Šta je potrebno da bi Srbija unapredila ekologiju?

Čim su raspisani izbori, Studentska lista je objavila svoj Plan. 11 tačaka podeljeno je u tri celine. Objavljen je i Program koji se odnosi na sve sfere društva, a svoje mesto u programu našla je i ekologija.

"Odnos prema vodi, vazduhu i zemljištu je ogledalo našeg dostojanstva i odnosa prema budućim generacijama. Moramo hitno sprečiti dalju devastaciju životne sredine, a bogata priroda Srbije zaslužuje obnovu i dodatnu zaštitu. Čista voda i vazduh su osnovne potrebe i pravo svih ljudi. Priroda je javno dobro i svi su dužni da o njoj brinu, pa se načelo ekološke održivosti mora dosledno primeniti u privredi, energetici, rudarstvu, poljoprivredi i urbanizmu”, stoji u Programu Studentske liste Studenti pobeđuju. 

“Vodu proglašavamo strateškim javnim dobrom i ljudskim pravom, uz zabranu privatizacije. Vodoizvorišta dobijaju strogu zaštitu od zagađenja i bespravne gradnje. Gubitke smanjujemo obnovnom mreže, održavanjem, međuopštinskom saradnjom i jedinstvenom tarifnom politikom”, stoji u delu koji se odnosi na vodu, a naslovljen je “Voda je javno dobro”. Takođe, pažnja je posvećena prečišćavanju. 

“ Vodni resursi ne poznaju prirodne ni državne granice. Prvi i najvažniji korak je ujednačavanje zakonodavnog okvira zaštite prirode i voda na nivou Balkana i EU, kako bi se vodni resursi tretirali jednako od izvora do ušća. Pre svih konkretnih mera potreban je zakon koji će nas primorati na odgovorno ponašanje duž čitavog toka”, smatra profesorka Dušanka Cvijanović sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i članica Internacionalne Asociacije za istraživanje Dunava (International Association for Danube Research).

“Objedinjujemo merenja kvaliteta vazduha i emisija u jedan nacionalni sistem i javno objavljujemo podatke u realnom vremenu. Uspeh merimo smanjenjem smrtnosti usled zagađenja po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije. Proizvodnju struje sagorevanjem lignita i drugih fosilnih goriva postepeno dugoročno smanjujemo uz usaglašavanje sa oblašću Energetika. Zabranjujemo prodaju nekategorisanog uglja  fizičkim licima, a socijalno ugroženim domaćinstvima obezbeđujemo pomoć u vidu termičke sanacije, zamene ložišta i ugrađivanja toplotnih pumpi kroz socijalno pravedne subvencije, u okviru programa energetske efikasnosti”, između ostalog stoji u delu programa koji je naslovljen “Vazduh postaje prioritet javnog zdravlja”. 

“Prvo se mora napraviti presek stanja zasnovan na naučnim činjenicama. Većina potrebnih mera već postoji u Programu zaštite vazduha do 2030. godine, što treba revidirati i izraditi detaljan višegodišnji plan. Potrebno je revidirati industrijske dozvole, rešiti problem malih ložišta i obezbediti potpuno transparentno informisanje građana, jer u rešavanju problema moraju učestvovati svi”, smatra Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije i dodaje da ovo nije problem koji može da se reši preko noći. Da bismo videli prve rezulttate trebaće nam godine i trebalo bi pre svega da se naoružamo strpljenjem. 

Kada je u pitanju uprvaljanje otpadom, Program kaže da se otpadom i zemljištem upravlja odgovorno. “Zatvaramo i saniramo najkritičnije, a od 26 planiranih centara završavamo započete i pokrećemo naredne po prioritetu. Uvodimo zabranu uvoza opasnog otpada bez izuzetka i uvodimo digitalnu kontrolu tranzita i izvoza”, samo su neki od delova ovog poglavlja. 

“Prvi korak je tačno izmeriti količine otpada i početi sa primenom postojećeg zakona. Pred kraj 2026. godine i dalje ne postoje zvanični podaci o otpadu iz 2025. godine. Trećina opština uopšte ne dostavlja podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, a nadležni moraju pokrenuti postupke protiv odgovornih. Neophodna je primarna selekcija, jer organski otpad čini 50 odsto mešanog otpada i uzrokuje požare koji dovode do hroničnih zdravstvenih posledica. Takođe, treba preispitati investicije u infrastrukturu strogo kontrolisati uvoz otpada dok ne zbrinemo sopstveni” smatra Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.

Kada je u pitanju zaštita prirode i biodiverziteta studentski program predviđa donošenje nedostajućih propisa o vrstama, staništima, ekološkoj mreži i invazivnim vrstama, zabranu privatizacije javnih preduzeća koja brinu o prirodi, kao i pokretanje aplikacije za prijavu zagađenja.

“Osnova svega jeste donošenje novog Zakona o zaštiti prirode čija izrada traje duže od godinu dana. Nakon toga sledi jačanje upravljača zaštićenih područja i uspostavljanje ekološke mreže Natura 2000. Usaglašavanje sa propisima Evropske unije vidi se kao jedina šansa za popravljanje stanja u životnoj sredini”, kaže za Oradio Tanja Petrović iz organizacije Mladi istraživači Srbije.

“Klimatske promene čekamo spremni” naslov je sledećeg segmenta Studentskog programa koji je posvećen Zaštiti životne sredine. “Klimatske rizike uključujemo u propise i planove, osnivamo Fond za prilagođavanje klimatskim promenama i unapređujemo zaštitu od poplava i suša, kao i mere za zaštitu zdravlja stanovništva tokom ekstremnih vrućina”. To je ono što piše na samom kraju segmenta koji se bavi pre svega smanjenjem emisija gasova staklene bašte.

“Srbija već ima usvojene kvalitetne strategije i planove, ali se po njima nije postupalo. Prvi korak je sprovođenje već usvojenih mera. Prilagođavanje na klimatske uslove je komplikovano i tu postoji milion i jedna stvar koju bi trebalo uraditi. Ali postaviti osnove kako ćemo raditi u narednim godinama, e to može da se uradi relativno brzo. Mi smo taj dokument usvojili pre tri godine, a čak ni neke najjednostavnije mere do sada nisu sprovedene”, priča za Oradio Nikola Zdravković, urednik portal Klima 101.

Svi sagovornici su saglasni da su nam najpre potrebni odgovarajući zakoni, strategije i dokumenti, a potom i njihovo dosledno sprovođenje. Većina dokumenata već postoji zbog pregovaračkog Poglavlja 27 sa EU, ali se nisu poštovali. Ssd je pravo vreme za presek stanja. 

Emisiju Eko linija poslušajte u plejeru ispod ili na podkastu Oradija

Alma Kovčić

Foto: Pixabay