Veresija koja uništava Zemlju

Foto: pixabay

To praktično znači da smo u 2019. godini za svega sedam i po meseci potrošili sve ono što nam planeta stavlja na raspolaganje da rasporedimo na 12 meseci. Milena Dragović iz "Svetske organizacije za prirodu" kaže da se to stanje pogoršava iz godine u godinu, jer ne slušamo savete naučnika i ignorišemo brojne alarme koji se pale širom sveta.

"Nažalost, posle dobrih vesti da je u Etiopiji posađeno 200 miliona stabala, što je primer koji bismo morali da pratimo, stigla je vest da smo ušli u ekološki dug najranije od kako se to meri, od sredine sedamdesetih. Mi smo praktično istrošili sve resurse i do kraja decembra živimo na veresiju", kaže Milena.

Prema njenim rečima i Srbija u stopu prati ostatak sveta u tom maršu ka sunovratu, pa je čak i gora od proseka u pojedinim parametrima.

"Prošle godine Srbija je ušla u eko dug 30. jula, a ove godine 18. jula, što znači da ne menjamo sisteme kako bismo održivo koristili resurse", objašnjava Milena.

Ekološki aktivista Dragan Petrović kaže da bi taj dug mogao znatno da se umanji kada bismo prestali da radimo samo nekoliko prostih stvari. Bacanje hrane je jedna od njih.

"Uvek možemo da recikliramo, čak i kada se to ne traži od nas, da većinu stvari koje odbacujemo ubacimo u novi ciklus proizvodnje i eksploatacije. Možemo da ne bacamo hranu. Kažu da bi se ekološki dug smanjio za 10-11 dana kada ne bismo bacali hranu i zbog toga proizvodili viškove hrane. Treba da nosimo second-hand odeću i još štošta što bi umanjilo preteranu proizvodnju", objašnjava Dragan.

Prema njegovim rečima trebalo bi praviti i pritisak na političare i uskraćivati glas onima koji u svojoj političkoj agendi nemaju predloge rešenja adekvatnih za ovu vrstu problema.

Dan ekološkog duga se izračunava na osnovu toga koliko je na planeti dostupne vode, šuma, metala i ostalih resursa i toga kojom brzinom se troše.

Tako svetska populacija koristi resurse koje će planeta moći da proizvede tek naredne godine. Odgovor na ovaj trend leži u reciklaži, racionalnom trošenju i proizvodnji, vraćanju ekološkog balansa sadnjom zelenila, ali će taj trud svake godine morati da bude mnogo veći, dokle god odlažemo rešenja.

Organizacija Global Footprint Network objavila je i zanimljivo istraživanje, postavivši pitanje koliko je planeta Zemalja potrebno da bi se živelo životnim stilom pojedinih država. Tako je za američki način života potrebno čak pet planeta, australijski 4,1, a ruski 3,2 planete. Ako živite kao u Indiji, onda vam nije potrebna čak ni cela planeta Zemlja.

S obzirom na to da je ljudska populacija u zahuktavajućem porastu, svet će morati iz korena da menja način života, ponašanje prema okolini, ali pre svega duboko ukorenjenu potrebu da poseduje stvari. U suprotnom, čeka nas prilično mračna budućnost.

P.K.