Luka Mejdžor: Muzika kao tranzicija života i sazrevanja

Neprestano istraživajući muzičke žanrove i domete u ovoj oblasti, mladi novosadski muzičar Luka Mejdžor (Luka Major) realizovao je dva projekta: Major M i Wavelet. Jedan u sebi nosi duh modernog elektronskog svetla dok je drugi obojen jarkim bojama retro prog roka. Nemu tu ograničenja, samo želja da se dešifruje još jedna stranica u velikom zaveštanju tonova. A spremite se i za njegov prvi solo album! 

Major M je tvoj novi projekat i za sada si, pod tim imenom, realizovao dve kompozicije. Kakav zvuk nam one donose?

Major M je inače zajednički projekat producenta Vladimira Morica i mene. Krenuli smo da radimo na leto 2017. Polako smo kreirali, kada bi imali slobodnog vremena. Prva pesma koju smo realizovali je „Heathens“, dosta ambijentalna stvar a tu je i neka unutrašnja oluja koja se oslikava kroz tekst.

Ovde se niste ograničili na bilo kakav žanr.

Moric i ja slušamo dosta drugačiju muziku i svašta želimo da čujemo. To je neki čudan spoj onoga što volimo. Nema ograničenja ali bi ovaj zvuk moga da stavim između elektronike sa primesama popa i elektro popa. Tu su i distorzirane gitare koje se kombinuju sa fank prizvukom, elektronskim bubnjem... Dakle, jedan idealan spoj elektronike i organskog pristupa radu. Neobična je i pojava horova i otvorenih vikala u samim aranžmanima. Možda čak i po neki element gospela koji se meša sa elektro formom. U posednjih nekoliko godina sam se jako otvorio i oslobodio po pitanju praveljanja muzike i korišćenja instrumenata. Udoban je osećaj prilikom procesa rada. I oslobađajući.

Šta te je vizuelno inspirisalo prilikom kreiranja kompozicija za Major M?

Sećam se da sam „The Light Chapel" napisao kada je jedno veče napolju bila velika oluja. Bio sam sam kod kuće, ležao sam u krevetu i posmatrao grmljavinu. Onda sam morao da ustanem i zapišem tu impresiju.  Sa druge strane, „Heathens“ nosi neke slike prirode, prošlosti na koju smo zaboravili da je bila bitna pa se sada nje prisećamo . Sazrevanje je jedna od tih slika. Ima tu i skoro ruralnih i šumskih nijansi sa urbanim sinonimima.

Ground control to Major M: Luka i Vlada

Tvoje prvo ozbiljnije bavljenje muzikom vezano je za bend Uvertira. Bitno je istaći kako se ovaj sastav fokusirao na jedan čisti pop zvuk koji zaista fali na domaćoj sceni?

Mislim da je to nama prirodno došlo. Ja jako volim lepe i pevljive melodije, tako da sam stvarao takve pesme. Meni je žao što nema takvih bendova jer nije lako napraviti lepu i privlačnu melodiju a da to na kraju ne ispadne neka naivna priča. Mora da ima smisla.

Kako je tebi izgledao proces stvaranja u tom bendu?

Muzički je to baš dobro išlo a imali smo i svoj zvuk. Neću da ovo sada zvuči prepotentno, ali smo znali kako želimo da se te kompozicije osete i na albumima i na koncertima. Rad u toj priči bi povezao sa nekom vojničkom obukom. Puno sam naučio i zahvalan sam na tom iskustvu jer sam potrošio svoje vreme na najbolji mogući način.

Spot za pesmu "Od oboda oluje do praga tvoje kuće"

Još jedna muzička vrata koja si otvorio zovu se Plastic Trees. Šta se tu krije od tvoje inspiracije?

