...
TRENUTNO14:00 - 15:00RetroTips

Društvo / Aktivizam

Mladi Borani pod pritiskom: Kako opstati u rudarskoj koloniji

21.06.2024.

Jedna od prvih stvari koje se primete pri ulasku u Bor jeste vozni park. Voze se skupi automobili, džipovi, limuzine. To je jedan od direktnih pokazatelja ekonomskog napretka ovog rudarskog grada na istoku Srbije, od dolaska kineske kompanije Ziđin do danas.

.

"Bor navodno ima 24.000 registrovanih automobila. Za ovako mali grad to je zaista jako mnogo", kaže Boranin Igor Velić iz organizacije "Sigurne staze Srbije". 

On dodaje da su novi automobili simbol napretka koji su u zadnjih pet godina osetili mladi Borani zaposleni u kompanijama "Ziđin majning" i "Ziđin koper". Prosečne plate tu su 144.000 dinara, što je za sobom podiglo i plate u kooperantskim firmama zavisnim od rudnika. 

"Najveći uticaj Ziđin je učinio u ekonomskom, privrednom i političkom smislu", kaže Velić. "Najviše zapošljavaju svršene srednjoškolce jer im treba mlada radna snaga. Bor je možda jedino mesto u Srbiji gde mlad čovek odmah posle srednje škole može da se zaposli i da ima pristojnu platu u okvirima kakve imamo u Srbiji."

I studenti sa sva četiri smera Tehničkog fakulteta u Boru imaju priliku da pronađu posao u "Ziđinu" posle studija. Ova kompanija im nudi stručnu praksu uz mogućnost da ostanu. 

Dok nastaje ovaj tekst, kompanija “Ziđin” traži fizičke radnike, rudničke geologe, građevinske inženjere, vozače... Ponude su stalno otvorene.

Ninoslav Vukašinović, poverenik sindikata "Nerzavisnost" u toj kompaniji kaže da Bor više nema dovoljno kvalifikovane radne snage da se popune kapaciteti.

"Dolaze mladi iz Zaječara, Niša i drugih gradova da traže posao", objašnjava Vukašinović. 

Mladi u Boru bli su heroji našeg podkasta "Radio grafiti". Poslušajte ovde:


Osim što je rudarski posao u Boru plaćen bolje nego mnogo koji u Srbiji, on je i opasan. 

Dejan Lazar, master inženjer rudarstva iz organizacije “Glasno za omladinu” kaže da su uslovi za rad u podzemnim jamama "generalno loši". 

"Ventilacija je jako loša u podzemnim kopovima. Imate osam sati rada. Nedostatkom kiseonika čovek gubi sposobnost da onih osam sati koji mu ostanu, kad izuzmemo spavanje, vodi kvalitetan život. Uvek će biti umoran", objašnjava Dejan.

Mladima je još teže jer im se nameće više posla

"Stariji rudari hoće manje da rade, pa deo aktivnosti prepuštaju mlađima zbog čega ovi rade mnogo više nego što bi trebalo", kaže Lazar. "Znam čoveka koji je varilac u jami, završava fakultet, ali se zaposlio ovde. On vari bez adekvatne opreme i to celu smenu, iako time ne bi smeo da se bavi duže od dva do tri sata dnevno."

Lazar tvrdi da mladi koji sada započinju rudarsku karijeru moraju da računaju na ozbiljne posledice.

"Loša ventilacija utiče na krvotok, a prašina izaziva likozu. Znam ljude koji već sada imaju ozbiljne probleme sa kičmom i srcem. Oni u 40. ili 50. godini neće biti funkcionalni. Biće teret zdravstvenog sistema koji je katastrofalan, već sada", kaže Dejan Lazar.

BOR6

Sindikalni aktivista Ninoslav Vukašinović ističe da rudarski posao sa sobom nosi mnogo rizika, ali da su uslovi za rad popravljeni od dolaska "Ziđina". 

"Kinezi su uložili dosta novca u proizvodnju. Nova je oprema, mašinerija. HTZ opremu ljudi sada dobijaju redovno, a nekada je to bilo nezamislivo. Bezbednost na radu i sada može biti bolja, ali je činjenica da je bolja nego pre", objašnjava Vukašinović. 

Iako u Boru kolaju priče da kompanija otpušta radnike koji prečesto odlaze na bolovanje, Vukašinović kaže da to zakon ne dozvoljava i da je ta priča samo delimično tačna.

