Povratak mladih zahteva suštinske promene

Povratak u Srbiju san je bio svakog gastarbajtera koji je napustio Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata. Pobeći od sirotinje, steći bogatstvo i vratiti se kući u velikom stilu, maštarija je koja je postala neodvojivi deo naše predstave o pečalbarima. Onda su došle devedesete i neki novi mladi ljudi su počeli da odlaze bežeći od ratova i nasilja. Neki od njih sanjali su da će se jednog dana ipak vratiti, mnogi to i jesu učinili posle Petog oktobra, ali ta je sreća kratko trajala.

Poslednju deceniju i više stasavaju generacije koje većinski maštaju da odu iz Srbije. Njihove destinacije su na Zapadu, njihovo znanje stranih jezika je neuporedivo bolje nego kod roditelja, njihova želja da se nikada ne vrate je jača.

Premijerka Ana Brnabić, početkom ovog meseca izjavila je da su usvojene mere kako bi se mladi vratili u Srbiju, kao i da se radi na tome da se mladi podstaknu da u Srbiji ostanu.

"Ja sam sredinom 2018. odlučila da pozovem naše mlade iz dijaspore da dođu u Srbiju, da se vidimo u decembru, kada oni svakako dolaze kući za doček Nove godine. To je bila naša prva konferencija, okupilo se 250 mladih i pričali su o tome šta očekuju da bi se vratili. Videli smo neke konkretne stvari o kojima niko nije razmišljao".

Kaže da su vlade ranije samo deklarativno pozivale mlade da se vrate.

"Suludo je, kad pogledate iz generacije u generaciju, iz vlade u vladu, zovu da se vrate, a niko ne zna da, kada se vraćaju, mogu da unesu sopstvenu imovinu do 5.000 evra, a preko toga plaćaju carinu kao za uvoz stvari", ukazala je premijerka.

Ističe da se to sada promenilo.

"Podigli smo limit na 20.000 evra ako je neko do deset godina bio u inostranstvu, a ako je bio više od 10 godina tog limita nema", rekla je Brnabićeva.

Ubrzana je i nostrifikacija diploma, a od 1. januara ove godine uvedena je i e-nostrifikacija.

Nije poznato koliko će ove mere Vlade uticati na povratak mladih iz inostranstva jer se tu, pre svega radi o birokratskim promenama. Ono što bi suštinski moralo da se menja u društvu, nije povezano sa carinskim normama i načinima za regulisanje dokumenata.

Sociološkinja Lola Paunović je od trinaeste godine živela u inostranstvu, zahvaljujući majčinom angažmanu u Ujedinjenim nacijama. Promenila je tri kontinenta, studije završila na univerzitetu u Severnoj Karolini, a onda odlučila da se vrati u Srbiju i ovde pokuša da se izbori za svoje mesto pod suncem.

Lola Paunović

Kako kaže, nije mnogo razmišljala o uslovima, prosto je imala poriv da se vrati. Sada ta njena odluka ima i pozitivnih i negativnih strana.

"Došla sam u Srbiju pre tačno godinu dana i imala sreće da odmah pronađem posao. Pošto sam završila sociologiju na Univerzitetu u Severnoj Karolini, primljena sam kao istraživačica u Centru za evropske politike. Međutim, od kako sam došla, pod stalnim sam pritiskom da ljudima opravdavam svoj povratak, da objašnjavam zbog čega sam se vratila. Svesna sam da većima mladih danas želi da ode odavde, ali ja sam imala potrebu da se vratim i pokušam ovde da izgradim svoj život", objašnjava Lola.

Prema njenim rečima, Srbija mora da se menja u svim sferama ako želi da joj se deca vraćaju.

"Prvo i osnovno, potrebno je da mladi dobiju fer kompenzaciju za svoj rad, da budu plaćeni i da od toga mogu da žive. Potrebno je obezbediti im poslove posle školovanja, bolje uslove za život. Životni standard u Srbiji je vrlo nizak, a ljudi treba da bude plaćeni koliko vrede. Oni ovde rade za minimalac, a napolju mogu da budu pristojno plaćeni", kaže Lola.

