...
TRENUTNO18:00 - 00:00Music Mix by Bea

Društvo / Aktivizam

Ekologija prioritet samo u lepim mislima

12.12.2019.

Srbija bi mogla da postane crna ekološka tačka Evrope ukoliko se nešto radikalno ne promeni u prioritetima, kako građana, tako i vlasti. Na stotine nesaniranih divljih deponija tek za nijansu je gore od onih koje se kultivišu. Reke su mahom ozbiljno zagađene, njive pune pesticida koji uništavaju živi svet kilometrima unaokolo, nesistemska seča šuma i drveća u urbanim sredinama ozbiljno ugrožavaju zdravlje stanovništva.

.

Foto: Pixabay, Pexels

Na najvećoj reci, Dunavu, nijedan grad, opština niti selo ne prečišćavaju vodu koju ispuštaju direktno u rečno korito i po tome smo poslednja država u Evropi.

Manji vodotokovi u još su većem problemu. Veliki bački kanal je hazardno otrovan svake godine kada je sezona obrade šećerne repe, a gro industrije u Vojvodini u njega direktno ispušta otpadne vode. Prehrambena industrija, u tom smislu, pobije najviše vodenog sveta, a navodnjavanje poljoprivrednih parcela postaje sve riskantnije.

U nedavnoj izjavi za medije, Minsitar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da su potrebna ulaganja od 15 milijardi evra za zaštitu životne sredine u Srbiji.

"Ekologija je nosilac razvoja, kroz primenu novih tehnologija, uspešnih poslovnih modela kao što je javno-privatno partnerstvo, gde su nosioci projekata lokalne samouprave, uz uključivanje inostranih kompanija zainteresovanih za ulaganja i korišćenje iskustava drugih zemalja, naročito iz okruženja", kazao je on.

Upravo ta priča o povezanosti ekonomije i ekologije u Srbiji je češće izgovor da se ne preduzme ništa, nego podsticaj da se negde ipak interveniše. Životni standard građana je najčešći izgovor za ljude kada ih pitate treba li da se pozabavimo ulaganjem u ekologiju više nego do sada. Prvo standard, pa onda sve ostalo, kažu oni.

zagadjenje jpeg

Uradili smo anketu među studentima Novosadskog univerziteta i iznenađujuće, najveći deo odgovora bio je da ekologija ne treba da bude prioritet, jer ima većih problema poput Kosova i životnog standarda.

Nasuprot takvom stavu stoji podatak da naša zemlja reciklira jedva nešto više od jednog procenta smeća, zbog čega smo na dnu Evropskih proseka.

U EU, plan predviđa recikliranje 50 odsto komunalnog otpada do 2020, odnosno 65 odsto do 2035. godine. Građani EU recikliraju u proseku 230 kilograma otpada po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok Srbija svih 300 kilograma baca na deponije.

Nadalje, u raspodeli Bruto domaćeg proizvoda (BDP), na ekologiju odlazi jedva 0,7 odsto, za razliku od većine zemalja centralne i istočne Evrope, koje u proseku u ovu oblast ulažu oko dva odsto svog BDP-a.

Još jedan pokazatelj gura Srbiju i okolne zemlje na dno Evrope. Na ovom području 16 elektrana na ugalj tokom 2016. godine emitovalo je istu količinu sumpor-dioksida kao 250 elektrana na ugalj koje se nalaze u EU i imaju čak 30 puta veći kapacitet.

Ekološki aktivista Jovica Vukša ističe da je zagađenje vazduha jedan od najvećih problema koji danas imamo i da bi ekologija morala da bude apsolutni prioritet za svaku vladu.

"Kako nekome objasniti da je u interesu čoveka da ima zdravu hranu, čistu vodu i vazduh? Zašto bih ja to morao da objašnjavam, to je osnovno? Na žalost, mi živimo u zemlji koja je jedan od najvećih zagađivača u Evropi, gde godišnje od aerozagađenja umire više hiljada ljudi. Ulažemo stotine miliona evra u nove blokove termoelektrana, dok na drugoj strani, samo devet opština u Vojvodini ima čistu pijaću vodu. Naravno da bi Srbija ekologiju morala da stavi na listu prioriteta", kaže Vukša.

ekologija4 jpeg

Prema njegovim rečima, ekologija je ultimativna i uvek mora biti prioritet.

"Kada je neka sredina nepovoljna za život, tu nema ljudi ni politike. Ljudima u takvim okruženjima nije do politike, oni samo misle kako da obezbede zdravo okruženje za svoje dete. Zato bi i političari morali ekologiju da stave na vrh liste prioriteta", kaže Jovica.

