...
TRENUTNO20:00 - 21:00RetroTips

Muzika

Muzičari vide veštačku inteligenciju kao alat, a ne opasnost

05.12.2023.

Veštačka inteligencija se polako širi u sve pore društva i kulture, pa ni muzika nije izuzetak. Svedoci smo sve većeg broja pesama koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije, pa tako možemo, na primer, da čujemo Kanje Vesta kako peva pesme Tejlor Svift, Majkla Džeksona kako peva Vikenda, 2Paca kako peva 50 Centa i slično. Veštačka inteligencija u muzici se ne koristi samo za takve zabavne stvari, već i razne druge. Jednim klikom možemo da dobijemo celu kompoziciju, imamo alate koji za svega nekoliko minuta mogu da izoluju vokale ili instrumente, kao i da urade završni master pesme.

.

Uzimajući sve to u obzir, postavlja se pitanje kakva je budućnost muzičara i muzičke industrije? Da li će muzičari u budućnosti biti potrebni? Šta je sa ljudima koji se bave produkcijom, miksom i masteringom, da li će ostati bez posla?

Frontmen benda Kruz Roudi Mladen Rakić smatra da veštačka inteligencija ne može da zameni čoveka u pravljenju pesama ili nekoj drugoj umetnosti.

"Koliko ja znam krajnji domet veštačke inteligencije je pohranjivanje različitih pesama jednog autora u program, koji onda može da proizvede pesmu ili album hvatajući obrasce koje taj autor koristi u svojoj muzici. Tu još uvek ne možemo da govorimo o originalnosti ili autentičnosti mašine koja pravi pesmu, nego je to i dalje kompjuterski proces u kom mašina nije svesna sebe. U tom smislu nije ravna čoveku koji nešto svesno kreira i radi sa ciljevima i osećajem. Mašina je još uvek nešto drugo", kaže Mladen.

Frontmen Pekinške patke, British Steela i Racheta Stefan Kefa Stanojević smatra da veštačka inteligencija može da bude od velike koristi, kako profesionalcima tako i amaterskim muzičarima.

"Iako možemo da dobijemo celu kompoziciju jednim klikom, opet nećemo to dobiti ni iz čega. Treba, ipak, da unesemo neke parametre, da objasnimo veštačkoj inteligenciji šta želimo. To može da se posmatra kao neka vrsta alata za buduće kreiranje muzike. Neko ko ima uvo za muziku ne mora konkretno da zna ni produkciju ni da svira konkretan instrument, ali ako poznaje ono što može da se svidi ljudima, može jako dobro da iskoristi ovo. Nema šta to koga da plaši. Tehnologija se razvija, pa se razvija. Sada mi treba da se adaptiramo na to, bilo ko na koga je uticala veštačka inteligencija", kaže Kefa.

aimuzika3

Milan Marković iz benda Nemi Pesnik vidi prednost veštačke inteligencije u tome što može da rekreira glasove ljudi kojih više nema, ali ističe da kreativnost zbog nove tehnologije ispašta.

"Vidim to kao zanimljivu pojavu. Veštačka inteligencija je uzela maha u svim sferama našeg života. Imali smo nedavno singl Bitlsa sa Lenonovim glasom i često viđam u Saut Parku kako Keni peva neke pesme Evanesensa. Mislim da je trenutno to zabavno za igranje i teško je prognozirati gde to sad ide. To je novi alat, koji možda malo ubija kreativnost. Ono što jeste lepo u muzici je da vi sami stvarate i komponujete, a ovako vam neko nešto uradi, na gotovo dobijete. Tako da mislim da će možda malo da ubije kreativnost, ali će sigurno biti zanimljivih rešenja i ideja", smatra Milan.

Pevač i basista benda Next Kodex Vladimir Martić kaže da ga plaši situacija oko veštačke inteligencije, ali iz ugla optimiste ne vidi da će ona moći da zameni čoveka.

"Statistike pokazuju da ljudi danas muziku više osećaju telom nego što je slušaju, što je primaju u dušu. To je pre svega dokazala elektronska muzika, ali to su trendovi koji se menjaju s vremenom. Pitanje je da li će čovek odreagovati na stvaranje veštačke inteligencije kao na nešto što nije dovoljno ljudski. Ne znam kako će to na kraju ispasti, ali mislim da bi čovek trebalo veštačkom inteligencijom da gospodari i da je uzme kao jedan oblik alata, da unapredi samog sebe, ali da se ogranični i bude disciplinovan u tom radu. Da ne pređe u osobu koja se samo služi alatkama, a ne samim sobom. Tako da mislim da će i tu određeni muzičari, kreativci, vrhunski kompozitori, sluhisti uspeti da iskontrolišu i da će na kraju cele te priče čovek da vlada", kaže Vladimir.

Frontmen metal benda Kobold Elio Rigonat kaže da je budućnost muzičara odavno uništena pojavom piraterije i striming servisa. Ističe da je muzika svedena na sporedni element celokupnog cirkusa koji se prodaje i da veštačka inteligencija tu nema nikakvu novu ulogu.

"Muzičari danas umesto muzike u suštini prodaju sami sebe i kult ličnosti je jedino što održava profitabilnost u muzičkoj industriji. Iako veštačka inteligencija može da generiše pesmu možda bolje nego što većina amaterskih ili poluprofesionalnih muzičara može da napiše i dalje ne može da generiše ljudsko biće koje ljudi mogu da gledaju na bini, da ih dodirnu, osete njihov znoj, vrelinu sa bine dok stoje u prvom redu i da učestvuju u razmeni energije i emocija sa njima. I dalje je nemoguće stvoriti ljudsko biće koje svira tu svoju muziku uživo i ima svoj način interakcije sa publikom", naglašava Elio.

Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, možda i najveća opasnost dolazi po producente i ljude koji rade miks i master. Producent Filip Vlatković Fipa kaže da oni realno mogu ostati bez posla u budućnosti.

"Miks i mastering još uvek nisu na nivou gde bi ti servisi mogli da rade samostalno i da odlučuju bolje od ljudi. U masteringu je veštačka inteligencija dugo prisutna, ali iz mog iskustva, nisam nikada dobijao neke zadovoljavajuće rezultate, bar ne onakve kakve bi mastering inženjer to uradio. Imamo i mnogo benefita, što smo mogli da vidimo na novom singlu Bitlsa. Tu je veštačka inteligencija iskorišćena kao alatka da se razdvoje stvari koje nisu mogle u tom procesu restauracije, što je jedna fenomenalna stvar. Kao nekome ko se bavi restauracijom, to je super strana veštačke inteligencije u studijskom smislu. Svakako postoji bojazan da će vrlo brzo ljudi ostati bez posla, ali mislim da veštačka inteligencija nikad neće dostići taj nivo kreative koji ima ljudski mozak", kaže Fipa.

aimuzika2

Direktorka publishing kompanije Tin Drum Music Tatjana Bukvić kaže da se na dnevnom nivou na striming servise uploaduje na hiljade pesama koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije. Ističe da budućnost muzičke industrije i izdavačkih kuća zavisi od toga kako će se koja izdavačka kuća snaći u tome.

"Već imamo situaciju da Warner, Sony i Universal uveliko ulažu u razvoj veštačke inteligencije, zato što na neki način žele da je drže pod kontrolom. Izdavačkim kućama možda to negde i pojednostavljuje proces, jer neće toliko morati da komuniciraju sa samim umetnicima. Sa druge strane, ono što je dosta problematično je na koji način zaštititi ljudsku kreativnost, pre svega autora, kompozitora, tekstopisca, u krajnjem slučaju i izvođača koji unosi emociju u svoje stvaralaštvo", ističe Tatjana.

Trenutno na nivou Srbije, ali i Evropske unije, ne postoji akt koji bi to regulisao i zbog toga nije nezakonito objavljivanje pesama koje su nastale uz pomoć veštačke inteligencije. Tatjana postavlja pitanje ko i kako prihoduje od tih pesama.

"Da li pesma nastala uz pomoć veštačke inteligencije može da zarađuje isto koliko i pesma nastala ljudskim radom? Ako se na bilo kom servisu strimuje pesma nastala ljudskim radom, ona ima neku vrednost od tog strima. Digitalni servisi to isplaćuju izdavačkim kućama, izvođačima, autorima. Ko zarađuje od pesama nastalih uz pomoć veštačke inteligencije, da li uopšte neko treba da zarađuje? To su sve pitanja na koja još uvek nemamo odgovore. Postoje inicijative i saradnje velikih izdavača sa digitalnim servisima, gde želi da se obeleži muzika nastala uz pomoć veštačke inteligencije i da kao takva nema istu vrednost kao muzika nastala ljudskim radom. U Americi i Velikoj Britaniji postoji neka regulativa, vrlo labava. Još uvek nije regulisan način upotrebe i transparentnost, tj. koliko mora da se naznači da je neki sadržaj nastao korišćenjem veštačke inteligencije", napominje Tatjana Bukvić

Sagovornici su izneli različite perspektive, ističući kako veštačka inteligencija donosi praktične alate, ali i postavlja izazove pred muzičare, producente i izdavače. Dok se industrija suočava s novim izazovima, regulativa i transparentnost u vezi s muzikom stvorenom uz pomoć veštačke inteligencije ostaju pitanja koja zahtevaju pažnju i rešenje. Čini se da će budućnost muzike zavisiti od balansa između tehnoloških inovacija i očuvanja ljudske umetnosti i autentičnosti.

Priču o veštačkoj inteligenciji i muzici poslušajte u novoj epizodi emisije "Šta se kuva?":

S. Rudakijević

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Norveška šuma: Važne su pesme

Kada je Murakami objavio knjigu "Norveška Šuma" 2007. godine sigurno nije imao na umu da će njegovo delo, opet inspirisano…

.

Nove Brazde za novu scenu

Treće izdanje underground festivala "Make Vojvodina Emo Again" u organizaciji Rebuild kolektiva, biće održano 3. februara u Crnoj Kući. Uz…

.

Nedeljni vodič od 29. januara do 4. februara

Grad Novi Sad 1. februara slavi rođendan, pa vas stoga očekuje nekoliko interesantnih događaja. Pored toga, prvu nedelju februara obeležiće…

.

Gluma mi je pomogla da se oslobodim strahova

Muzika i gluma su dve, može se reći, komplementane umetnosti. Znamo puno glumaca koji imaju sluha ili pevača koji su…

.

Nostalgija za vremenom koje nismo doživeli

O tome zašto je muzika koja je nastala pre četiri ili pet decenija popularna i danas, uprkos aktuelnoj muzici koja…

.

Vredi pročitati "MusicQuake: The Most Disruptive Moments in Music"

PR i bend menadžerka Branislava Kolarov za ovu nedelju preporučuje knjigu koja bi mogla da bude interesantna svim ljubiteljima muzike.…

  • 19:30 Pesma dana
  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 RetroTips
  • 21:00 Music Mix by Bea

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo