Treba održavati motivaciju brojeći korake koje smo prešli

Pandemija koronavirusa i proglašenje vanrednog stanja doneli su različite izazove. Jedan od njih je i prilagođavanje na ograničeni socijalni kontakt. Ni sportisti nisu izuzetak, u poslednjih mesec i po dana maltene svi sportovi su suspendovani, a kriza je sportiste širom sveta postavila u svojevrsni limbo, u kome se mnogi pitaju kada će moći da nastave normalno da funkcionišu. Sve što za sada mogu da učine je da se ostanu u vrhunskom fizičkom stanju iz udobnosti sopstvenih domova.

Photo: nytimes

Menadžer produkcije i maratonac Aleksandar Oparnica je sa nekoliko kolega odlučio da sprovede istraživanje o prilagođenosti uslovima ograničenog socijalnog kontakta kod sportista, rekreativaca i onih koji se ne bave sportom. Njihova namera bila je da utvrde od kojih psiholoških karakteristika i mehanizama zavisi prilagođenost na prinudno ograničene socijalne kontakte i koja je uloga bavljenja sportom u toj prilagođenosti. Oni očekuju da će na osnovu rezultata moći da daju smernice za jačanje kapaciteta za prevladavanje prinudne socijalne izolacije, te za uspešno suočavanje sa sličnim situacijama u budućnosti, poput nedostatka željenog socijalnog kontakta.

Prema Aleksandrovim rečima, industrija u kojoj radi, odnosno kultura i javni događaji, prvi su zaustavljeni i naverovatnije će poslednji biti ponovo aktivirani.

"U svojoj dosadašnoj istoriji rekreativnog bavljenja sportskom disciplinom izdržlivosti, svaki od 27 istrčanih maratona za tri godine potvrdio mi je da sve ono što želiš da naučiš o sebi naučiš u ta 42,2 kilometra. Nadam se da će rezultati ovog istraživanja, koje je upitnikom obuhvatilo i fizički aktivne i neaktivne građane, doprineti nauci sa novim podacima i otvoriti potencijalno nove teme istraživanja. Trkačka zajednica u Srbiji raste poslednjih godina i svakako veliki doprinos na razvoj zajednce imaju iskusnji maratonci i oni sa zapaženim rezultatima. Pomenuo bih samo neka imena: Drago Boroja, Zdravko Mišović, Goran Čegar, Katarina Pohlod, Tijana Kabić, Ljilja Tasić, Vladimir Rašković... Njihova dela i uspesi su mi takođe bili motivacija da se obratim nauci", rekao je naš sagovornik.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru

Govoreći iz ugla maratonca-rekreativca, Aleksandar kaže da je situacija u kojoj se nalazimo vanredna ne samo u pravno-društvenom aspektu, već i u ličnom.

"Ono što se stavlja pred nas kao osobe je izazov o prilagođavanju na zadate uslove. Vodeći se stavom da maraton trče pobednici, poruka je naravno - pobeda. Sve ono što smo uspeli da naučimo i savladamo je proizašlo iz motiva za uspehom i dostizanjem cilja, ma koliko on bio veliki i kolika distanca bila pred nama. Treba održavati motivaciju odbrojavajući korake koje smo prešli", kaže naš sagovornik.

Aleksandar je sa nama podelio i dosadašnje podatke o učestalosti treniranja, od kada je uvedeno vanredno stanje.  

"Više puta nedeljno trenira 46 odsto ispitanika, oko četiri odsto je izjavilo da 'ne trenira jer im se ne trenira', nemaju motivaciju, dok je 25 odsto reklo da ne trenira jer je to onemogućeno (zatvoreni tereni, bazeni...). Ipak, među njima, oko pet procenata trenira neki drugi sport koji nije njihov primarni sport, tokom vanrednog stanja", kaže Oparnica.

On dodaje da su uvođenjem mera zabane korišćenja sportskih objekata i javnih terena najviše bili pogođeni sportisti i rekreativci koji se bave ekipnim sportovima, sportovima u vodi i rekreativci koji se bave fitnesom i srodnim rekreativnim aktivnostima.

"Trkači i biciklisti su tu najbolje prošli, jer nismo ograničeni terenom i možemo se prilagoditi. Lično pozdravljam vraćanje života u normalu i to što ćemo kao društvo uspeti da se prilagodimo izazovu suživota sa merama opreza od zaraze. Mera otvaranja teretrana ne odnosi se samo na teretane kao takve, nego i na sportske objekte ali uz propisane mere korišćenja. Dobar deo takvih objekata ima komercijalnu funkciju i time se i vraća jedna grana privređivanja. Ono što je pred korisnicima i vlasnicima je odgovornost ka drugom, u skladu sa propisanim merama", ističe naš sagovornik.

Profesorka Bojana Dinić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je takođe u timu istraživača, kaže za O radio da rezultati ovog istraživanja pokazuju da su kvalitet života i psihološko blagostanje opali tokom poslednje dve nedelje, u odnosu na procenu ovih aspekata pre uvođenja vanednog stanja.

"Ovaj pad je zabeležen kod svih, odnosno i sportista/rekreativaca i fizički neaktivnih. Pored toga, tokom prethodne dve nedelje je i veće prisustvo negativnih emocija, a manje prisustvo pozitivnih emocija u odnosu na period pre vanrednog stanja. Iako druga istraživanja beleže npr. smanjenje straha tokom vanrednog stanja, bez obzira na to što je on manji sada nego na početku vanrednog stanja, on i dalje nije na istom nivou kao što je bio pre vanrednog stanja, te je potrebno još vremena da se vratimo na normalu", kaže Bojana Dinić.

Ona dodaje da sportisti i rekreativci koji se bave ekipnim sportovima uživo češće komuniciraju s drugima, u odnosu na fizički neaktivne ili rekreativce koji se bave fitnesom ili jogom.

"Međutim, kada smo ih pitali koliko su zadovoljni učestalošću ove komunikacije, oni koji se bave sportovima izdržljivosti su najviše zadovoljni, a potom fizički neaktivni i rekreativci. Dakle, iako slabije komuniciraju uživo s drugima, oni koji se bave sportovima izdržljivosti su zadovoljniji učestalošću komunikacije. U slučaju komuniciranja s drugima telefonom ili onlajn i zadovoljstva ovim vidovima komunikacije, nema značajanih razlika, tj. sport i displina sporta kojom se neko bavi igra ulogu samo u komunikacija uživo", kaže ona.

Istraživanje je do sada pokazalo da je usamljenost tokom vanrednog stanja veća na celom uzorku, dakle i kod sportista i kod fizički neaktivnih.

"Ali, povezanost usamljenosti i učestalosti komuniciranja uživo nije ista kod sportista i rekreativaca koji se bave različitim disciplinama. Kod rekreativaca koji se bave fitnesom, jogom, idu u teretanu i onih koji se bave ekipnim sportovima, veća usamljenost vodi ka učestalijem komuniciranju uživo. Međutim, kod sportista koji se bave disciplinama izdržljivosti, veća usamljenost vodi ka manjoj komunikaciji uživo. Očigledno da drugačiji mehanizmi rade kod ovih grupa, te je moguće da oni koji se bave kolektivnim sportovima usamljenost nadomešćuju učestalijim komuniciranjem s drugima. Ali oni koji se bave individualnim sportovima imaju drugačiji mehanizam nošenja sa usamljenošću ili je prosto, bolje podnose", kaže Bojana Dinić.

Zapamtite da niste sami. Možda ne želite da opterećujete svoje saigrače, ako ste zabrinuti da se i oni bore, ali pružanje ruke može da bude od velike pomoći i vama i drugoj osobi. Postoji nada. Sportistima to bar nije strano, jer se igra do poslednje sekunde. Probijanje kroz ovu situaciju može da bude i podsećanje na prevazilaženje različitih izazova u prošlosti. Ova pandemija pomalo je ujednačila igrališta i prvi put su se svi sportisti ioni  koji se tako osećaju našli u istom timu, u takmičenju daleko većem od sporta.

I vi možete da doprinesete ovom istraživanju tako što ćete učestvovati u njemu.

Jelena Mijatović