“Stalno zaposleni ne mogu da dobiju otkaz zbog bolovanja, ali kompanija ne produžava ugovore ljudima koji imaju takozvane PP ugovore ukoliko su na bolovanju. To se događa”, kaže Vukašinović. 

Porasle količine arsena i kadmijuma u vazduhu

Zagađenje sumpor dioksidom, koje je nekada bilo najdominantnije u Boru, od dolaska "Ziđina" je smanjeno. To hemijsko jedinjenje ima i boju i miris i lako ga je prepoznati u vazduhu. Većina tog zagađenja dolazila je iz Topionice koja je sada uređena, te ova kompanija poručuje da zagađenja više nema.

Ipak, Institut rudarstva i metalurgije u analizi za mesec februar prošle godine pokazuje da su koncentracije arsena prekoračile 8 do 45 puta ciljne prosečne godišnje vrednosti, a koncentracije kadmijuma su prekoračile 3 do 15 puta ciljne prosečne godišnje vrednosti. 

Teodora Tomić iz Krivelja kaže kako je očito da kompanija ne mari za okolinu, te da joj je važno samo da poveća proizvodnju. 

"Oni pričaju o zelenom rudarstvu, ali nema od toga ništa! Dođite da vidite kakav nam je vazduh, prođite do Krivelja da vidite u kakvim uslovima živimo, idite do kopa da vidite količine prašine za koju tvrde da je nema", kaže Teodora.

Ninolsav Vukašinović iz "Nezavisnosti" navodi da "Ziđin" mora da poštuje ekološke standarde Srbije i zakone koji su na snazi. Na pitanje, da li poštuju on odgovara:

"Imajući u vidu dostupne izveštaje i podatke koje iznose ekooške organizacije, oni to ne poštuju", kaže Vukašinović.

A jedinjenja koja se oslobađaju prilikom eksploatacije rude direktno utiču na zdravlje građana i izazivači su brojnih oboljenja među kojima je najzlokobniji - kancer.

U Boru svako ima nekog koga više nema - zbog raka

Odmah posle privatizacije RTB Bor u javnost je izašla studija Instituta Batut u kojoj se tvrdi da postoji značajno veći rizik u obolevanju i umiranju kod muškaraca i žena u Boru. Taj dokument pokazao je da stanovnici Bora u proseku žive deset godina kraće od ljudi u drugim delovima Srbije. 

Publikacija "Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji" je potvrda da širom Srbije postoje lokacije na kojima su vazduh, voda i zemlja toliko zagađeni da izazivaju obolevanje i smrt ljudi. Bor je u vrhu te liste.

Igor Velić se trenutno brine o svojoj baki koja boluje od raka pankreasa. On kaže da skoro u svakoj porodici u tom gradu postoji slučaj kancera.

"Iz mog odeljenja u srednjoj školi, šestoro ljudi je ostalo bez oba roditelja zbog kancera. Umrle su moja majka i majka moje supruge od raka pankreasa. Moja baka se trenutno bori sa kancerom, ima metastaze. Teško ćete u Boru naći porodicu koja nema nekog ko se borio sa kancerom. Ljudi koji rade u podzemnim kopovima verovatno će zakačiti neku bolest. Ako ne kancer, onda bolesti pluća ili srca. Žao mi je mi je tih mladića i devojaka koji svoju šansu vide u kopovima", kaže Velić

Teodora Tomić studentkinja informacinih sistema iznela je zapažanje koje potvrđuje uticaj rudarskog života i loših ekoloških prilika na ljude.

"U poslednjih pet godina mladi, ali i svi ostali, toliko su počeli masovno fizički da propadaju od zagađenja, da se to odjednom manifestovalo svuda. Ljudi ovde stare brzo i ja to primećujem kad god se vratim iz Beograda", kaže Teodora.

BOR1

Slučaj Krivelj

Selo Krivelj nalazi se na ivici površionskog kopa rudnika. S godinama eksploatacije, jama se približavala tom malom mestu i sada je došla do prvih imanja. Teodora Tomić kaže da danas oko 200  do 300 domaćinstava još živi u Krivelju.

"Krivelj je selo koje umire. Malo starije generacije od nas su već otišle. Kako se ko ženi seli se u grad. Omladine je sve manje. Kada smo mi bili mali, bilo je puno selo mladih i dece, a sada nema nikoga napolju", ističe Teodora. 

