Provesti život štiklirajući urađeno

Bucket list, ako već ne znate, spisak je stvari koje treba da uradite pre nego što umrete. Poenta tog spiska je da svakome začini život velikim avanturama. 

Ovakav koncept pojavio se uz istoimeni film iz 2007. godine, u kojem Morgan Frimen i Džek Nikolson igraju smrtno bolesne muškarce sa nekoliko ciljeva koje žele da postignu pre nego što se dogodi "kick the bucket", odnosno, pre nego što umru. Sećanje na ovaj film možda bledi, ali je ostala ideja o listi i čini se da je to iznenađujuće koristan alat za zdraviji i zadovoljniji život.

Ciljeve sebi postavljamo celog života - završiti fakultet, uspeh na izabranom polju, venčanje, deca, štednja za penziju... Ovi ciljevi nas drže motivisanim, fokusiranim i pokretnim. Zašto ne bismo primenili isto razmišljanje na sve što želimo da postignemo u životu? Postavljanje ciljeva i stvaranje liste pomaže nam da artikulišemo šta to želimo da istražimo, usredsređuje našu pažnju i pomaže nam ostanemo odgovorni za ostvarenje svojih snova.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Marina Bušić deo je ekipe kreativaca koji su na Instagramu kreirali nalog 501 izazov. Ideja jeste da nas kroz 501 ideju motivišu da ostvarimo neke snove ili želje.

"Bucket lista pre svega pruža zabavu i mogućnost da nekome ulepšaš dan, učiniš nešto lepo za njega, pomogneš starijoj ili nemoćnoj osobi ili životinji. Naučiš nekoga nekoj veštini ili jednostavno mu ispuniš želju tako što ćeš mu kupiti kartu za trke konja ili bioskop na otvorenom. Svaki dan možeš imati novi mali ili veći cilj, što je nesumnjivo motiv i način da budemo produktivniji. Kažu da postoji posebna povezanost uma i ruke, da, ako nešto zapišemo, ono prelazi u svet materijalnog, a samim tim postaje ostvarivo", kaže naša sagovornica.  

Ona objašnjava da je važno da stavke budu ostvarive, jer to nam daje motivaciju i donosi osećaj sreće.

"Sreća bi definitivno trebalo da bude glavni motiv kada se pravi Bucket lista. Kroz našu listu prožet je motiv zabave i definitivno su sve stavke ostvarive. Zavisi kada u životu pravimo listu, u kom periodu, mada ona ne bi trebalo da bude konačna, jer kroz život dobijamo nove ideje i dodajemo nove želje na spisak, dopunjavamo listu, ali je i ispunjavamo", rekla je Marina.

U stvaranju Bucket liste ne postoje pravila. Marina kaže da su to obično konkretne želje pojedinca, koje stavljene na papir postaju ciljevi i na taj način lakše dolazimo do njih.

"U našoj Bucket listi navedeni su neki od osnovnih životnih segmenata: diplomiraj, postani roditelj, kupi sebi prvi auto... Zatim, turističke destinacije, ideje za egzotična putovanja, gde možeš da vidiš Auroru Borealis ili se popneš na najvišu zgradu sveta, pređeš liniju Ekvatora i slično. Naravno, mnogo je tu i sitnih avantura, poput vožnje rolerkosterom, klađenje na trci konja, ideje da posetiš selo i pomuzeš kravu, zagrliš drvo, promeniš neku svoju lošu naviku", navodi ona.

Razgovarali smo i sa našim mladim sugrađanima na ovu temu. Svi su složni u jednoj stvari - na listi moraju da se nađu putovanja.

"Iskreno, ne razmišljam često o mojoj Bucket listi, ali mislim da je to super podstrek za ljude da mogu da rade neke zanimljivije stvari u životu, iako njeno kreiranje podrazumeva neke morbidnije misli. Na mojoj se ne nalazi mnogo stvari, ali defitivno jedna od njih jeste da makar vidim svaki kontinent na planeti Zemlji. Ne mogu da se pomirim sa tim da ceo život provedem, a da ne vidim šta sve postoji".

"Nisam zaista nikada pravio Bucket listu, ne znam da li neko jeste, ali definitivno svi imamo neke stvari koje nam vise u glavi i koje su nam uvek na pameti kao ideje koje bismo želeli da ispunimo pre nego što napustimo ovaj vrli svet. Jedna od mojih je da pređem preko severnoameričkog kontinenta kao nekada bitnici u romanu 'Na putu'. Druga stvar bi bila da napišem antifašistički roman koji će ući u lektire".

"Imam ideje i želje za koje bih volela da se realizuju. Recimo, da mnogo više putujem i da upoznajem nova mesta i ljude. Nakon toga, sve materijalno što mora da ide".

Bucket lista definitivno ne bi trebalo da nameće pritisak. Ona je odraz želja koje se provlače kroz život, treba da bude samo motiv za ambicioznost i njihovo ostvarenje. Nijedna želja, odnosno njeno ostvarenje, ne bi trebalo da ima rok, a ni sama Bucket lista ne bi trebalo da je konačna.

U Americi je sprovedena i prva studija o tome. Istraživački tim anketirao je 3.056 odraslih u dobi između 18 i 80 godina, pokrivajući niz rasa i nivoa prihoda. Iznenađujuće, čak  91,2 odsto ispitanika imalo je svoju Bucket listu. Danas, mladi ljudi pišu spisak stvari koje žele da urade, nauče i ostvare pre nego što umru. I provedu čitav život pokušavajući da štikliraju urađeno. Ideja je živeti život u najvećoj meri.

J.M.