Second hand: Odeća sa karakterom

Kako se menjaju godišnja doba tako se javlja i nasušna ljudska potreba da menjamo i obnavljamo garderobu. Na nju ne žele uvek svi da potroše baš mnogo novca, a ima i onih koji vole da su jedinstveni u oblačenju, ne želeći da iko deli isti odevni predmet sa njima. Šopingholičara je raznih, a posebno su zanimljivi oni koji kupuju odeću iz 'druge ruke' tj. u second hand prodavnicama koje su u sve većoj meri prisutne kod nas.

Bilo da je zbog manje platežne moći ili prosto uživanja u traženju odeće, ne može se preskočiti činjenica da su second hand prodavnice zaista popularne poslednjih godina. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se ljudi i samoorganizovano bave prodajom, odnosno, da se organizuju bazari na kojima je primat prodaja polovnih stvari. Miodrag Perić Miša, iz novosadskog kafea Graffiti organizuje upravo takve bazare. Kako je rekao za O radio, u pitanju su druženja na kojima se posetioci rešavaju stvari koje su neretko nabavili upravo na ovakvim događajima ili na pravim second handovima - buvljacima.

"Nekako mi se čini da su svi ljudi koji gravitiraju oko našeg lokala kolekcionari nečega i verovatno su zaljubljeni u neko drugo vreme. I onda iz svog ličnog fundusa vade stvari koje su možda prerasli, ili prosto vide da bi nekome bolje stajale. Tako da je bila zajednička inicijativa da se ovo pokrene. Izlaganje je potpuno besplatno, a cene se određuju na osnovu ličnog pristupa, uglavnom se i menjaju", rekao nam je Miša.

Sugrađani koje smo anketirali takođe vole koncept ovakvih prodavnica:

U dobrom second handu mogu da nađem stvari koje drugde ne bih našla, a da koštaju 150 dinara. Ja sam iz malog grada gde second hand prodavnice nisu toliko popularne i roba nije baš kvalitetna. Ali u Novom Sadu zaista ima radnji u kojima se isplati kupovati stvari.

Kupujem jer je prvenstveno mnogo povoljnije nego u prosečnim radnjama. Kad uđeš u normalnu prodavnicu svi artikli su isti, a ovde moraš da kopaš i da tražiš. I nikada ne znaš šta ćeš sve naći.

Obožavam koncept second handa, zato što je vrhunski da ti recikliraš odeću koju nećeš nositi a neko drugi hoće, a taj drugi sam ja.

Mnogo je zanimljivih stvari koje ne mogu da se kupe po regularnim radnjama.

Volim jer je pre svega jeftinije i nađeš stvari koje inače nigde ne bi našao. Čini se kao da ta odeća ima karakter.

Volim da kupim sako koji ću da obučem jednom u šest meseci, ali sam ga platila 150 dinara.

Ne gledaju ipak svi jednako na second hand prodavnice. Ima i onih koji ne bi nikada kupili odeću tamo. Pokušali smo da saznamo zašto je to tako:

To su ljudi koje slabo poznajem i sa kojima se uglavnom ne družim.

To su zaostavštine nekih prošlih vremena, kada second hand nije bio toliko popularan kod nas. Tada se nije znalo odakle odeća dolazi i da li ima buva, pa mogu donekle da razumem. Danas je ipak drugačije, prolazi razne kontrole i ne može baš nešto loše da se desi.

Imam problem sa odećom za koju znam da je nosio neko pre mene. Prosto se ne osećam prijatno i ne bih mogla da nosim tako nešto.

Ne mogu ja taj koncept. Uvek je gužva, žene se guraju, odeća mi ne deluje čisto, jednostavno ne. Nisam ja za to.

Jednom sam drugaru poklonila košulju iz second handa. Nije pričao sa mnom dva meseca.

Ukoliko ste od onih koji uživaju u šopingu, a volite da imate jedinstvene primerke odeće koju nema niko i pri tome da ih malo platite, onda su ovakve prodavnice pravo mesto za vas. Potrebno je samo da se naoružate strpljenjem i vremenom, kako bi natenane pogledali ponudu jedne takve prodavnice.

J.M.