ali bitno je da i sebi pomogneš pre svega, a pogotovo u ovakvim situacijama, koje se smatraju kriznim. Pod tim mislim na rat, pandemije, bolesti... Trebalo bi da su volonteri jako sposobni, sa dugim iskustvom rada u tim oblastima, baš tim kriznim volonterskim situacijama i jako je bitno da se svi pazimo i budemo dobri."

"Nisam volontirao tokom pandemije, ni u kovid bolnicama, niti u raznošenju hrane za starije sugrađane. Zapravo sam bio u nekom stanju hibernacije, iako inače volontiram. Mislim da je jako bitno u ovoj situaciji da volonteri, pogotovo ako su to mladi ljudi, znaju svoja prava i u kontekstu pandemije i mera zaštite i svoje bezbednosti pre svega. Bitno je da ukoliko su u kovid bolnicama da razumeju da je to bezbedan prostor za njih i da oni znaju zašto to rade."

Frančeska Fornari dodaje i da je položaj volontera u Srbiji prepoznat i priznat unutar nevladinog, civilnog sektora i unutar neformalnih grupa.

"Ono je prepoznato između aktivista i prilično je prepoznato među ljudima koji su nekada učestvovali u takvim programima ili imaju neku želju da učestvuju u njima. Ne treba da zaboravimo da postoji veliki sloj našeg društva koji nije dovoljno upoznat sa konceptom volontiranja. Postoje određene zablude o tome i zbog tih zabluda nisu zainteresovani za volontiranje. Takav princip im nije dovoljno blizak. Na tome treba najviše da se radi. Približavanje dobrobiti volontiranja pojedincima i to od malih nogu", tvrdi Frančeska.

Volonteri su cele ove godine bili posebno važni, a mnogi su to i prepoznali. U Novom Sadu je ovogodišnja Oktobarska nagrada posvećena vrednostima volontiranja, volonterskom duhu i nesebičnom angažmanu volontera u šest sektora: kultura, omladina, ekologija, zdravlje, sport i vanredno stanje. U KOMS-ovom istraživanju se navodi i to da je skoro polovina mladih na pitanje da li su mogli više da pomognu društvu tokom krize, odgovorila sa da, što takođe pokazuje važnost ovakvog angažovanja u društvu.

Iako je donela mnogo ružnih stvari, pandemija je pokazala da među ljudima postoji solidarnost, podrška i empatija. Jedna od stvari koja to potvrđuje je i volonterizam tokom ove sitacije.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: printscreen istraživanja

Možda te još zanima:

.

Kandidujte svoje ideje za "Šta nam teško" program

U protekle tri godine kroz program “Šta nam treško” neformalne grupe mladih iz Srbije imale su priliku da oplemene svoju…

.

Kako se organizuju mladi u Nemačkoj?

Hildenštajn, grad od oko sto hiljada stanovnika u nemačkoj državi Donja Saksonija, može da se pohvali jednim alternativnim kulturnim centrom…

.

Volonterski kampovi jači od korone

Volonterski kampovi su jedan od najlepših načina da se učini nešto korisno za društvo oko nas, ali i da se…

.

Bijenale mladih otvara poziv za volontere

Organizaciona grupa Bijenala mladih poziva svoje koleginice i kolege, mlade ljude koji se bave umetnošću, kustosiranjem, istorijom i teorijom umetnosti,…

.

Letnji volonterski kampovi

Mladi istraživači Srbije pozivaju sve zainteresovane volontere da se prijave za letnje kampove u Srbiji.

.

Volontiraj na festivalu Uhvati film

Konkurs za volontere festivala Uhvati film otvoren je do 1. juna, a sve što je potrebno jeste da popuniš prijavni…

Anketa

Da li se plašite novog talasa korone?

Oradio logo