Ona tvrdi da se ljudima smučilo da žive pod uticajem rudnika. Zbog preteranog saobraćaja rudarske mašinerije kroz selo i zbog lošoh uslova za otkup imanja, kako bi se kop proširio preko Krivelja, meštani su blokrali saobraćaj mesecima. 

"Ja sam u centru, svaki prozor mi je okrnjen od kamenčića koje kamioni bacaju dok prolaze. Škola nam je u centru, tu dolaze deca iz okolnih sela. Ali, Kinezi voze kroz selo džipove, kamioni ne mare za usporavanje, svi jure i idu po 90 kilometara na sat. To nije normalno! Nema ležećih policijaca, nema signalizacije", tvrdi Teodora..

Blokade su okončane uz obećanje stanovnicima da će se rešiti njihovi stambeni problemi. Nedavno je grad Bor oglasio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije za formiranje stambenih naselja na potezu Trujkanov potok.

Tu će uskoro početi izgradnja tri naselja za oko 2.250 stanovnika. Smeštaj je predviđen i za preseljenje sela Krivelj.

Život s Kinezima

Dolazak "Ziđina" u Bor označio je i masovni dolazak kineskih radnika na ovo područje. Nisu došli samo menadžeri u Bor, stigle su i hiljade rudarskih radnika. Neki su tu sami, neki su poveli porodice. Tačan broj kineskih državljana u Boru se ne zna, a procena lokalnih organizacija je da ih ima više od 10.000. 

Njihovim dolaskom život u Boru se iz korena promenio. Došlo je do sudara potpuno različitih kultura i reakcije lokalnog stanovništva su različite, a uticaj pridošlica je i pozitivan i negativan.

Zbog toga je omladinska organizacija "Tebrizam" iz Bora organizovala javni okrugli sto u čijem su radu učestvovali građani i aktivisti, kao i zaposleni u kineskoj kompaniji. Cilj je bio da se utvrdi odnos lokalnog stanovništva prema novim sugrađanima

Lazar Ranđelović iz "Tebrizma" kaže da je javna rasprava bila neophodna kako bi se video koliko predrasuda imamo, a koliko tačno znamo jedni o drugima.

"Pre okruglog stola imao sam osećaj da će se reći mnogo toga negativnog, ali bilo je i dosta pozitivnih primera. Borani imaju utisak da su nas Kinezi kupili, malo je kontakata sa njima, ne poznajemo njihove navike. Očekivao sam da ima više interesovanja za upoznavanje, ali svi sa njima žele poslovnu saradnju, dok privatne komunikacije ima malo”, kaže Ranđelović. 

Na okruglom stolu bilo je svedočanstava o tome kako lokalna policija ne sme da uđe na posed "Ziđina", da postoje kineske prodavnice i restorani u koje je zabranjen ulaz Boranima, da ih se lokalno stanovništvo plaši jer su zatvoreni i najčešće se kreću u velikim grupama. 

BOR4

Mladi između netrpeljivosti i dobrodošlice za Kineze 

Gimnazijalka Anđela Vladisavljević  kaže da među njenim vršnacima ima netrpeljivosti prema Kineskim državljanima.

"Kod nas u gimnaziji se lepo ophode prema njima, ali u Mašinskoj školi su istukli jednu Kineskinju. Mi u školi imamo jednog drugara Kineza. Kada prolazi pored Mašinske škole ponekad ga učenici zezaju, imitiraju kineske glasove, povlače oči šakama. Njemu to zaista smeta, ali u gimnaziji je prihvaćen", priča Anđela.

Njen školski kolega Milan Radulović je trenirao košarku sa jednom mladim Kinezom.

"Desilo se da je jedan mlađi Kinez bio pretučen u gradu, pa se i on uplašio i prešao na boks. Ja sam u kontaktu sa njim, super je klinac, razumemo se, imamo slična interesovanja. Međutim, ima vršnjaka koji imaju čak i rasističke stavove o njima, zatvoreniji su nego naši roditelji", svedoči Milan. 

Milica Pantić ide u Ekonomsku školu. Ona kaže da se ne oseća bezbedno u gradu zbog kineskih državljana. Na Okruglom stolu koji je organizovala organizacija "Tebrizam" iznela je teške optužbe na račun nekih od njih.

"U Boru i okolnim selima mojim drugaricama dešavali su se slučajevi da im Kinezi šalju nepristojna ponude, poruke i slike. U jednom okolnom selu imali smo slučaj da je grupa njih spopadala devojčice od 13 i 14 godina. Policija nije htela da reaguje na prijave meštana i cela priča je zataškana", kaže Milica.

