Sofa Surfers: U muzici smo verni sebi

Na ovogodišnjem Terminal festivalu u Somboru pred publiku je opet izašao austrijski bend Sofa Surfers. Kako smo čuli od ljudi koji su bili na svirci, priličan broj fanova je potegao do Sombora upravo zbog njih, a dvadeset godina postojanja benda je pravi povod za proslavu. Mi smo iskoristili priliku da porazgovaramo sa dva člana ovog benda, to su Michael Holzgruber i Mani Obeya.

Od svog debitantskog albuma "Transit" do poslednjeg albuma "20" Sufa Surfers stalno istažuju mogućnosti tehnologije sa jedne strane i kolektivnog igranja sa raznovrsnim žanrovima sa druge. Vole da preuzimaju rizike i stalno se redizajniraju, u smislu načina rada i koncepta. Sofa Surfers su za publiku u Somboru pripremili odličan multimedijalni show koji je njihovu teatralnu plesnu muziku dopunio i vizuelnim doživljajem za koji se pobrinuo Timo Novotny. Inače, Sofa su bili u Srbiji i to na Exit festivalu, tako da o našoj publici znaju sve i zbog toga su se i vratili.

Da li razmišljate o tome kakve emocije izaziva vaša muzika?

Michael: Ne razmišljamo previše o tome. Ne razmišljamo o dubini naših pesama, to se prosto desi.

Mani: Nemamo neki određeni ugao kada stvaramo muziku, samo nam je bitno da i dalje ostanemo verni sebi. Jedino na šta obraćamo pažnju jesu trenutna dešavanja, pa se često desi da su naše pesme odraz ili komentar svakodnevnih situacija.

Šta je najvažnije kod stvaranja muzike?

Michael: Da ostanemo verni sebi. Nemamo strogi koncept, uvek razgovaramo, kao bend, o muzici koju slušamo, naravno i o onoj koju sami pravimo. Mislim da je važno da volite nešto, ali ne i da to kopirate u svom radu. Dozvoljavamo da na nas utiče razna muzika kako bi mogli iz nje da crpimo inspiraciju, ali ne i da plagiramo.

Mani: Ja mislim da je iskrenost prema sebi presudna. Svakim albumom pokazujemo u kom momentu života smo se nalazili, bez skrivanja i lažne emocije. Mi se menjamo, a sa nama i muzika.

Ovo je u suštini promocija novog albuma "20". Kako ide do sada?

Michael: Odlično, sviramo mnogo ali ćemo da napravimo pauzu.

Mani: Da, svi idemo na pauzu.

Michael: Da provedemo leto s decom.

Michael Holzgruber i Mani Obeya @Terminalfest

Pravite mnogo muzike za reklame i filmove, kakvo vam je iskustvo sa tim?

Michael: Drugačije je. Kada radimo album kao Sofa Surfersi onda radimo šta želimo, ali sasvim je drugačije kada nas angažuje neko iz sveta filma ili marketinga. Recimo, režiser ima ideju kako bi nešto trebalo da zvuči i vi morate da kompromisom dođete do rešenja, a da ne odskačete previše od svoje vizije. Zanimljivo je, ali je mnogo više ljudi uključeno u proizvodnju. A tu svako ima svoju ideju kako bi nešto trebalo da zvuči. Ipak preferiram da stvaram muziku za bend.

Kako vam se čini muzička scena danas?

Michael: Iz perspektive muzičara mogu da kažem da se stvari brzo menjaju. Što nije uslovno loše. Mnogo se interesantnih stvari dešava a ti kao pojedinac moraš da odvojiš neko vreme kako bi istražio sve novo što se pojavi na sceni. A internet kao platforma samo doprinosi masivnosti muzičkog sadržaja.

Mani: Čini se da je muzički sadržaj mnogo više vidljiv zahvaljujući internetu. Mnogo je lakše da osoba promoviše sebe na mreži, bez uloženog novca. To je mač sa dve oštrice. Zbog toga imamo i mnogo muzičkog smeća.

Michael: Nama je recimo album veoma bitna stvar, dok mladi danas više slušaju pesmu ili poneki singl, malo ko se odluči na preslušavanje jednog benda i njegove diskografije. Lakše im je ubaciti pesmu koja im se sviđa na postojeću šarenu plejlistu. Najveći problem je što ljudi slušaju loš kvalitet muzike.

Ono što je pohvalno jeste da postoje festivali poput Terminala koji nude kvalitetan program, a mladi ljudi to prepoznaju. Znači li to da ipak sve nije tako crno?

Michael: Odlično je što mladi nisu zainteresovani samo za mejnstrim zvuk. Festivali se verovatno boje rizika da dovedu nekog, uslovno rečeno, nepoznatog izvođača. A festival poput ovog je osmišljen za ciljanu grupu ljudi i zato ima publike.

Mani: Zato su mali festivali odlični. Imaju tu atmosferu prisnosti i intimnosti. Bolje se konektuješ sa publikom, a to je za naš bend veoma bitno. Naš nastup je posebno osmišljen i potrebno nam je da su ljudi od početka sa nama, kako bi ispratili priču koju im šaljemo sa bine. A to se najbolje oseti na manjim festivalima.

Tonski intervju poslušajte u plejeru.

J.M.