Društvo / Obrazovanje
Zapadni Balkan ne prepoznaje mlade
Petina stanovnika rođenih na Zapadnom Balkanu otišla je da živi u inostranstvo. To je nedavno izjavila Generalna sekretarka za regionalnu saradnju Majlinda Bregu. Srbiju godišnje napusti više od 40 hiljada ljudi. Otvorilo se i pitanje odlaska mladih i šta će to Zapadni Balkan uraditi da oni ostanu i da ove zemlje budu one u kojima mladi žele da žive? Pre svega, treba krenuti od toga šta treba popraviti. Na žalost, spisak je dugačak, a uzroci vrlo slični u zemljama našeg regiona.
Foto: Canva.com
Novinar RTCG-a i aktivista iz Crne Gore Branimir Žugić kaže da istraživanja pokazuju da svaki treći mlad čovek sa Balkana razmišlja o odlasku, a razloga je mnogo.
"U vremenu većih mogućnosti, veće vezanosti sa razvijenijim državama mladi se odlučuju na taj korak odlaska kako bi ostvarili svoje potencijale. One ne odlaze isključivo zbog ekonomske situacije, što svakako jeste jedan od dominantnih razloga, ali tu su i nedostatak radnih prilika, ali i politička nestabilnost, traženje boljih obrazovnih šansi, želje za novim iskustvima u inostranstvu. Odlaze naravno i zbog osećaja nesigurnosti, nestabilnosti, zbog rasta tenzija na društvno političkoj sceni svih ovih godina, podela, nacionalizma, svakodnevnog vraćanja u prošlost, posebno u konfliktne periode. Sve to ima veliki uticaj na mlade", kaže Branimir.
Foto: Branimir Žugić, privatna arhiva
Prema Brenimirovim rečima mladi bi ostali kada bi postojala ekomoska stabilnost, bolji obrazovni sistem i perspektive koje imaju smisla za njih. Postoji, još nešto, kako Branimir kaže.
"Veliki doprinos bismo dali svi mi, stariji kroz lične primere, ponašanja, kroz promociju životnih vrednosti, ali na žalost u zemlji, u kojoj postoji, po procenama, 20 000 zaposlenih sa lažnim diplomama, kada su donosioci odluka osobe koje nemaju ni znanja, ni veština, već jedino partijsku knjižicu. U zemlji u kojoj ne funkcioniše ni sudstvo, ni tužilaštvo, gde smo svakodnevno svedoci nefunkcionisanja države, gde niko ne odgovara, gde kriminal cveta, teško da mlade može nešto da motiviše da ostanu", tvrdi Branimir.
OBRATI PAŽNJU
Ni u Bosni i Hercegovini situacija nije bolja. Urednik omladinskog programa BHRT-a Vedran Prodić kaže da je u toj državi najizraženiji trend odlaska mladih.
"To je zato što su godine zanemarivanja mladih došle do vrhunca. Dodatno, tu su i neadekvatan obrazovni sistem koji ne dozvoljava bilo kakvo napredovanje, politička situacija koja apsolutno stoji na putu za bilo kakav napredak. Manje bi mladih odlazilo da ne moraš imati člansku iskaznicu neke partije, to da ne moraš imati, kako mi to zovemo adekvatna krva zrnca, a pri tome podrazumevam tri konstitutivna naroda kod nas. Oni ostali su već svakako zanemareni. Doprinelo bi kada bi imali kvalitetniji obrazovni sistem. Mi na tržištu rada imamo mnogo ljudi sa završenim fakultetima, ali vrlo usko orijentisanim poslovima kojima se mogu baviti", kaže Vedran.
Glavni i odgovorni urednik portala Goce.mk Igor Stojanov objašnjava da se i u Severnoj Makedoniji dugo traži razlog odlaska mladih. Kako kaže "svi znamo, a svi se pravimo da ne znamo".
"Mnogo je razloga zašto ljudi masovno odlaze iz Makednije, kao da je neka evakuacija. Ako ih pitate najčešće je to zbog nefunkcionalnog sistma. Imate državu u kojoj praktično ne funkcionišu institucije. Drugi razlog je visoka stopa korupcije. Nedavno je izašao izveštaj za Makedoniju i svaki četvrti Makedonac je dao mito ili bio deo korupcije, svaki treći je imao priliku da da mito. Tu je i stvar novca, mnogo mladih migrira zbog veće plate il iboljeg obrazovanja", kaže Igor.
Foto: Igor Stojanov, privatna arhiva
Igor dodaje i da uzroci leže u manjku sistemske brige o mladima i stvarnoj uključenosti u društvo.
"Nema institucioanlne konekcije maldih sa državom .Ima deklarativno, ali kada dođete u situaciju da se instituciaonlno povezuju to ne psotoji. Nema organizacija, nema sistema, pa nema dovoljno ni medija koji rade za mlade", kaže Igor.
Omladinski delegat Srbije u UN-u kaže da je u Srbiji mladima veoma važna zapošljivost i dostojanstven život. Kada toga nema, oni odlaze, ako mogu.
"Ono što ja najviše čujem u radu sa mladima i nekako kada se potegnu diskusije i kada učestvujemo na događajima je taj nivo zapošljivosti, ali i koliko su poslovi koje mladi obavljaju adekvatno plaćeni, koliko poslodavac brine o mladima i da li su ispoštovane neke druge, vrlo bitne stvari za mladu osobu: socijalna zaštita, zdravstveno osiguranje i tako dalje. Druga stavr koja prati ovo je manjak nade da stvari mogu da se promene i da mogu da krenu na bolje. Tu dolazimo do pojave gde iako postoje progami za mlade koji se tiču njihove ekonomske stabilnosti i socijalne podrške, takvi programi nisu dovoljno podržani i vidljivi. Iako postoje i napori insitucija, oni su pozanti meni, ali ne i većini mladih. Samim tim oni ne prepoznaju te neke sporije procese, zato i odlaze", kaže Mihajlo.
Svi naši sagovornici se slažu u tome da je celom Zapadnom Balkanu potrebna sistemska briga o mladima. Pre toga je potrebno je prepoznavanje značaja mladih u sociološkom, ekonomskom i političkom smislu što je ključno za izgradnju održivog društva.
J. Božić
