Društvo / Intervju
Borba za kulturnu manjinu
Mladi novosadski gitarista, kompozitor i tesktopisac Igor Sakač, nakon ozbiljnog rada u nekoliko bendova uskoro će publici predstaviti svoj prvi album na kojem je sam uradio sve pesme, čak i odsvirao većinu instrumenata. "Introduction Igor Sakač", kako i glasi naslov ovog albuma, upoznaće nas sa Igorovim muzičkim svetom, pitanjima i odgovorima na izuzetnom muzičkom nivou, uz, što je dosta retko za domaću produkciju, vrhunsko odrađen producentski deo posla.
"Ceo moj život je muzika. To živim od buđenja do odlaska na spavanje, a voleo bih da mogu od toga i da živim. Videćemo šta će doneti ovaj album, za sada sve ide jako dobro", priča Igor na početku razgovora za Oradio.
Na društvenim mrežama si objavljivao pojedine pesme, sada je sve to u jednoj celini. Kako si zadovoljan urađenim poslom?
Jako sam zadovoljan, pogotovo što sam to ja 100 odsto. Nisam ulazio ni u kakve kompromise, pogotovo u muzičkom smislu, ni aranžmanski, a kamoli harmonijski. To su pesme koje su nastale u mom malom kućnom studiju, ali dugujem veliku zahvalnost Filipu Vlatkoviću Fipi koji me je nazvao jedan dan i predložio da izdam album i da mi u svemu tome on pomogne kroz ozbiljan miks i dodavanje još nekih instrumenata. Verovatno ne bih ni imao hrabrosti da to izdajem, jer su to bili neki moji demo snimci. Nisam znao da će to imati tako pozitivan fidbek kod ljudi.
Imao si priliku da sarađuješ sa raznim bendovima, koliko su oni uticali na tebe i tvoj autorski rad?
Puno je sve to uticalo, zato što u takvom radu ima dosta kompromisa i u tom momentu ti istražuješ nešto što nije direktno tvoj svet, a baš u tome pronalaziš sebe, odnosno, to kako možeš da se utopiš u neki projekat sa drugim ljudima. Tu shvatiš da možeš i više od onoga što si na početku osećao i sam istraživao. To iskustvo je jako bitno. I sad bi bilo teško zamisliti kako bih se razvijao da toga nije bilo.
Ono što povezuje sve ovo na albumu svakako si ti, ali, ima li nešto što povezuje teme kojima si se bavio na albumu?
Pesme nisu ljubavne i nisu pisane namenski, nije primenjema muzika. Kada me nešto inspiriše ja sednem i to zapišem, snimim. To je ono što povezuje sve pesme na albumu. Zato se i album zove "Introducing Igor Sakač" jer ja bukvalno tu predstavljam sebe, ideje koje mene zadovoljavaju, a na svu sreću, ljudi su to prihvatili. To je način da svoju ljubav pretvoriš u posao. Ukoliko uspeš da zadovoljiš i druge ljude onim što voliš da radiš.
Tokom napretka u sviračkom smislu često se sviraju tuđa dela. Kada se u tome pretera, dešava se da sopstveno delo pronađeš u nekom već stvorenom. Kako se boriš protiv toga?
Nije mi problem da neka pesma podseća na neku koja već postoji, pošto je i to deo nekog iskustva koje sam u životu prošao. Ne podrazumeva se stvaranje ni iz čega i oni koji stavljaju u fioku ideje koje podsećaju na nešto, u stvari sputavaju svoju karijeru. Kako kažu, iako nisam preterano tradicionalan i religiozan tip, sve se od Boga krade. Ukoliko postoji kakva-takva inspiracija, onda očigledno postoji neiscrpan nivo stvorenog sveta koji može da se oblikuje. Tako se stvara nešto novo. Ako toga ne bi bilo, onda bi ovaj svet bio jako dosadan. Još bolje bi bilo kada bi od toga moglo da se živi, jer u ovoj našoj, zatrovanoj i iskalupiranoj kulturi ne koristi se produkcija, nego reprodukcija. Stalno isti ljudi dobijaju priliku, sve liči jedno na drugo. Radim i stvaram muziku zato što volim, ali radim i za budućnost.
Kako si zamislio promociju albuma i neku koncertnu aktivnost nakon toga?
Polako sklapam bend i dogovaram sve, ali opcija je i da sam nastupam. Želim da sve to predstavim na način na koji sam i stvarao, sa nekom enegrijom i nadom. Da pokušam da tu nadu i enegriju prenesem i na druge ljude. Na te koncerte će verovatno doći ljudi koji to u sebi već imaju, ali je cilj doći do ljudi koji inače ne bi došli na koncert i to je posao koji me čeka. Ne treba ništa na silu, meni je drago da se sve ovo dešava i da ljudi koji imaju isti stav, isto mišljenje, isto osećanje da mogu da se okupe, da dođu, da vide da nisu sami. Mislim da pored nacionalnih, seksulanih i ostalih manjina imamo i kulturnu manjinu. Nekultura je većina, više se poštuje i ceni bahatost nego neko stvaralaštvo. Borićemo se za tu kulturnu manjinu.
J. M.
