...
TRENUTNO17:00 - 19:20Popodne na O radiju

Lifestyle / Zanimljivosti

Nova godina sa novim režimom

16.01.2024.

Sigurno ste nekada u životu odlučili da od Nove godine počnete da doterujete liniju ili ste bar čuli kako je neko to rešio da uradi baš od Nove godine. Iz tog razloga januar je period kada su teretane pune, kada ljudi menjaju način ishrane i počinju da žive zdravo. 

.

Jelisaveta Zubac je na preporuku svog ličnog trenera krenula sa režimom ishrane koji se zove autofagija. Kaže da je ljudi primenjuju ukoliko žele brzo da smršaju, ali je dosta teška i restriktivna.

"Uktratko, to je kada vaše telo reciklira, tačnije čisti oštećenje ćelijske komponente. Dakle, jede samo sebe. Reč autofagija bukvalno u prevodu na srpski znači samojedenje. Tokom autofagije se određeni materijal unutar ćelija odlaže i onda se vari hrana koja generalno pomaže telu i koja se najčešće konzumira tokom autofagije. Nalaze se u biljkama, poput zelenog čaja, zrnu crne kafe, đumbira, jabuke ili generalno nekog bobičastog voća. Bitno je da se hrana jede samo u toku osam sati u toku dana. Dakle, ne pre, ne posle i ne sme da se prekida ciklus, što je generalno problem kada ljudi pristupaju ovoj dijeti", kaže naša sagovornica.

S obzirom na to koliko dijeta može da bude teška u početku, Jelisaveta kaže da je bolje krenuti laganije.

"U početku ne mora to da bude osam sati, nego može prve nedelje da bude 12, pa sledeće 11, 10, dok se ne dođe do osam, što bi bilo adekvatno. Dosta je izazovno, telu je potrebno vreme da se navikne, jer mi ne pazimo dovoljno koliko kalorija unosimo u sebe. Mislim da je osim hrane, veoma bitna i tečnost. Voda može da se uzima bilo kada u toku dana, ne mora da se prati striktno tih osam sati", kaže Jelisaveta.

hrana2

Milan Damjanović rešio je da od Nove godine krene sa hrono ishranom. Kaže da je ona početnička i najlakša da se skine nekoliko kilograma.

"Kod hrono ishrane najvažnije je paziti u kojim vremenskim intervalima jedeš. Sva tri obroka, naravno, su podjednako važna, s tim da je doručak, ipak, najbitniji. Izbegava se belo brašno, a jede se integralno. Iz ishrane se izbacuje slatko, gazirani sokovi, čokolade i med. Što se tiče unošenja količine hrane, to nije toliko striktno. Čuo sam da je prvih mesec dana u stvari kritično i najvažnije, kad se stvara zapravo navika ishrane i jedenja u tim intervalima. Nakon toga je mnogo lakše. Znam nekoliko ljudi koji su izgubili i do 15 kilograma sa hrono ishranom", priča Milan.

Tamara Kamenarac promenila je režim ishrane kada je krenula na program transformacije, a za Oradio je detaljno opisala od čega su se sastojali obroci.

"Moj jelovnik je uglavnom sadržao četiri obroka dnevno - doručak, užina, ručak i večera. Što se tiče obroka, uglavnom je za doručak to ovsena kaša, jaja ili pečenica. Bilo je dosta pečenice zato što je dobar izvor proteina. Za ručak je uglavnom bilo meso, pretežno pileće belo, i to oko 160 grama sa dosta salate. Izbačen mi je industrijski šećer, ali je ostavljen u užini gde je nekad bilo 30 grama crne čokolade. Dosta se koristio protein, kao dodatak ishrani. Tako da mi je to u mnogome olakšalo proces ishrane. Između obroka bude najmanje dva i po sata, a najviše pet sati vremenske razlike", priča naša sagovornica.

Tamara kaže da ishrana funkcioniše, ali naglašava da je pored toga jako bitno imati i treninge.

"Čovek mora da preseče i da samo nastavi sa tim režimom. Čak i oni na tom programu kažu da to ne treba da bude režim da bi ti skinuo kilograme, nego da postane životni stil kojeg ćeš se pridržavati 80 odsto vremena. Ideal bi bio da se gubi 1 procenat telesne mase nedeljno. Kažu da je to neka granica zdravog gubljenja kilograma. Moj rezultat je bio da sam ja za nekih godinu dana skinula 38 kilograma. Bilo mi je mnogo lakše da se krećem i zdravstveno sam se mnogo bolje osećala", ističe Tamara.

