Apsolutno davanje emocija

Igor Sakač je talentovani gitarista iz Novog Sada. Godinama je predvodio veoma uspešan pop rok bend Uvertira ali je onda došlo do pregrupacije ekipe koja je osnovala novu grupu:UV. Pored kompozicija za bend, Igor voli da, u samoći svoje sobe, sklapa neke veoma intimne i kvalitetne pesme koje se, prema njegovim rečima, osete kroz razne frekvencije materijala. Da li nam se smeši jedna potencijalna kantautorska priča? Ko zna, to je sve do autora i njegovog dela. Za početak, UV mu je zanimljivo polazište za stvaranje dobre muzike.

Posle priče u vezi sa bendom Uvertira, otvorili ste novo poglavlje oformivši UV. Kako se taj bend muzički karakteriše?

U pitanju je novo istraživanje koje je, opet, prouzrokovno raspadom prethodnog benda. Jedina nada da nastavimo bila je ako Peca, Filip i ja nastavimo kao trojka. U pitanju je malo tvrđi zvuk nego što smo stvarali pod imenom Uvertira, a pokušali smo da pravimo pesme na engleskom jeziku. E sad, mi nikada ni na srpskom nismo pisali tekstove... Sviđa nam se zvučnost tog jezika a možda otvara neke nove horizonte, preko granice. Ali, treba se puno truditi i odmah razmišljati o stranom tržištu.

Kako si se snašao u toj, novoj, ulozi tekstopisca na engleskom jeziku?

Pa lakši je proces zato što ne razumem baš najbolje to što pišem (smeh). I lepo zvuči taj jezik, pomaže mi da na jednostavniji način nešto opišem. Leže mi te fraze i meni to dobro zvuči. Publika je tu da se zainteresuje.

Kompozicija "New York"

Da li ste bili vredni i preko leta?

Pa redovno smo svirali i džemovali u našem prostoru koji zovemo Baza.

Planovi?

Fanovi?

Planovi.

A to. Imamo plan da realizujemo novi spot. Jedna devojke sa novosadske Akademije umetnosti nas je kontaktirala u želji da nam realizuje spot za kompoziciju koju ni mi još nismo objavili. Sad čekamo da se sve potvrdi. Kao da sada stojimo u magli, ljudi mi izgledaju potpuno bezvoljni pa sve ide jako sporo. Ja nisam izgubio volju i imam veliku želju za radom.

Igor Sakač

Ti bukvalno rasteš sa muzikom i uz nju. Kako gledaš na sve te faze tvog muzičkog razvoja?

Nije svaki segment uspeo da komunicira sa publikom. Ovako na to gledam kao jedan veoma intiman razvoj mene kao muzičara. Uvertira se desila i to je bilo super. Tu su svi članovi benda bili obeleženi u jednoj vrhunskoj kolektivnoj saradnji. Što se tiče mog solo rada, u pitanju je gomila informacija, emocija i ideja koje neprekidno struje. To me veoma motiviše da stvaram. Ipak, kada gledamo širu sliku umetnosti, danas se sve svodi na pogrešnu verziju savremene kulture koja traži samo isprobane varijante – vest koja će nestati već sledeće godine. A odgovor na takve stvari mora biti zdrava kritika takvog sistema. Zašto se ne bi pojavila jedna mejnstrim pesma koja nije projekat nego je iskrena situacija svog autora?! Nešto što je muzika radi muzike. Jako jednostavno. Naša kritika se sukobljava u dve fanatične suprotnosti koje nam ne dozvoljavaju da se smirimo, a onda ja zaključujem kako mi ovde nismo zbog muzike nego zbog nervoze. Ne kažem da ne budemo bez stava prema trenutnom stanju u kulturi, ali naš motiv bi trebalo da dolazi iz podsvesti. Mejnstrim i hipsteraj je to sve pogrešno zamešao.

Igorova kompozicija "I Believe in the Way I Feel

Spomenuo si solo projekat. Kakve su to pesme?

To je najbolji način da se suočiš sa svojim egoizmom i sa tehničkim mogućnostima koje želiš da iskoristiš. U tom procesu niko ne može da ti kaže kako nešto ne možeš ili možeš da realizuješ pre noego što probaš. Takav pristup radu nam, na po malo autističan način, pomaže da objektiviramo ličnu muzičku realnost. Nema trećeg lica jer mi smo tu drugo lice za sebe. Suočavamo se sa svojim emocijama, a što bi rekao pokojni slikar Uroš Tošković: „Stvaranje? Pa to je na ivici samoubistva!“. Kada si sam u studiju tada se suočavaš sa realnošču sopstvenog života, tada se ne štedi niti na emocijama, niti na tehničkim mogućnostima. Apsolutno davanje emocija! U dobrom bendu se takve stvari mnogo brže dese. Sve moje pesme i spotove snimam u jednoj sobi na kondenzatorskom mikrofonu kog sam nabavio preko interneta za osamnaest dolara. U takvoj atmosferi opuštenosti ideja će doći do izražaja u punom svetlu. Nikada ne treba ići linijom manjeg otpora. I uvek kada imam vremena, trudim se da što bolje prikažem sam sebi novu ideju.

Spot za pesmu "Because Of You"

Šta od muzike možeš da nam preporučiš?

Ima jedan kantautor kog slušam već nekoliko godina. Njega mi je otkrio moj drugar koji njega uopšte ne prati, još mi je govorio kako smaram sa tim autorom. U pitanju je muzičar Brus Hornsbi, a naročito njegov album „The Way It Is“. On je pravio pesme koje su imale smisla. Eto, sada su mi na pameti Dženezis i Tom Peti... Svi su oni pravili kompaktne kompozicije i albume.

Da li sebe vidiš i na bini kao solo autora?

Naravno. Kada se rasteretim, počeću da tražim zanimljive festivale takve tematike. Na žalost, zaboravio sam da se prijavim na takmičenje mladih kantautora u Novom Sadu. Ja sam bio samo u pratećem bendu, ali sam uživao i vratila mi se ona iskonska motivacija iz vremena kada sam pčinjao da istražujem svoj instrument (gitara). U pitanju su bili fenomenalni muzičari u nekim svojim srednjoškolskim godinama. Iskreno, jako mi je krivo što se nisam prijavio za taj festival i žao mi je što nisam malo više obratio pažnju. Sledeće godine mi je poslednji rok.

Spot za pesmu "Wait On Me"

Još neke želje?

Da! Želeo bih da se Uvertira ponovo okupi. Nije samo da i mi potajno to želimo, nego publika nas nagovara da to uradimo. Osećamo da oni to iskreno žele jer na taj način prizivaju neka vremena koja su im emotivno značila. To bi trebalo, ako smo iole normalni, da nas motiviše. Makar jednu svirku uradili.

U nastavku pogledajte spot novosadskog sastava Uvertira za pesmu "Od oboda oluje, do krova tvoje kuće"