Prema njenim rečima, činjenica da većina mladih želi da pobegne iz Srbije mora svima da bude poziv na buđenje, da se ljudi protresu tom činjenicom koja je "vrlo tužna".

Lola nije jedina mlada osoba koja se vratila ili će se vratiti da pokuša svoj život da ostvari u Srbiji. Srđan Tomić živi i radi u Beču, planirao je da se se vrati u Srbiju, ali ga je u tome prekinula pandemija.

"Došao sam ovamo pre šest godina i moram da priznam da je to šest teških godina, punih teškog rada. Planiram da se vratim u Srbiju i da završim fakultet koji sam zapustio, pa da onda vidim šta ću dalje. Ja ovde od svog rada živim veoma pristojno i znam da to ne bi bio slučaj u Srbiji, ali mislim da bih imao bolje šanse bilo gde ako se doškolujem", objašnjava Srđan.  

No, neuporedivo više je onih koji odlaze da se i ne osvrću. Lekarka Jelena Milić iz Novog Pazara započela je karijeru u Nemačkoj. Ona kaže da taj put nije bio ni malo lak, ali da ni ona ni njen suprug nisu imali bilo kakvu dilemu treba li otići iz Srbije.  

"Osnovni razlog zbog kojeg sam odlučila da napustim Srbiju još u vreme studija jeste sveopšta korupcija. Niko ništa ne može da uradi ako nekog ne poznaje, ako negde ne podmaže, ja tako ne mogu da živim, to nije moj sistem, nisam tako vaspitana. Svesna sam da do pristojnog života ovde imam još mnogo birokratskih prepreka, ali bar znam da je bolji život moguć ako učinim sve da do njega dođem", kaže Jelena.

Istraživanje KOMS-a u vreme prvog naleta pandemije pokazalo je kako su mladi većinski saglasni sa tvrdnjama da mladi i obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se tamo njihovo znanje mnogo više ceni, da je visoko obrazovanje potpuno diskreditovano lažnim diplomama i fantomskim privatnim fakultetima, kao i da mladi nemaju podsticaj da uče, jer je sistem vrednosti takav da se sve dobija novcem i poznanstvima, a ne znanjem. To istraživanje pokazalo je da zbog pandemije 41,8 odsto mladih još više želi da ode iz Srbije

Iskorenjivanje korupcije i partijskog zapošljavanja, bolje obrazovanje, sigurnost, izvesnost, briga za građane, jednostavniji put do zagarantovanih prava, prava demokratija… To su stavke koje naši sagovornici ističu kao ključne da bi se više ljudi vratilo u Srbiju. Tu je i finansijska sigurnost, zdravije okruženje za preduzetništvo, kriminal pod kontrolom.

Za Svetlanu Lozanov, koja je u Norveškoj, dileme nema, jer povratka u Srbiju neće biti. Kako kaže, za to postoji čitav niz razloga, a jedan od najvećih je to što država mora čoveku da predstavlja dom, pruži sigurnost i toplinu, a ne da mu nudi strah, bes i beznađe.

"Možda imam sreće što sam u ovoj državi pronašla sistem kakav mogu da poštujem i da mi odgovoara, ali to nije jedini razlog zbog kojeg se ne bih vratila u Srbiju. Ja imam porodicu i ne mogu da očekujem da moja deca žive ovde, a da ovo ne osećaju svojim domom. To nikome ne treba. Osim toga, gledati ih kako rastu u nekom pristojnom okruženju, koje poznaje pravila, daleko je lepše od života u neizvesnosti i stalnim pretnjama. To prevazilazi svaku nostalgiju i sav patriotizam", objašnjava Svetlana.

Celu emisiju "Za i protiv" u kojom smo se bavili temom povratka u Srbiju poslušajte na našem podkastu.

P.K.