Kako pomoći životinjama u letnjoj vrevi?
Problem napuštenih životinja u Novom Sadu prisutan je dugi niz godina. Neodgovorni vlasnici predstavljaju najveći razlog usled kog ulicama ovog grada šetaju napušteni psi i mačke. Nedostatak vode i hrane tokom letnjeg perioda i velikih vrućina predstavljaju najveći problem sa kojim se ove životinje suočavaju, te se postavlja pitanje kako brinuti o njima tokom leta?
Populacija napuštenih životinja trenutno je u stagnaciji i nema drastičnog povećanja broja, kaže direktor "Zoohigijene" Aleksandar Bursać. Prema njegovim rečima, više od 12.000 životinja je u prethodne četiri godine prošlo kroz programe kastracije, sterilizacije i pružanja prve pomoći, a nekoliko hiljada se vodi kao napušteno.
"Zajedno sa prigradskim naseljima, radi se o nekoliko hiljada primeraka napuštenih životinja, zato što su sve te životinje u fluktuaciji. Stalno imamo populaciju koja se smanjuje i povećava na bazi priliva iz drugih opština, životinja koje se donose u Novi Sad i napuštanja drugih jedinki od strane neodgovornih vlasnika. Dobra stvar je to što je populacija trenutno u stagnaciji i nema povećanja broja", izjavio je Aleksandar Bursać.
Da stanovnici Novog Sada brinu o napuštenim psima i mačkama, svedoči primer Vere Mitrović koja već nekoliko desetina godina brine o psima koji se nalaze u okolini njene zgrade u Petrovaradinu. Vera kaže da je o psima lutalicama počela da se brine posle bombardovanja.
"Leti nije problem brinuti se o njima, zato što znam da nisu na hladnom, a preko zime im pravimo kućice, hranimo ih, obilazimo i lečimo ako se nešto desi. Uglavnom su oko moje zgrade i u mom naselju zbrinuti", kaže Vera Mitrović. Prema odluci o držanju domaćih životinja grada Novog Sada, zabranjeno je napajanje životinja na javnim česmama namenjenim ljudskoj upotrebi, kao i hranjenje na javnim površinama. Direktor "Zoohigijene" Aleksandar Bursać kaže da bi građani trebalo da se pridržavaju te odluke, ali da uvek postoji mogućnost napajanja životinja na izolovanijim i mirnijim mestima.
"Zaista ne vidim u čemu je problem da vi sipate vodu u neku posudicu, sa česme koja je predviđena za ljudsku upotrebu i da se odmaknete pedeset metara dalje, gde nije toliko frekventno i prometno. Na taj način će i psima biti prijatnije. To svakako podržavamo i preporučujemo da se radi", rekao je Bursać.
Dunja Sušić je udomila više od 50 pasa i mačaka preko Instagram stranice Udomi i spasi koju je sama pokrenula, a time je podstakla i druge da se angažuju u udomljavanju i spašavanju životinja sa ulice. Dunja kaže da bi svako ko sebe smatra ljubiteljem životinja, trebalo da izdvoji nekoliko minuta i pomogne psima i mačkama u ovim toplim danima.
"Osim svojih pasa, koji su kod mene u stanu, brinem o pet uličnih pasa i o dve ulične mačke. Smatram da svako ko voli životinje i deklariše sebe kao ljubitelja životinja treba da pruži neki svoj doprinos, odnosno da omogući vodu psima koji se nalaze u njegovom kraju. Ja uvek kažem da ne možemo svakog udomiti i da ne možemo svakom pomoći, ali možemo da se potrudimo da što veći broj pasa udomimo i sklonimo sa ulice, što je najbitnije", rekla je Dunja Sušić.
Edukacija građana predstavlja glavno rešenje za suzbijanje problema napuštenih životinja. Potreban je određeni vremenski period, ali i međusobna saradnja udruženja sa državnim institucijama, kako bi broj napuštenih pasa počeo da se smanjuje. Dok se to ne desi, svako ko je u mogućnosti bi mogao da udomi neku napuštenu mačku ili psa. Time će značajno doprineti rešenju ovog problema i spasiti jedan život.
Aleksandra Mišković