To je jedan divan projekat i baš sam srećan zbog toga. Posle raspada Uvertire (2016) doživeo sam težak period u kom sam se preispitivao. Aki i Filip (novosadski sastav Fusion) su me pozvali da pravimo zajedničke pesme. Brzo smo se razumeli i jasan nam je bio pravac koji nas je vodio do pune slike. Nedugo potom, odlazimo i na festival u Ulmu gde smo ostavili sjajan utisak kod publike. Kasnije sam shvatio da je taj bend predstavljao neku vrstu moje lične tranzicije. Otvorio sam se, stvari su postajale kristalnije, složio sam delove života. Lako smo komunicirali. Pojavila se i nek vrsta ozbiljnosti koju sam samo premostio iz Uvertire. Sa druge strane, konstruisala se, u to vreme, jedna sveža scena bendova (Gernika, Azil 5, Palstic Trees...) sa zajedničkom energijom strasti i rokenrola. Za vreme trajanja tog benda, realizovali smo jedno EP izdanje (More Songs About Her) koje se pojavilo na leto 2017 a imali smo pesama i za celovečernji nastup. Sećam se da nam je prva svirka prošla fenomenalno dok je najveći nastup bio na Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu. Onda je na red došla i Makedonija, putovali smo, družili se dok sam u međuvremenu učio kako se koriste razne matrice i sintovi. Poučno iskustvo za sve nas, jer je recimo Aki shvatio da studije ekonomije nisu za njega, nego se prebacio na audio tehnologiju u Irskoj a Filip je krenuo sa pisanjem.

Digitalni hlad: Spot za pesmu "Oceans"

Dakle, Plastic Trees otvara ljudima nove vidike?

Da. Trebalo bi da svakih tri godine kreiramo jedan novi bend poput tog.

Nisi se predao, naravno. Novo ime je Wavelet. Šta si tu kreirao?

Wavelet nosi zvuk prog roka kombinovanog sa pop aranžmanima. Ništa tu nije čisto aranžerski ali melodijski možemo čuti i uplive grandž, pa čak i stoner impresije.

Da li si pesme za Wavelet stvarao uporedo sa Plastic Trees?

Jesam.

Kako je teklo to kreativno, muzičko bipolarno, iskustvo?

Užasno naporno, kao i svako bipolarno iskustvo.

Kompozicija "Aurora"

Trenutno si pod tim imenom realizovao samo dve kompozicije ( Family Reunion i Aurora). Kada ćete nastupiti uživo?

Prva svirka nas očekuje 29. juna u novosadskom klubu B-612. Treba napomenuti da su, pored mene, u postavi bubnjar Marko Mišković (Rise UP), klavijaturista Stefan Pjetlović, basista Stefan Mišić i gitarista Vukan Turkulov. Radimo dosta dugo zajedno, a sada konačno izlazimo na binu. Sve pesme su autorske dok je plan da se album prvenac pojavi do kraja godine. Nisam dugo zasvirao na sceni. Zapravo, nisam shvatao da mi fali taj deo života jer je bina mesto gde se osećam najživlje.

Mozak kao midi kontroler: Luka Mejdžor

Ali, nije tu kraj sa projektima. Spremaš i svoj prvi solo album.

Taj album će se pojaviti na jesen ove godine, a nosi naziv „Postacards From A Lifetime Ago“. Njega konstruišem već dve godine. U pitanju je kombinacija američkog folka i bluza. Tu je i gospel ugođaj i nešto što može da stane pod kovanicu „Amerikana“. Mene je najviše oblikovala muzika koju su slušali moji roditelji. Većinu pesama koju napišem prvo odsviram na akustičnoj gitari. Tako je bio slučaj i sa Uvertirom i sa projektom Major M. Zato danas volim, između ostalih, Bon Ivera, Fibi Bridžis i Tija Ketsmena. Genijalno čoveče. Želim da sva muzika zvuči tako!

U nastavku poslušajte kompoziciju "Family Reunion" novosadskog sastava Wavelet.

Dušan Majkić