Da li će burger uništiti planetu?

Malo je stvari u životu koje nas čine toliko srećnima kao hrana, a sočan burger može ozbiljno da bustuje tvoje raspoloženje. Da li si se ikad zapitao kako to utiče na životnu sredinu? I da li je to uopšte bitno?

Poslednja istraživanja pokazala su da ono što jedemo u velikoj meri utiče na planetu na kojoj boravimo. Ako si zaintrigiran, hajde da zajedno raščlanimo onaj sočni burger sa početka teksta i vidimo koliko on utiče na svet oko nas.

Možda će te ovo iznenaditi, ali goveđi burger baš i nije nevinašce. Zapravo, uzgoj životinja za prehrambenu industriju donosi oko 15 odsto gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte. Konkretno, hrana koju dobijamo uzgojem goveda smatra se jednim od najvećih problema za našu planetu, a za to je mnogo razloga.

Životinje, a posebno goveda zahtevaju mnogo hrane i vode tokom svog uzgoja. Da bismo kasnije mogli da jedemo njihovo meso, ove životinje moraju biti pre svega zdrave, što znači da bi trebalo da budu uzgajane u toplom, da budu dobro nahranjene, a to zahteva dosta energije, vremena i novca.

Sa druge strane, životinje za sobom ostavljaju đubrivo koje sadrži metan. Đubrivo mora biti odloženo na poseban način, kako ne bi došlo do prirodne katastrofe.

Takođe, za proizvodnju mesa treba nam mnogo više energije nego za proizvodnju bilo koje druge hrane, a kada ga konzumiramo, daje nam manje energije nego voće i povrće.

Naučnici su došli do zaključka da jedan burger koji sadrži 75 grama goveđeg mesa doprinosi stvaranju osam kilograma gasova koji proizvode efekat staklene bašte, što je četiri puta više od gasova koje proizvode ribe.

Idemo dalje i prelazimo na ukusnu zemičku.

Peciva slabije utiču na životnu sredinu u odnosu na drugu hranu koju konzumiramo. Za prirodu je bezbolnije koristiti žita, od recimo riže koja pri uzgoju traži dosta vode da bi rasla.  

Stvari poput mlevenja žita, i naravno pečenja, zahtevaju dosta energije. Najveći problem pri proizvodnji peciva su đubriva koja se koriste u uzgoju žitarica, a koja kada se razlažu emituju gasove koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte. Studija Univerziteta u Šefildu iz 2017. godine pokazala je da 43 odsto gasova koji se stvaraju tokom proizvodnje hleba dolazi od đubriva.

A kakav je to burger ako u njemu nema sira. Mlečni proizvodi su svuda oko nas. Koristimo ih uz doručak, u kafi ili čaju, glavni su sastojak sladoleda koji obožavamo i naravno sira u našem burgeru. Obožavamo mlečne proizvode, ali problemi u njihovoj proizvodnji veoma su slični onima koji se javljaju kod proizvodnje mesa, jer ako nisi znao mleko dobijamo od krava.

Organizacija WWF procenila je da na svetu postoji 270 miliona krava muzara koje se koriste u mlečnoj industriji. Ako svakog dana popiješ čašu mleka to će za godinu dana proizvesti istu količinu gasova kao da si vozio auto 940 kilometara. Da bismo proizveli toliko mleka treba nam 45.733 litre vode što je 703 tuširanja koja traju osam minuta.

I stižemo do poslednjeg dela sočnog burgera, a to je povrće. Da da, to je ono što mnogi ostavljaju sa strane, ali je to za životnu sredinu najbezbolniji deo burgera.

Tim od 37 naučnika osmislilo je "planet friendly" dijetu koja bi u najvećoj meri trebalo da se sastoji od voća i povrća koje ne sadrži skrob.

Ako ti je planeta draža od onog divnog osećaja prejedenosti posle ručka, ti onda vodi računa o ovim stvarima. A za nas ostale neka sve ovo bude samo fun fact.

Izvor: BBC
Foto: Pixabay