Ko pomaže pomagačima?

Ana.rs, forum Krstarice ili Limundo možda kriju pojedine tajne univerzuma, ali suprotno popularnom mišljenju nemaju odgovore na svaki životni problem, posebno u pandemijskom procepu ove godine i još bitnije, ne nude stručnu pomoć. Zato, umesto Gugla, postoje profesionalna psihološka savetovališta, poneka i besplatna i poneka posebno orijentisana na mlade. U Novom Sadu, na primer, govorimo o desetak besplatnih psiholoških savetovališta, od kojih su četiri usmerena prvenstveno na mlade. Ali, šta se dešava kada je i savetovalištima potrebna pomoć? Pre svega finansijska.

Novosadski humanitarni centar ima psihološko savetovalište i za mlade, ali se ono finansira projektno. Koordinatorka Savetovališta, Mira Novaković Ilin kaže da bi ta vrta podrške trebalo da se uvrsti u sistemsku podršku na nivou grada ili pokrajine i prepozna kao veoma značajna za mentalno zdravlje mladh.

"Ono što nama predstavlja konstantni problem jeste nedostatak finansija za pokrivanje troškova. Međutim, dodatno je izazovno to što vi radite sa ljudima koji imaju problem i prosto, negde nije profesionalno da sa završetkom finansiranja vi završite i sa pružanjem podrške onima kojima je to potrebno", objašnjava Mira.

Dodatno opterećenje savetovalištima jeste kako zadržati volontere koji pružaju podršku i njihove koordinatore. Kada je reč o radu sa posebno osetljivim grupama, kao što LGBT mladi, ta potreba postaje posebno vidiljiva, jer se psiholozi dodatno obučavaju za rad sa korisnicima. Grupa Izađi, jedina u regionu ima psihološko savetovalište za LGBT mlade, a koordinatorka Savetovališta Vedrana Mirković kaže da je uz sve veći broj korisnika, još veći izazov zadržati obučene  kvalitetne ljude.

Vedrana Mirković, Grupa Izađi

"Ono što bi bilo idealno za naše savetovalište to je da ljudi koji rade i volontiraju u našem savetovalištu, koji su tu godinu i više, prosto dobiju neku vrstu finansijske nadoknade za seanse koje rade. To bi bilo idealno rešenje, jer ne bismo morali ponovo da prolazimo kroz procese regrutacije volontera i razmišljanje kako da oni dostignu neki nivo koji ovi psiholozi, koji su trenutno tu, imaju", kaže Vedrana.

Na drugom tasu su korisnici. Mladi i njihove porodice. U septembru 2020. zaista više nije tabu razgovarati o psihološkoj pomoći, ali sistem je taj koji kaska sa podrškom.

"Znam dosta ljudi koji idu na besplatna psihološka savetovališta i smatram da su jako dobra, jer pomažu ljudima koji možda nisu u uslovima da sebi plate pomoć ili terapiju", priča Tamara, dvadesetogodišnja studentkinja iz Novog Sada. Njen vršnjak, Petar, dodaje da zna i konkretna savetovališta. "Čuo sam za psihološko savetovalište Novosadskog humanitarnog centra i smatram da je u svakom slučaju ono korisno", ističe Petar.

Imamo, dakle, savetovališta, rastuću potrebu i korisnike, ali i ograničena sredstva. Oba pomenuta savetovališta osnovana su uz podršku OPENS-a, ali to projektno finasiranje trajaće samo do kraja ove godine.

Dobrila Marković iz OPENS-a za Oradio kaže da se trenutno radi na istraživanju potreba, a nakon toga sledi i konkretna podrška pružaocima usluga i zajednička kampanja, kako bi što veći broj mladih znao kome da se obrati.
 

Dobrila Marković, OPENS

"Kada pričamo o ovoj temi, uvek moramo da imamo na umu da je potrebno menjati institucionalne okvire, odnosno, način finansiranja ovih usluga. Naš zadatak i cilj koji je OPENS stavio pred sebe jeste da pokušamo da zagovaramo za promenu načina finansiranja i da usluge psihološkog savetovanja, kao servisi u gradu namenjeni mladima, postanu održivi, sistemski prepoznati i dostupni", zaključuje Dobrila.

Pretpostavka svih sagovornica jeste da će savetovališta postajati sve opterećenija vremenom iz dva razloga: prvo, jer kriza vezana za Kovid ne prolazi, a s druge strane - što se više priča o ovoj temi i mogućim rešenjima, to će se više ljudi odvažiti da potraži pomoć.

Više o temi poslušajte u plejeru:

I. Miloradov