Treba li nam sajber policija?

Fotke, video snimci, statusi, uostalom sve ono što je svojstveno društvenim mrežama neretko nas nasmeju do suza, ali postoji i ona druga vrsta humora na društvenim mrežama koja nije umesna. Učili su nas još kao klince da se tuđoj nesreći ne smeje, a ipak se pod okriljem monitora probudi mračna strana kojoj je vrlo zabavno gledati, a zatim i lajkovati nečiju muku. 

U emisiji O tome se priča govorili smo o tome gde je granica dobrog ukusa i humora na društvenim mrežama i da li ona uopšte postoji. Marko Šelić Marčelo se zapitao na koji način se virtuelna granica uopšte i postavlja.

"Ako se u jednom momentu aploudujemo svi nastaće potreba za nekom vrstom sajber policije, i onda ćemo moći da pričamo o tome šta je prekršaj a šta ne. Sada samo pričamo o tome šta mi doživljavamo da je prekršaj a nemamo nikakvu izvršnu moć da to ukinemo. Imamo moderatore na nekim forumima ali se to opet dešava", kaže Marčelo ali isto tako misli da internet mnogima služi za neumesne stvari.

"Problem je što Internet  i služi za to, ili ga tako većina ljudi doživljava. Prosto ti možeš da istreseš svoj bes a da ne snosiš odgovornost. Smeš da kažeš sve što ne smeš u kafani jer će neko da te bije. I onda naravno da taj prostor izgleda tako jer je od samog starta tako i doživljen. Ne vidim istorijsku šansu da je moglo biti drugačije. To toliko gađa u ljudsku prirodu da tu nema polemike".

Da li je naša moralna obaveza da sami podvučemo granicu i ne delujemo kao masa?

"Što se morala tiče, znaš onu čuvenu priču šta bismo radili da smo nevidljivi. Ceo taj štos sa maštarijom o nevidljivosti tera čoveka da oduvek postavlja pitanje da li moral postoji bez odgovornosti. Srž problema je u tome što čovek uopšte nije moralno biće. Sa jedne strane to je prirodno, ljudski, samo jako ružno. Ja sam lično prestao to da čitam kako ne bi više bio žrtva nervoze prouzrokovane time. Dovoljno se krećem i zalazim među ljude da isto to 'istraživanje' javnog mnjenja mogu da vidim uživo. A taj aspekt me više zanima".

Stalni komentator emisije, Vragolaž, upravo na nalozima na društvenim mrežama kači smešnu stranu interneta. On kaže da dođe do određene granice u proceni šta je smešno i umesno.

"Postoji ta granica gde ljudi preteruju. Baš prošle nedelje je bila situacija sa dešavanjem u Hagu pa su ljudi rasuli po mrežama. Ispoštovao sam čoveka sa nekoliko fora, ali neću više. Ali inače je teško povući granicu, uvek se nađe neko ko se uvredi za bilo šta. I ja sam trenutno banovan sa fejsa zato što se neko uvredio. I uvek će toga biti pogotovo ako diraš veru".

A čemu se ti ne smeješ?

"Ima nekih stvari na koje se nasmejem iako znam da ne bi trebalo, i prosto to ne šerujem, to mi je granica. Nik Vujičić je često u toj kombinaciji. Povlačim granicu ne znam da li zbog toga što meni nije smešno ili što mislim da će ljudi preburno da reaguju".

Da li smo mi dužni da povlačimo granicu i budemo svesni da u neke stvari ne treba da diramo?

"Internet je beskonačan. Ti jednostvavno provodiš vreme na nekom delu interneta, a kada bi otišao na drugi sigurno bi pronašao nešto što ti se neće svideti. Onda se jednostavno držiš svog dela interneta".

Emisiju O tome se priča poslušajte na našem podkastu.

J.Mijatović