Društvo / Zdravlje
Kako se tokom praznika nositi sa hranom i brigama zbog nje
Praznični period može biti stresan, posebno za one koji se suočavaju s anksioznošću u vezi sa hranom, brigama o težini ili poremećajima ishrane. Evo nekoliko saveta kako da lakše prebrodite ovo intenzivno doba godine koje je objavio magazin Wired.
Praznici često pojačavaju osećanja kao što su stres, anksioznost, usamljenost i tuga. Zbog toga neki ljudi posežu za hranom kao utehom i utešnim sredstvom. Boravak u zatvorenom prostoru, bilo zbog prazničnih okupljanja ili hladnog vremena, takođe može podstaći prekomerno konzumiranje hrane i pogoršati poremećaje u ishrani.
Još jedan problem predstavlja stalni pritisak zdravstvenih i dijetetskih poruka koje primamo tokom cele godine i koje nas usmeravaju na to šta bi trebalo, a šta ne bismo smeli da jedemo. Međutim, tokom praznika, reklame i propagandne poruke upravo naglašavaju prekomerno uživanje.
To može dodatno zbuniti ljude oko toga šta bi trebalo da jedu ili može izazvati osećaj krivice ako se prepustimo prazničnim poslasticama. Uz sve to, prisutni su i društveni pritisci - mnogi ne žele da odbiju pozive na okupljanja koja često uključuju više hrane i pića nego inače.
Za ljude koji se bore sa poremećajima u ishrani, praznična sezona može delovati poput minskog polja. Božićne proslave često su fokusirane na velike, zajedničke obroke uz podsticanje na uživanje u hrani.
Upravo to može izazvati složena, ponekad bolna osećanja, zbog kojih neki izbegavaju porodična i društvena okupljanja.
Poremećaji ishrane često uključuju stvaranje strogih navika vezanih za rutine ishrane. Za one sa poremećajima, konzumiranje hrane u javnosti može izazvati osećaj stresa, strah od osude ili osećaj preplavljenosti zbog fokusa na hranu.
Iako je ovo doba godine nesumnjivo teško za navigaciju, ako ste osoba koja se bori s poremećajima u ishrani ili anksioznošću vezanom za težinu i hranu, postoji nekoliko strategija koje možete primeniti da biste prebrodili izazove.
Izbegnite ciklus prejedanja i gladovanja
Nova godina često donosi pritisak da se "ponište" praznična uživanja, što mnoge navodi na rigorozne dijete. Međutim, ekstremne dijete mogu štetiti i fizičkom i mentalnom zdravlju.
Umesto da upadnete u zamku "prejedanja i gladovanja" tokom praznika, pokušajte da pronađete ravnotežu između uživanja i zdravih navika. Na primer, umesto da odmah nakon obroka pojedete primamljivi desert, prošetajte sa partnerom ili porodicom. Možda ćete shvatiti da je želja za slatkišima nestala do trenutka povratka.
Umesto da pribegavate ekstremnim merama nakon praznika, bolje je da se fokusirate na održive, uravnotežene navike u ishrani i vežbanju koje će dugoročno doprineti vašem blagostanju. Pronađite aktivnosti koje vam prijaju - poput plesa, šetnje, vožnje bicikla ili joge - kako biste održali kondiciju, dok izbegavate preterano iscrpljivanje, što može smanjiti rizik od povreda ili sagorevanja.
OBRATI PAŽNJU
Fokusirajte se na ishranu koja hrani telo
Umesto da izbegavate svoje omiljene praznične poslastice ili potpuno izbacujete određene grupe namirnica, pokušajte da obogatite praznične obroke hranom bogatom nutrijentima. Namirnice poput voća, povrća, nemasnih proteina, integralnih žitarica i drugih namirnica bogatih vlaknima pružaju brojne koristi za varenje i celokupno zdravlje.
Pravljenje pauza između obroka takođe može pomoći da se bolje usredsredimo na signale sopstvenog tela i prepoznamo kada smo zaista gladni, umesto da jedemo iz navike ili zato što je hrana u blizini dok mirujemo.
Zdravlje je dugoročno putovanje. Jedan ili dva obimnija obroka tokom praznika neće ugroziti vaš napredak. Prekomerno ograničavanje unosa hrane može dovesti do nutritivnih nedostataka, dok ekstremna opsesija isključivo zdravim namirnicama može biti znak poremećaja u ishrani.
Praktikujte brigu o sebi
Budite svesni uticaja reklama i sadržaja na društvenim mrežama tokom prazničnog perioda. Veliki deo tog sadržaja osmišljen je da pojača želju za hranom, nezadovoljstvo telom i poređenja sa drugima. Možda će vam koristiti pauza od društvenih mreža tokom praznika kako biste izbegli sadržaj koji vas može uznemiriti.
Ipak, briga o sebi izgleda drugačije za svakog. Za neke ljude, to može značiti fokus na unutrašnje blagostanje kroz jogu ili meditaciju. Za druge, to može podrazumevati pronalaženje načina da se društveno povežu - kao što je provođenje više vremena sa prijateljima ili pridruživanje grupi za kreativne umetnosti ili baštovanstvo. Često, briga o sebi predstavlja mešavinu različitih stvari.
Potražite pomoć i podršku kada je potrebna
Razgovor sa nekim može pomoći u smanjenju brige i osećaja usamljenosti. Obratite se poverljivim osobama ili telefonskim linijama za podršku ako osećanja tokom praznika postanu učestala. Saradnja sa terapeutom ili grupom za podršku može vam pomoći da razvijete strategije za suočavanje sa problemima vezanim za telesnu težinu i izazovnim situacijama.
