Gravy Tune: Kreativni zaokret

Gravy Tune је novosadski bend koji svira već dugo godina, negujući pravi rokenrol. Svoj autorski rad predstavili su publici kroz prvi album, pre nekoliko godina, a nedavno se, za sada online pojavilo i njihovo novo izdanje. Moćan i prepoznatljiv vokal Marije Bajić muzikom će slušaoce povesti na put kroz američki jug na potpuno svoj, autorski način.

"Album je, da tako kažem, blizu mog srca. Imali smo jednu, ispostavilo se, kreativnu pauzu od neke dve godine, a onda je stvaranje novih pesama nekako spontano krenulo, jednog popodneva. Stvaralački nagon nas je držao, pa je nastao novi album. Pesme su na engleskom jer mi je to uvek bilo blisko, valjda i zbog prvih pesama koje sam svojevremeno slušala, pa sam rešila da se ovog puta tako izrazim. Ceo album je jako šarolik, pesme su raznorodne i deluje kao neka vrsta kompilacije, ali verujem da smo zajednički dali svoj pečat. U novim pesmama ima i amerikane i fanka i malo žešćeg zvuka u odnosu ne prethodni album, što se meni posebno dopada. Moram da kažem da sam presrećna što smo i pored svih problema i izazova uspeli da završimo ovaj album", ispričala nam je Maša gostujući u "Dnevnoj sobi" Oradija.

Kako sada izgleda bend, šta je različito u odnosu na prethodni period?

Studio nismo menjali, Dragan Panjak nam je snimao i ovaj album i jako smo zadovoljni kako je posao urađen. Bend se malo promenio. U celoj autorskoj priči svakako nisam sama, tu je Zoltan Lošonc koji celu muzičku i aranžmansku priču zaokruži, na bubnjevima je Dušan Nakić, Robert Šimon svira bas gitaru, dok Nenad Mećavin svira klavijature. Često se kaže da je prvi album i najbolji, a ja mislim da se mi još uvek tražimo i da je ovaj album nešto najbolje što smo do sada uradili. Svakako je ovo korak bliže onome čemu i lično, ali i kroz bend težim. Ako ovaj materijal uporedimo sa prethodnim albumom, može se reći da je ovo više old school, močvarni zvuk, dok je na prethodnom albumu bilo i pop pa čak i džez elemenata.

Prepostavljam da sada kreće period promocije albuma, koliko god to situacija dozvoli?

Ove subote imaćemo promociju u novosadskom Kokomo baru, mada je to trebalo da bude još sredinom aprila, ali iz svima dobro poznatih razloga to nije moglo da se desi. Nadam se da će nam vremenske prilike dozvoliti barem neka dva sata svirke, sve to može da se čuje na jutjubu, ali uživo je uživo. Sve što se sabije na nosače zvuka ipak malo ukrade od magije koja se dobije tek live svirkom. Učestvujemo i na online Takt festivalu u Novom Sadu, a onda nam sledi nastup na Festivalu uličnih svirača, 30. septembra, ali lokaciju ne mogu da otkrijem, jer su tako zamislili organizatori.

Situacija oko pandemije se još uvek nije sredila, iako je malo bolje. Muzičarima je, izgleda, bilo najgore. Kako ste to preživeli kao bend?

Jeste, mada mislim da je mnogim ljudima to uticalo na kvalitet života. Nas je stvaralački nagon neposredno pre koronavirusa zaposeo, a sad, kad se osvrnem i poslušam te tekstove, ima tu i nekog predosećaja za sve to što je usledilo. Možda je ceo period oko virusa samo kap u čaši, jer nam se generalno dešava otuđenje koje je možda na drugom planu i drugačije se iskazuje. Nama kao bendu nije bilo prijatno. Taman smo se naoštrili da krenemo, da ugovorimo svirke, da putujemo, da upoznamo što više ljudi sa novom muzikom koju smo stvorili, a onda nam je kao i svima to saseklo krila. Čim je prestao onaj potpuni lockdown nalazili smo se u studiju, družili se i svirali i učinili da sve te pesme ožive prvo u nama, a da onda dočekamo spremni normalizaciju cele situacije.

Jovan Vanja Marjanović

foto: Srđan Srđanov