Ugrožen čovek traži spas u prirodi

Milena Cvijetić i Maja Dimitrovska, pejzažne arhitekte, osnovale su pre skoro sedam godina studio "Tufna", u trenutku kada su dobile želju da započnu nešto svoje, dok su tragale za pristojnim zaposlenjem. Počele su prvo kao dekoraterke događaja, venčanja uglavnom, međutim, ubrzo su dobile prvi prostor koji je trebalo da urede i malo po malo posao se razvijao.

U međuvremenu, pokrenule su instagram profil @studiotufna i krenule da rade nešto što je počelo da ostavlja traga, a to je nesebična pomoć u savetima svima koji žele da uzgajaju biljke.

Milena Cvijetić za Oradio kaže da ni ona ni njena kolegnica Maja nisu zaluđenice u društvene mreže, ali da se Instagram ispostavio kao idealno mesto za komunikaciju sa ljudima koji vole ono čime se one bave.

"To je bio neki naš način da podelimo ono što svaklodnevno radimo. Smatramo da je obaveza nekoga ko se ovim bavi, u vremenu gde smo svi upućeni na to da imamo neki komadić prirode u prostorima u kojima boravimo, da pomognemo ljudima u tome. Nema u tome ničeg čudnog, nije to ništa što može da nas ugrozi, naprotiv". 

Sa kakvim pitanjima i savetima vam se najčešće obraćaju pratioci?

Trudimo se da delimo iskustva o biljkama sa kojima mi najčešće radimo i to su biljke koje su uobičajene, jer mogu da se nabave u Srbiji. Jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo jeste o uvenuću zbog viška vode. Ljudi ovde najčešće upadaju baš u tu zamku da previše zalivaju biljke, misleći da će uvenuti, a one umiru zbog previše vode. To je normalna reakcija ljudi kada vide sparušenu biljku, zaliju je, a to možda nije odgovor.

Kakvo je naše opšte znanje o sobnim biljkama?

Ima tu svega. U prethodnih nekoliko godina jako je poraslo interesovanje za cveće i to je deo svetskog trenda povratku prirodi, ozelenjavanja okoline i slično. Postalo je normalno da su ljudi, koji ih gaje, ekološki orijentisani, da tu svoju ljubav dele na društvenim mrežama. Moram reći da se mladi ljudi mnogo više interesuju za biljke nego ranije. Takođe, ima tu ljudi koji imaju veliko znanje, koje dolazi iz njihove velike ljubavi koja ih je navukla na biljke. Sa druge strane, ima i ljudi koji malo vole da se prave pametni, ali meni je to sve simpatično.

Stiče se utisak da je pandemija dodatno zainteresovala veliki broj ljudi za sobno cveće i drveće. Koliko je to istina, po vašem utisku?

Apsolutno! Nije to samo naš utisak, već i utisak naših kolega. Prethodnih nekoliko meseci bila je potpuna pomama za biljkama po rasadnicima. To je išlo dotle da su postavljana pitanja zašto se biljke ne uvoze, zašto je zastoj na granicama... To je normalno, kada se čovek oseća ugroženo, traži spas u prirodi i utehu u njoj. Kako smo svi bili zatvoreni, ljudi su imali potrebu da tu atmosferu naprave u svom domu. To je tako i inače, bez korone, ali je ovo zatvaranje učinilo da se ta želja dodatno poveća. Sve ono što mi pričamo godinama, ljudi su ubrzano shvatili kada su ostali zatvoreni u stanovima sa malim terasama.

Rekli ste da je sve više mladih ljudi koji vole biljke. Kakav je njihov odnos, za razliku od starijih?

Mladi sigurno imaju više elana i vremena da se bave biljkama, ali inače, u tom žaru, nema neke razlike po uzrastima. E sad, kakve namere su iza toga? Da li neko želi da ostavi bolji utisak na druge, kao osoba koja se interesuje za prirodu, ja to podržavam. Čak i ako je deo trenda. Nadamo se da su mladi shvatili neke stvari koje nama u njihovom uzrastu nisu bile očigledne i da će sutra napraviti neki zdraviji svet. Zato i volimo da im pomažemo u svakom koraku u tome.

Možemo govoriti o pejzažnoj arhitekturi, ali živimo u okolnostima da se zelenilo masovno seče po gradovima. Sada je na red došao Košutnjak, a vi ste se, zajedno s kolegama, angažovali u očuvanju te šume...

Društvene mreže u ovom periodu dosta su promenile svoju ulogu. Mislim da se nama ljudi obraćaju jer je teško naći relevantan izvor informacija na društvenim mrežama. Mi smo tu, kao pejzažne arhitekte, da govorimo koji je stav struke. To nema veze sa politikom, već samo sa onim što mi smatramo i što smo učili da je ispravno. Ljudi moraju znati koja su njihova prava. Najstrašnije mi je to što ljudi misle da nemaju prava da se bune zbog Košutnjaka, jer on, kao, nije njihov. Jeste njihov! Naš aktivizam se svodi na to da edukujemo ljude o čemu se tu radi, zašto seča nije dobra za sve nas i trudimo se da delimo informacije organizacija koje se zalažu za očuvanje. I to je naša obaveza.

P.K.