Muzika
U mejnstrimu ima mesta za drum'n'bass
Elektronsku muziku karakteriše puno žanrova koji sa sobom nose neke svoje specifičnosti, a jedan od njih i drum'n'bass. Iako već dugo nije na svetskim top-listama ima vernu grupu fanova, čak i u našoj zemlji.
foto: Miloš Lakićević
Devedesete godine su ključne za razvoj elektronske muzike. Širom sveta, ali i u Srbiji, tada se stvara scena koja će postati kamen temeljac svega onoga što slušamo i danas. Početkom poslednje decenije 20. veka u Velikoj Britaniji nastaje jungle, pravac nastao kao kombinacija daba i regea. Iz njega kasnije nastaje i drum'n'bass kakav slušamo i danas. Uprkos tome, postoje oni koji ga još uvek slušaju.
"Svi smo prošli fazu elektronske muzike, a meni je u tinejdžrskim godinama najviše odgovarao drum'n'bass i jungle. Razlika između bilo koje druge elektronske muzike je u zvuku koji je bolji i dinamičniji. Kada mi neko kaže drum'n'bass, pomislim prvo na devedesete i oldskul muziku“, priča Vojislav.
Drum'n'bass danas karakterišu brzi i agresivni bitovi, što je možda i jedan razlog zašto se ovaj žanr nije dugo zadržao na mejnstrim sceni. Osim nekoliko izuzetaka, uglavnom je ostao "ispod radara", priča Branislava koja kao DJ vrti drum'n'bass muziku.
"U mejnstrimu ima mesta za drum'n'bass. On je na prvi utisak underground, a neki pravci i žanrovi to zaista i jesu. Ako mene pitaš, tako i treba da bude. Drum'n'bass je izašao u komercijalu negde početkom 2010. kada smo imali Rudimental i Wilkinson, pa su i domaći bendovi, kao Iskaz i Dubioza kolektiv, eksperimentisali tim sa žanrom. Ima i puno underground pravaca, za sve afinitete", priča naša sagovornica.
Jedan od hitova Wilkinsona
Naglešen bas, koji te jednostavno udara, ono je što neke ljude privaliči žanru. Slušati ovu vrstu muzike tiho, jednostavno nije moguće. Pravi doživaljaj dolazi tek sa velikim zvučnicima i prostorima. Iako je najčešće nema na glavnim binama festivala, drum'n'bass scena kod nas opstaje na žurkama.
"Ako izuzmemo pandemiju, žurki ima godinama unazad. Scena postoji i kod nas i u svetu. Srbija ima možda najjaču scenu u regionu i postoji mnogo organizacija koje promovišu ovaj žanr. Postoji dosta kolektiva, ne samo u Novom Sadu i Beogradu. Scena je živa i postoji kontinuirano interesovanje, a pored veterana, stalno dolaze i novi ljudi“, kaže Branislava.
Branislava Kolarov (Foto: Ervin Kovač)
Iako ovaj žanr još uvek živi, postoje i oni, poput novosadskog DJ-a Gandre koji misle da je drum'n'bass zvuk vremenom postao jednoličan.
"Strašno poštujem kulturu oko same muzike i celu tu scenu i njenu istoriju, ali lično sam je prerastao u nekom trenutku. Mislim da je strašno stagnirala i svaka pesma mi zvuči isto, sa istim semplovima i bejs lajnom. Sve mi je to monotono“, zaključuje on.
Zanimljvio je da je drum'n'bass našao svoje mesto u brojnim video igrama. Mogli smo da ga slušamo u GTA i Need for Speed serijalima, ali je možda najznačajniju pristiutnost imao u Forza Horizon trkačkim igrama, gde smo imali celu radio-stanicu koja je vrtela ovakvu muziku. To samo govori koliko je ona, uprkos nekim mišljenjima, dobra za "vožnju".
M. L.