Zagađenost vazduha nam je ozbiljan prioritet jer smo, samo ove jeseni, imali dva duža perioda kada su svi aparati pokazivali da je boravak na otvorenom u većim gradovima u Srbiji prilično rizičan zbog otrovnog vazduha. Zagađenje vazduha gradova u Srbiji u jednom trenutku dostiglo je nivo Pekinga, koji je neuporedivo veći industrijski centar, dok višestruko premašuje nivoe zagađenosti u daleko većim evropskim gradovima poput Berlina i Pariza.

Osim zagađenog vazduha, procenjuje se da u Srbiji ima i oko 3.500 divljih deponija. Jedan od pozitivnih primera kada je reč o odlaganju otpada jeste regionalna deponija u Pirotu, koja predstavlja jednu od retkih sanitarnih deponija u Srbiji. Ova deponija je izgrađena sredstvima fondova EU, a tokom 2016. reciklirala je 23.053 tone otpada. No, to je samo kap u moru stvarnih potreba.

Ekologija ipak pre svega počiva na nama, običnim građanima, na tome koliko smo spremni da žrtvujemo od sopstvenog komodiditeta, kako bi našoj deci sutra bilo lepše.

Goran Bajšanski, nekadašnji savate prvak sveta i predsednik Udruženja građana Novi Sad ekologijom se bavi na mikro planu, tamo gde živi i prepoznaje probleme. On kaže da bi ekologija morala da ispliva na listi prioriteta Vlade, ali pre svega u svesti građana.

"Gledajući sa mog ličnog aspekta, kao običnog građanina, mislim da bi Vlada trebalo da učini ekologiju prioritetnom, jer je to dobro i za naše društvo, pa i za ostatak sveta", kaže Bajšanski.

Prema njegovim rečima, Srbija bi morala da izdvoji više od dosadašnjih 0,7 odsto budžeta za ekološke potrebe, jer ova cifra ne nudi neka trajna rešenja.

"Potrebno je uvek više novca, ali je, pre svega, potrebno naučiti stanovništvo koliko je ovo pitanje važno. Svaki građanin treba da zna da ne baca smeće gde stigne, da ne kupuju plastične kese. Odatle treba krenuti", kaže Bajšanski.

On dodaje i da je potrebno napraviti reciklažne centre u Srbiji kako bi se pokrenula reciklažna ekonomija, koja bi nadalje finansirala neke nove korake.

"Ne treba ići predaleko, dovoljno je videti kako to rade ozbiljne države u EU i primeniti ta pravila", kaže Bajšanski.

Jedno od poslednjih istraživanja Faktor plusa pokazalo je da 22 odsto ispitanih građana Srbije misli da su plastične kese veliki ekološki problem i da hitno treba raditi na ukidanju kesa.

Učesnici ankete smatraju da najveći ekološki problem u Srbiji predstavlja zagađenje vodotokova. Rangirajući najveće probleme ocenama od jedan do šest, za ovaj se odlučio najveći broj ispitanika, njih 74 odsto.

Opasni otpadi su na drugom mestu, a za njih se odlučilo 52 odsto ispitanika. Slede vazduh sa 48 odsto, nepostojanje sistema primarne selekcije otpada sa 19 odsto, ostala plastika, kao što su flaše, sa 17 odsto, a plastične kese su tek na šestom mestu sa 12 odsto.

Kompletnu temu poslušajte na našem podkastu.

P.K.

Možda te još zanima:

.

Mikroplastika opasnija od jednokratnih kesa

Plastične kese jedan su od retkih problema u Srbiji koji bi mogao da dočeka nekakav kraj, iako danas ne vidimo…

.

Volonteri čiste Frušku goru

Da problem smeća na teritoriji nacionalnog parka Fruška gora postoji, dokaz su svakako i brojni novinski tekstovi na ovu temu…

.

Dozvoljena količina aero zagađenja je da ga uopšte nema!

Na društvenim mrežama ne prestaju priče oko zagađenja vazduha u Srbiji. Statusi, komentari, grupe, inicijative, samo su neke od reakcija…

.

Pred nama je još jedan FEP

Festival ekološkog pozorišta biće održan od 22. do 25. avgusta u Bačkoj Palanci. Za ova četiri dana svi posetioci moći…

.

Veresija koja uništava Zemlju

Planeta Zemlja ušla je u ekološki dug 28. jula, što je znatno ranije nego prethodnih godina. Štaviše, postignut je novi…

.

Održiva moda čuva životnu sredinu

Održiva moda je alternativa današnjim potrošačkim navikama. Ona je način da se suzbiju hiperprodukcija i hiperkonzumerizam i da se nezasita…

  • 16:00 Leto na O radiju
  • 17:20 Gost O radija
  • 18:00 Music Mix by Bea

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo