Agresija ne sme da bude razlog eutanazije

Ulični pas Sten koji je bio miljenik stanara naselja Liman III eutanaziran je jer je po navodima veterinara iz JKP "Zoohigijene" bio agresivan. Građani su sedam dana pokušavali da pronađu psa, da bi na kraju saznali da je Sten uspavan. 

Da podsetimo, Sten je ulični pas koji je živeo između zgrada na naselju Liman III, a stanari su ga hranili i negovali godinu i po dana. Pas je prošao CNR program, što znači da je bio kastriran, čipovan na Grad i vakcinisan. Poslednji put je viđen u u vozilu "Zoohigijene".

Aleksandar Bursać, direktor JKP "Zoohigijena i veterina", je za portal novisad.com potvrdio da je pas primljen, da o njemu postoji protokol i da je eutanaziran jer je bio agresivan.

"Ako jednog psa povučete s ulice, taj čin je za njega stresan. Trojica veterinara su donela odluku o eutanaziji i njih morate pitati zašto. Svakako da će oni biti kažnjeni jer su prekršeni određeni protokoli, pas je mogao da prođe program resocijalizacije, ali zvanični odgovori na sva pitanja biće poslati u zakonskom roku", rekao je Bursać. Tim povodom O radio je u goste doveo Dunju Kovač, doktorku veterinarske medicine i bihevioristu.

"Agresija kod pasa nije defakto patološka i životinje zbog toga ne treba uspavljivati. Agresija zavisi od konteksta u kom se javlja, to je zapravo sindrom i skup nekoliko vrsta ponašanja. Bitno je naglasiti da krajnji rezultat agresije ne mora da bude ugriz", navodi Kovač i dodaje da agresivnost kod životinja nije smrtonosna bolest, niti neizlečiva da bi se životinja zbog toga uspavala.

Kako kaže Dunja Kovač, agresija se često koristi kao izgovor za eutanaziju životinja i u Srbiji ne postoji stručan kadar koji bi se bavio tim problemom. Takođe, postoji poseban protokol koji mora biti obavljen pre nego što veterinari odluče da pas mora biti uspavan.

"Postoji pravilo da psihička procena pasa i mačaka može da se uradi tek nakon tri dana, jer tada opada nivo hormona stresa. Agresija je prirodni odbrambeni mehanizam životinja, pa je tako guranje životinja dok su u transporteru i slične stvari - kršenje zakona, jer se smatra nasilnim manipulisanjem životinja", objašnjava doktorka i podvlači da agresija nikad ne može da bude razlog eutanazije.

Naša sagovornica takođe navodi da je to pitanje u našoj zemlji ispolitizovano i nije pitanje struke, iako bi moralo biti. Potrebno je da se donesu zakoni i podzakonski akti postavljeni na humanitranom principu. Treba napraviti nacionalnu strategiju na kojoj će da rade stručnjaci, veterinari, pravnici, ekonomisti i sociolozi i na takav način ćemo smanjiti proizvoljno tumačenje zakona, koje se dešava na lokalnom nivou.

Odluka Grada Novog Sada iz 2010. o držanju domaćih životinja u Novom Sadu u članu 49. tačka 6. nalaže da je zabranjeno hranjenje napuštenih i izgubljenih životinja na površini javne namene, u zajedničkim prostorijama i dvorištima objekata više porodičnog stanovanja.

"To je sada opet aktuelno, ali problem je u tome što podzakonske akte nisu u skladu sa zakonom, a to je naravno protivustavno i samim tim je odluka ništavna. U toj odluci stoji da je zabranjeno hranjenje na javnim površinama, što apsolutno nije u skladu sa CNR programom koji je usvojen 2011 godine", navodi sagovornica i objašnjava da je jedino trenutno rešenje da se podigne nivo kulture hranjenja životinja, što znači da građani ne treba da bacaju hranu kroz prozor, već da je iznesu napolje i nakon što životinje pojedu hranu uredno pokupe ostatke.

"Po ovakvim vrućinama životinjama je najbolje davati granuliranu hranu, a vodu stavljati u hlad da ne bi isparila ili se ugrejala", savetuje doktorka.

Takođe nam je objasnila da je strah od zonoza (bolesti koje prenose životinje) neopravdan. Napuštene životinje ne dele prostor sa nama, pa se više treba brinuti o našim kućnim ljubimcima sa kojima živimo i redovno ih čistiti od unutrašnjih i spoljnih parazita.

Lea Kotlica