Savetnik za ishranu dr Aleksandar Matić ističe da je najveći problem kod ljudi što uvek traže neku dijetu u koju će da se uklope, umesto da način ishrane uklope u svoj život, što bi imalo dugoročan efekat.

"Naše telo je kao mašina. Našoj mašini je potrebna određena količina energije da bi ti postajao samo takav kakav jesi. Energiju unosimo kroz hranu, ne možemo preko sunca ili nečeg drugog. Ako unosiš više energije nego što je tvom telu potrebno, odnosno jedeš više kalorija nego što tvoje telo troši, tvoje telo neće da baci energiju nego je čuva za kasnije, a mi energiju čuvamo u vidu masti. Tako se gojiš. Isto tako ako unosiš manje energije nego što tvoje telo troši, tvoje telo krene da troši tu rezervu energije i tako mršaviš", priča Aleksandar.

hrana3

Aleksandar dodaje i da ne voli podelu na dobre i loše namirnice, jer to može da razvije strah kod ljudi od određene hrane. Kaže da namirnice treba deliti na nutritivno bogatije i nutritivno siromašnije namirnice.

"Ne možeš da pojedeš nešto, koliko god da je nutritivno bila loša namirnica, da ti nešto naškodi. Škodi ti ako jedeš mnogo tih namirnica koje su nutritivno siromašne. Ako ti se većina ishrane zasniva na nutritivno manje bogatim namirnicama to nije dobro. Treba uvek da težimo tome da budu nutritivno bogate namirnice, a to većina ljudi zna šta je. To je voće, povrće, neko dobro meso, mlečni proizvodi, orašasti plodovi... Ima tu svega, ali različito je za svakog čoveka. Ja se, na primer, bavim trčanjem i nije isto šta je meni optimalno ili nekoj bakici od 65 godina koja sedi kod kuće. Drugačije su nam nutritivne potrebe i samim tim i drugačije namirnice bi trebalo da jedemo", naglašava naš sagovornik.

Na pitanje koliko je tačno da je 80 odsto toga u ishrani, a 20 u treniranju, Aleksandar kaže da je ishrana bitnija, ali ističe i važnost treninga.

"Ukoliko želiš da smršaš ishrana ti je daleko bitnija od treniranja. Samim tim mnogo je bolje korigovati ishranu ukoliko ti je samo mršavljenje cilj, ali, naravno, vežbanje i trčanje ima izuzetno bitnu ulogu u zdravlju čovečijem. Jača se kardiovaskularni sistem, muskulatura, povećava se mišićna masa, ljudi se bolje osećaju, luče se endorfini, enkepalini i tako dalje. Funkcionalniji su do duže u starost, gde je fizička aktivnost izuzetno značajna. Ako bi mene pitali šta je za zdravlje značajnije, ishrana ili trening, ja bih rekao i jedno i drugo", ističe naš sagovornik.

Aleksandar savetuje da se izbegavaju detox čajevi i razni sokovi za mršavljenje jer mogu da dovedu do različitih poremećaja ishrane. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje bi bilo da odete kod nutricioniste koji će vam tačno izračunati šta i koliko da unosite.

O režimima ishrane pričali smo u novoj epizodi emisije "Šta se kuva?":


S. Rudakijević

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Šta se krčka u kuhinjama generacija X i Z?

U drugoj epizodi "Rose u podne" Peđa (Gen X) i Irena (Gen Z) razgovarali su o generacijskim razlikama u pristupu…

.

Kako je hrana osvojila društvene mreže?

Hrana je jednostavno deo svakodnevice. Bilo da sam spremaš nešto, naručuješ dostavu, jedeš u menzi... Samim tim je i priodno…

.

Vegeterijanska hrana je skupa - mit ili istina?

U vremenu kada cene neprestano skaču, pronalaženje balansa između cene i kvaliteta nikad nije bio veći izazov. To je pogotovo…

.

Biljna ishrana: jednostavno i zdravo

Istraživanje, koje je pre nekoliko godina sprovela Škola javnog zdravlja u Bostonu na više od 72 hiljade ispitanika, pokazalo je…

.

Šest univerzalno zdravih navika za 2022. godinu

Kada dođete u određene, khm, godine, očekuje se da ste manje-više sredili život. Dakle, u dvadesetim i tridesetim se pretpostavlja…

.

Zdrave životne navike pomažu opštem zdravlju

Nedavno istraživanje sa Harvarda pokazuje da nekoliko zdravih životnih navika može osigurati duži i kvalitetniji život. Važno je samo krenuti…

  • 16:30 Tehnologija
  • 16:45 Prava stvar
  • 17:00 Popodne na O radiju
  • 19:20 Tehnologija
  • 19:45 Prava stvar

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo