Kada izađeš na binu treba da pokažeš da si ranjiva

Kantautorka iz Mostara Anita Šunjić pobednica je nedavno održanog TAKT festivala u Novom Sadu. Nastupila je sa pesmom "Nešto lepo ostani". Njen muzički put je počeo u jednom tržnom centru u Zvorniku 1990. godine, kada je kao dvogodišnjakinja ugledala gitaru-igračku u jednom od izloga. Od tada nije prestala da se bavi muzikom. U 2017. godini zvanično izlazi njen prvi singl "Korak napred", kao rezultat projekta "Domaće nade". U ovoj godini sve je u znaku novog singla "Ostavi trag".

Kako je bilo ove godine na TAKT-u, s obzirom na to da ovo nije prvi put da nastupaš na tom festivalu?

Na TAKT-u je uvek atmosfera kao da si sa nekom svojom porodicom, ali onom lepom stranom porodice, onim pojedincima kojima se uvek raduješ. Ta ekipa je spremna da ostavi svoj privatni život tih dana festivala i sve posveti organizaciji. Meni Novi Sad nije više tamo neki grad, sada imam ljude koje volim i kojima se redovno vraćam. Osim muzike, nastupa i takmičenja, tu je mnogo ljubavi i prijateljstava. 

Koliko ti je važna razmena iskustva i sa onima koji su prvi put na bini, ali i sa onima koji su već afirmisani i poznati?

Niko tu nije došao zbog takmičenja, iako festival ima takmičarski karakter. Važno je da se povežemo, da pokažemo ko šta radi i da se upoznamo. Ja nisam ono što sam bila pre godinu dana, želim da budem bolja verzija sebe iz godine u godinu, želim da pomeram granice. I među ostalim kolegama se prepoznala neka iskrena želja, nije bilo foliranja. Mislim da je bilo vrlo važno novim takmičarima da vide kako se mi stari grlimo, podržavamo, nastupamo zajedno i kako to prenosimo na njih. To je zaista neprocenjivo.

Odsvirala si jednu pesmu sa grupom E-play, što ti je i bila velika želja, kako je bilo?

Taj bend strašno poštujem. Oni imaju najboljeg bubnjara u istoriji naše Jugoslavije. Maja je velika autorka i na neki način mi je uzor. Sa jako malo reči, kaže mnogo. S obzirom na to da je Maja bila u žiriju na TAKT-u, nisam htela mnogo da prilazim jer sam bila takmičarka, nekako mi to nije ok. Kada me je pozvala da izađem sa njom na binu i otpevam pesmu, prvo nisam htela, nisam mogla zapravo i onda sam presekla, izašla na binu, pevala kao prateći vokal i bilo mi je predivno, pretoplo.

Kada možemo da očekujemo album, obećala si ga?

Jesam, ali imam problem što me ljudi vide kao gitaru i vokal, a ja želim ceo aranžman benda, što je puno skuplje. Nedavno sam izdala novi singl i to me je izbacilo iz cipela, finansijski. Još se oporavljam od toga. Imam dosta prijatelja koji mogu da mi pomognu, ali ne želim da ljudi rade besplatno, ne zato što se nešto ja pravim važna, nego što smatram da ljudi bolje radi svoj posao kad su plaćeni. To je stvar poštovanja. Album je urađen, samo čekamo novčane prilike.

Otvoreno pričaš, pišeš i pevaš o svojim emocijama, koliko je važno podeliti emocije sa publikom?

Volim da zakamufliram neku emociju, uvek se igram rečima. Volim da je poruka direktna, ali da je priča iza te poruke puna simbola. Takvi stvaraoci i mene inspirišu i takva inspiracija i motivacija i ja želim da budem nekome. Kada izađeš na binu treba da pokažeš da si ranjiv/ranjiva, ne sad da si neka faca. Svi smo željni podrške, zaštite, zagrljaja. Samo što to ili imaš ili nemaš u sebi.

Intervju sa Anitom poslušajte u plejeru:

J. Božić