Zdrave životne navike pomažu opštem zdravlju

Nedavno istraživanje sa Harvarda pokazuje da nekoliko zdravih životnih navika može osigurati duži i kvalitetniji život. Važno je samo krenuti na vreme. KOMS-ov Alternativni izveštaj o položaju mladih pokazuje da se u Srbiji oni ne pridržavaju tih zdravih navika. Više od 90 odsto ispitanika je bar jednom probalo alkohol, a preko 70 odsto cigarete. Veliki je broj i onih koji su probali marihuanu. Iako ih je manje, ima i onih koji su koristili sedative, kokain, LSD ili amfetamin. Dodatno se u trci za zdrav život pojavila i nova prepreka – korona, koja je mnoge mlade zatovorila kod kuće, pred telefonima i računarima. O stresu da ne govorimo...

Doktorka specijalista Dragana Balać sa Instituta za javno zdavlje Vojvodine kaže da sve veći broj mladih ljudi dolazi po savete u vezi s ishranom. Kroz razgovore sa njima, Dragana je zaključila da je jedan od problema neredovna ishrana.

"Moramo imati tri obroka. Bilo bi poželjno i dve užine. Mladim ljudima predstavljaju problem i kasni večernji obroci. I pre korone, a i sada kada se prošetate gradom. vidite veliki broj mladih koji jedu pljeskavice i pice, a problemi i jesu u toj brzoj hrani i onoj iz pekare. U razgovoru s njima zaključila sam da sve potiče iz porodice. Ni njihovi roditelji nisu disciplinovani što se tiče redovnosti obroka. Svi negde jure i žure. Ako iz kuće ne ponesemo to da treba zdravo da se hranimo, teško ćemo nešto postići", kaže Dragana.

Naša sagvornica dodaje i da je važno vraćati se na piramidu ishrane.

"Važan je unos svih vrsta namirnica. Mediji imaju jako veliku ulogu. Postoje razni pomodni trendovi, poput autofagije. Mnogo mladih ljudi je na tom režimu ishrane. Uvek se vraćajte na redovne obroke, pune voća i povrća, žitarice, ali od celog zrna. Moramo unositi i mleko i meso, ali u manjoj količini. Voda je neophodna, a unost tečnosti mora biti bar dva litra dnevno. Tu nisu zalađeni, nazovi, sokovi. Ta visoko energetska pića, puna šećera, jako su loš izbor, a to se izuzetno konzumira". ističe Dragana. 

Ne stižu svi da se pridržavaju zadravih navika. Nataša Pavlović (26) kaže da je u tome sprečava brz život.

"Takav tempo smo sami sebi nametnuli. Zbog obaveza kojih je previše, ne mogu da stignem da se posvetim sebi onoliko koliko bi to trebalo da bude. Pod zdravim životom smatram nekonzumiranje alkohola i cigareta, bavljenje fizičkim aktivnostima, a onda i zdravu ishranu. Ovo poslednje verovatno i najviše doprinosi kvalitetnom životu. Ja vodim nezdrav život, pušim cigarete, pijem kafe, neredovno se hranim, a krivac je taj ludački ritam", ističe ona.

Sa druge strane, glumac Stefan Ostojić (26) kaže da istražuje raličite načine ishrane i da ima smisla u onoj izreci "ono si što jedeš".

"Ono što sam shvatio je da treba slušati telo i to šta je organizmu potrebno. Probao sam i veganstvo i vegetarijanstvo i autofagiju. Sada, na primer, jedan dan ne jedem ili ne pijem vodu, kako bi se organizam pročistio. Mnogo se može istražiti preko interneta. Vrlo je važno i odgovorno saznati šta i kako mi se jede. Nezdravim navikama doprinosi ono što je najlakše i na dohvat ruke: previše sedenja za računarom i previše tv-a. Zaboravljamo koliko je zadovoljstvo kada imamo neku fizičku aktivnost. Možda je prvih par puta patnja obuti patike, ali vremenom postane mnogo dobro i lako se navuče na to", kaže Stefan

On dodaje da loše navike i zavisnost treba zameniti nečim inspirativnim i dobrim po nas.

"Samo mali 'cim' je potreban da se bacimo u nešto zdravije. Sve što je nezdravo može da nađe zamenu za nešto zdravo i te mnogo lakše nego što se misli", tvrdi naš sagovornik.

Značajnu podršku u razvoju mladih doprinose i aktivnosti koje nisu u okviru formalnog obrazovanja, a tu veliku ulogu igraju omladinski radnici. Koordinatorka omladinskih politika iz Centra za omaldinski rad Marija Marić kaže da je najbolji pristup mladima, kada govorimo o ovoj temi, onaj afirmativan i podržavajući.

"Dobar primer je jedna od najvećih motivacija i pokazatelja kako kroz brigu o sebi brinemo o drugima. Aktivnosti koje se rade sa mladima treba da afirmišu i zdravo okruženje i zdrave stilove života. Uvek se preispituje kako omladinski radnici treba da se ponašaju sa mladima, da li mogu da popiju jedno ili dva pića. Međutim, mladi u njima vide uzore, vršnjačke edukatore i osobe od poevrenja i kada oni rade nešto, a govore da to nije dobro, to onda izaziva kontraproduktivnost. Vrlo je bitno da ljudi koji rade sa mladima daju pozitivan primer", naglašava ona.

Marija kaže i da je problem sa štetnim navikama taj što se najčešće traži instant rešenje koje će rešiti probleme i pomoću kog ćemo zaboraviti šta nas muči i pritiska.

"Na žalost, život će nas svakodnevno izazivati i suočavati sa stvarima koje nam ne prijaju. Jedini način je da naučimo mlade kako da se nose sa teškoćama. Prva stvar je otvoren razgovor i prepoznavanje onoga što jeste problem i zašto je, na primer, alkohol nešto što je neko poželeo. Drugi korak je ponuditi alternativno rešenje.  Za mlade je važno da prepozanju da li je to bila njihova odluka ili je nametnuto iz društva. Problem je i stereotip da alkohol leči brige, a sada se u javnosti uvodi i novi termin umerenosti", ističe ona.

Možda se ne može svega odreći i možda ne mora odjednom, ali je dovoljno da počenemo od jedne zdrave navike. Ako moramo da biramo, hajde da počnemo od jedne švedske navike – vežbanje pozitivnog razmišljanja. Ipak, što bi se reklo, sve kreće iz glave.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" posvećenu ovoj temi poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: canva.com