Mladi u Pakistanu i Srbiji sanjaju iste snove

Ahmad Soban ima 25 godina i više od deset meseci živi u izbegličkom kampu u Šidu. Na zapad Vojvodine stigao je preko više granica iz Pakistana iz kojeg je, kako kaže, morao da pobegne ne bi li sačuvao živu glavu. Nedavno je postao akter i ko-autor kratkog filma "Downfall of a mafia man" zahvaljujući projektu "Možeš li da me vidiš" nevladine organizacije "Kulturanova".

U pitanju je program kroz koji je prošlo ukupno 16 mladih učesnika iz izbegličkog kampa i Šida. Oni su, pored filma "Dowfnall of a mafia man", snimili još i "Lost Dreams" i "Can you escape the game?" Iako je cilj bio da mladi zajedno rade i uče i tokom tog procesa prevaziđu potencijalne kuturne barijere između sebe, polaznici su prošli kroz višemesečne radionice osnova snimanja, režije, pisanja scenarija i glume, što je rezultiralo sa ova tri kratka filma.

Oni prikazuju njihove doživljaje, osećanja, nadanja, maštanja, razmišljanja ali i stvarne događaje  u kojima su se našli, a prikazani su nedaavno u Omladinskom klubu Opens, u Novom Sadu.

Ahmad za Oradio kaže da se odmah zainteresovao za radionice jer ga privlači film, a nikada nije imao priliku da nauči bilo šta o tome. Usput, posle višemesečnog zastoja u Šidu, radionice su mu uveliko olakšale boravak i neizvesnost.

"Došao sam iz Pakistana, odakle sam pobegao na nagovor roditelja, jer je naša kuća zbog mene bila meta brojnih napada od strane komšijske porodice", objašnjava Ahmad.

Iako ne želi da se upušta u detalje ove priče, on kaže da je u pitanju međuporodična svađa čiji je razlog on, a koja je postepeno prerasla u ozbiljno nasilje.

"Komšije su nekoliko puta napadale našu kuću i ukućane, moje roditelje i mene. Bilo je mnogo pretnji da neću preživeti ako ostanem u Pakistanu i moji roditelji su shvatili da za mene tamo nema budućnosti i da ću morati da bežim. Sakupili su novac nekako i kupili mi avionsku kartu do Sarajeva", kaže naš sagovornik.

Iz Bosne je krenuo u Italiju peške, ali nije imao sreće, jer ga je uhvatila hrvatska policija koja ga je deportovala u Srbiju. Od tada se nalazi u Šidu.

 "Živim u Šidu 11 meseci, ali ne bih voleo da ostanem tu ili u Srbiji uopšteno. Moj cilj je da stignem u Nemačku jednog dana i tamo se nastanim", kaže Ahmad.

U međuvremenu, tokom boravka u Šidu, postao je deo ekipe koju je odabrala NGO "Kulturanova" i koja je snimila tri kratka igrana filma. To iskustvo, kaže Ahmad, jedno je od najvrednijih sa njegovog puta jer je, po prvi put, mogao da oseti da je prihvaćen i da je nekome stalo do njega i njegovih problema.

"Radili smo mnogo toga. Učestvovali smo u brojnim igrama, imali stručna predavanja... Pre snimanja morali smo da naučimo osnove snimanja i nastupa i jedva sam čekao da počnemo da snimamo video, jer sam shvatio da me privlači i to, kao i fotografija. Film 'Downfall of a mafia man' je zasnovan na priči koju nam je ispričao moj prijatelj Mozes, koji tvrdi da je nastala prema onome što je on proživeo. Film govori o mladiću koji, posle mnogo godina, sreće prijatelja iz detinjstva koji sada diluje drogu. On se pridružuje prijatelju u kriminalu i vrlo brzo se uspinje po lestvici da bi postao pravi mafijaš, čiji pad je do kraja bio neminovan", kaže Ahmad.

On kaže da pre ovoga nije imao bilo kakvog iskustva u snimanju, glumi i montiranju filma, te da mu je to iskustvo bilo, koliko dragoceno, toliko i iscrpljujuće. Na filmu je sarađivao sa mladima iz Šida od kojih je, kako kaže, naučio dosta o ovom podneblju i o ljudima uopšte.

"Nema nikakve razlike između nas u kampu i njih. To su naši vršnjaci, oni vole iste stvari kao i mi i imaju iste želje i snove. Mi smo isti, bez obzira na sve", tvrdi Ahmad.

U Pakistanu, on je završio srednju zanatsku školu. Ali ovde ne može da dobije bilo kakav posao jer nema dozvolu za rad, iako bi mu to vidno olakšalo situaciju.

"U kampu nema mnogo šta da se radi i mnogi bi voleli da dobiju priliku da nešto rade i zarade, ali to se ne dešava. Nadam se da ću uskoro dobiti priliku da krenem u Nemačku, jer je već dosta ljudi iz Šida otišlo, ne samo tamo, već i u druge zapadne zemlje", kaže Ahmad.

On tvrdi da je, za razliku od drugih mladića u kampu, imao nešto lakši put od Pakistana do Srbije, nije doživeo bilo kakviu vrstu nasilja na tom putu.

"Mnogi pričaju o prebijanjima i pljačkama kroz koje su prošli u različitim državama na putu do Srbije, ali ovde je sve malo bolje. Naravno, ovo u Šidu je izbeglički kamp, nije hotel, pa su i uslovi u skladu sa tom činjenicom. Iz Hrvatske je u Šid proterano nas 40 u toj turi, tu sam stekao mnogo prijatelja i to mi olakšava boravak. U Šidu imamo hranu, krevete, sve uslove za boravak i nemam na šta da se žalim", kaže on.

Što se filma tiče, Ahmad kaže da bi, jednom kada stiugne u Nemačku, voleo ponovo da se oproba u pravljenju filma.

"Zahvaljujući ljudima iz 'Kulturanova' zavoleo sam sve to oko filma i bilo bi lepo da snimim još nešto. Možda bi najbolje bilo da snimim film o mom putovanju od Pakistana do Nemačke jer sada znam kako bih ispričao priču koju imam. Hoće li mi se to ispuniti, ne znam. Jednog dana kada stignem na svoje odredište prvo ću morati da brinem o mnogo važnijim stvarima, a to je opstanak", kaže Ahmad.

P. K.