Igor Velić iz "Sigurnih staza Srbije” kaže da je Bor oduvek multietnički i multikulturalan. Netrpeljivost ovde nije uobičajena.

"Imamo 20 manjina. Imamo i džamiju i katoličku i pravoslavnu crkvu. Ovde nikada nije bilo sukoba na nacionalnoj, verskoj i rasnoj osnovi. Ovde žive Vlasi koji su autohtoni narod, sa sve pismom, muzikom i kulturom, postoji armija mešanih brakova u Boru. Kad su došli Kinezi, incidenti nisu bili na rasnoj ili nacionalnoj osnovi. Više tu ima besa što RTB nije naš nego tuđ. Ljude to iskreno boli. Upoznao sam sjajne Kineze po kafanama, u gradu. A upoznao sam i one koji krenu da ti prete ako protestuješ protiv 'Ziđina'. Takve stvari se događaju gde god, nije sve crno-belo", kaže Velić.  

Život van rudnika 

Bor ima četiri srednje škole: Gimnaziju, Tehničku, Ekonomsko-trgovinsku i  i Mašinsko-elektrotehničku. Ukoliko žele na studije u svom gradu, mladi se moraju odlučiti za jedan od četiri smera u Tehničkom fakultetu. Svi su usmereni na rudarstvo, stoga većina brucoša obrazovanje traže u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. 

Dejan Nikolić, lokalni ekološki aktivista, kaže da su posledice dolaska "Ziđina" dalekosežne. Kao primer on upravo navodi obrazovanje.

"Ovde više ne postoji ništa osim rudnika. Obrazovni program se sveo na to da omladina ima samo jednu perspektivu, a to je rad u rudniku. Ne školujemo više nikog, osim decu koja će sutra ići u jamu da kopaju bakar", kaže Nikolić.

Institut za omladinski aktivizam i različitosti predstavio je prvo istraživanje pod nazivom "Gde su mladi? – Izveštaj o položaju i njihovim potrebama u Boru". 

Prema rezultatima, oko 22 odsto mladih želi da ode iz Bora upravo zbog obrazovanja koje ne može dobiti u rodnom gradu.

Lazar Begović iz te organizacije kaže da je istraživanje pokazalo pomalo porazne rezultate. Većina mladih planira da se iseli iz Bora (78,4%). Trećina bi se odselila u inostranstvo, a blizu petine mladih u Beograd. Kao glavne razloge za napuštanje Bora, mladi navode potragu za poslom (25,1%) i obrazovanje (22,1%), dok blizu četvrtine mladih iz Bora (22.6%) navodi nešto drugo kao razlog za napuštanje svog grada.

"Istraživanje je pokazalo i da bi oko 36 odsto njih radilo u 'Ziđinu'. Oko 37 odsto nikako ne bi, a ostali nisu sigurni. Jasno je da ih privlači relativno velika plata za naše uslove i zaključili smo da su mladi spremni da zanemare činjenicu da postoje ozbiljne posledice rada u rudniku. Oni su toga svesni - kao najčešće probleme, više od polovine njih navelo je zagađenje (51%) i loš zdravstveni sistem, ali ne žele o tome da razmišljaju u ovom trenutku", objašnjava Begović.

Prema njegovim rečima, život u Boru nije lak za mlade koji ne žele da rade u rudniku. 

"Oni nemaju skoro nikakve prilike za zaposlenje ovde, osim eventualno u trgovini i njihove plate su iste kao u tom sektoru u ostatku Srbije. S druge strane, sve u Boru je strahovito poskupelo; od nekretnina do pića i hrane u restoranima. Deo mladih u takvim uslovima može samo da sanja pristojan život i svi razmišljaju samo o odlasku", kaže Begović. 

Celo istraživanje "Izveštaj o položaju i potrebama mladih u Boru" pročitajte ovde.

BOR5

Odliv mladih

Jedna od mladih osoba koji se školuju u Beogradu, a voleli bi da se vrate u rodno mesto je i Teodora Tomić iz Krivelja.

"Najviše volim da budem u Krivelju, jer smo tu svi nekako naši. Kada bih se vratila u Krivelj iz Beograda, posle završenog fakulteta ne bih imala šta da radim, osim ako ne radim za Ziđinu, u nekom njihovom IT centru isli slično. A ja to ne želim, jer ne želim da im robujem", kaže Teodora. 

I Milica Pantić razmišlja o odlasku posle srednje škole. 

"Najviše me plaši to da će okolna sela i grad jednom nestati, da će sve postati kinesko i da će se izgubiti naš identitet. Ja sebe ne vidim ovde, ne osećam se prijatno da ovde živim. Generalno, moja okolina, svi bi želeli da odu. Svi planiraju fakultete u Beogradu i Novom Sadu ili van Srbije. Oni ovde ne vide ni sebe ni svoju budućnost".  

Gimnazijalac Milan Radulović takođe polako pakuje kofere.

“Moj otac radi u 'Ziđinu' i ne bi mi nikada dao da se tu zaposlim. Nije to zdravo mesto i očekuje od mene da imam veće ambicije. Verovatno ću posle fakulteta da se preselim negde napolje", kaže Milan.

Nema više bendova, slikara, pisaca…

Možda bi deo onih koji razmišljaju o odlasku i ostao, da im grad nudi nešto više. Na institucionalnom nivou, potrebama mladih gradska uprava bavi se samo načelno. 

"Savet za mlade postoji formalno, ali se članovi ne sastaju i nema nikakvih rezultata. Prema rečima anketirane omladine, oni ne vrednuju postojanje ni Kancelarije za mlade, jer se ona, kako kažu, ne bavi adekvatno problemima i potrebama mladih", kaže Lazar Begić.

Lazar Ranđelović iz "Tebrizma" kaže da je ovaj grad nekada bio studentski. 

"Tu su isključivo studenti koji se školuju za poslove u Rudniku. Malo šta ih van toga zanima. Pojedini treniraju neki od sportova, a izrazito mali broj njih se aktivira u nekom drugom smislu. Studenata nema čak ni na protestima koji direktno rade u njihovu korist", kaže Ranđelović.

Igor Velić dodaje da je Bor izgubio kulturnu scenu koju je imao. 

"Bilo je izložbi, filmova, festivala. U goste nam je dolazila Slobodna zona, Fest, imali smo bendove, a to se skroz izgubilo. Takođe, grad je imao živu scenu skejtera, street arta, sve je to nestalo", svedoči Velić.

Kako kaže, sada u Boru postoje kafane i kladionice. 

"Mladi ljudi tu više nemaju kulturno-društveni sadržaj, već završe posao, idu pravo kući ili uveče odu do kafane. Bilo je kladionica i ranije, ali sada niču na svakom ćošku, a kockarnice su tu gde ima para, gde može još neko da se navuče na novu bolest zavisnosti", upozorava Velić.

On kaže da su se lokalne organizacije dugo zalagale da se osposobi Dom omladine.

"Sakupljali smo peticije, na kraju uspeli, opremili ga, napravili mesto koje okuplja mlade. To je radilo godinu, dve kako treba, a onda ga je preuzela politika i postalo je regrutni centar za vladajuću partiju. Izgubilo je fokus da se bavi mladima", kaže Velić. "Bor uskoro neće postojati. On je žrtvovano područje zbog ekonomskog i političkog interesa. Ostaće još neko vreme kao rudarska kolonija. Biće tu ljudi koji rade u rudniku, a nekog pristojnog života neće biti", zaključuje Velić. 

Petar Klaić

Jelena Božić 

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Borska mladost u senci rudnika: paljba, bleja, lopata

Bor je grad sa drugom najvećom prosečnom platom u Srbiji. Prvi je Beograd. 

.

Raspisan konkurs za Letnju školu slobodnih izbora

Nevladina organizacija Crta, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, raspisala je konkurs za polaznike i polaznice devete generacije Akademije demokratije…

.

Posle fizičkih sukoba ponovo blokirani izbori na Filozofskom

Glasanje na izborima za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prekinuto je po treći put. Studenti iz neformalne grupe…

.

Raspisan konkurs za nagradu "Refleksija"

Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija raspisala je konkurs za Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu i socijalnoj isključenosti…

.

Šta nakon srednje škole?

Tempus fondacija organizuje vebinar za srednjoškolce pod nazivom "Šta nakon srednje škole - koraci u izboru studijskog programa".

.

Borska mladost u senci rudnika: paljba, bleja, lopata

Bor je grad sa drugom najvećom prosečnom platom u Srbiji. Prvi je Beograd. 

  • 13:40 Prava stvar
  • 13:50 Leto na O radiju
  • 14:00 RetroTips
  • 15:00 Leto na O radiju
  • 15:10 Pesma dana

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo