Lifestyle / Sport
Na Olimpijadi je rezultat u prvom planu, sve ostalo je nebitno
Svaki put kada upališ TV, na njemu je neki sport. To je zato što su u toku Olimpijske igre. Uzbuđena je publika, svi bi da pogledaju ceremoniju otvaranja, da vide koja zemlja će osvojiti najviše medalja, da li će favoriti opravdati očekivanja ili će zasijati neko za koga do sada nismo ni čuli. Naravno, sve nas najviše zanima koliko će medalja osvojiti naša zemlja. Tako stvari stoje sa ove strane ekrana. A da li si se nekad zapitao kako je kad si tamo?
"Pa atmosfera je poprilično specifična. Dolaze sportisti iz raznih sportova pa je samim tim obojena u nešto što je specifično samo za to takmičenje. Tu sportisti dobijaju podršku jednu od drugih, bez obzira na to što se ne bave istim disciplinama, oni tu upoznaju sportove, ali i načine treniranja i komunikacije u drugim sportovima. Ima dosta druženja i to je specifičnost Olimpijade. Sa druge strane, sportista u tim drugačijim okolnostima mora da ostane fokusiran na ono zbog čega je došao na Olimpijske igre, a to je da napravi najbolji mogući rezultat", otkriva za O radio Feđa Kamasi, atletski trener.
Koliko sportistu Olimpijsko selo i sve što se u njemu dešava odvlače od cilja? Da li ga umaraju?
Pa to zavisi od sposobnosti sportiste da se adaptira na date okolnosti. Jednostavno, to je tako i to ne može da se promeni. E sad, sportista jako dobro zna šta treba da uradi i kako da se ponaša u tim okolnostima da mu to ne bi odvlačilo energiju. Taj detalj može i da mu pomogne, da bude više motivisan. Tu su ipak i drugi sportisti koji će da navijaju za njega, pa na taj način može da izvuče i neku korist. Naravno, sportisti koji ne mogu da se snađu u olimpijskom selu, ne mogu da se snađu ni u jednoj situaciji koja na njih stvara pritisak. Svi smo različiti. Ali olimpijsko selo ne može biti opravdanje za loš rezultat.
Svaki put oko olimpijade kruže priče po medijima o seksualnim odnosima u Olimpijskom selu. Da li je to baš toliko zastupljeno?
Pa ja generalno nisam upućen u tu priču. Verovatno toga ima, ali je to minimalno. To su najbolji sportisti na svetu i oni znaju zbog čega su došli. Verovatno se to dešava sporadično, ali to nikada nije bilo u prvom planu. Mada mediji uvek vole da izvuku nešto što je zanimljivo, a to jeste zanimljiva tema. Evo sad su u Japanu u olimpijsko selo stavili krevete koji su dizajnirani tako da se spreče seksualni odnos, mada ja ne vidim kako to može da se spreči.
Napravili su krevete od kartona.
Oni su napravili krevete od kartona zato što to može da se reciklira, a to su novi trendovi. Ali ovaj deo koji bi trebalo da spreči to što treba da spreči mi nije jasan. Ako neko to želi, to ne može da se spreči. Pa ne treba im krevet za to.
Koje su najlepše uspomene koje ti vezuješ za Olimpijade na kojima si bio?
Pa ja moram da krenem sa ne tako lepim uspomenama. Meni je ovo treća Olimpijada. Ja neću biti fizički tamo, ali to nije bitno. Trener je učesnik Olimpijade onoliko koliko je to njegov sportista. 2012. i 2016. moj sportista je bio desetobojac Mihail Dudaš, a Marija Vučenović, bacačica koplja je to sada. Uspomene nisu lepe jer sam ja profesionalac u svom poslu. Miša ni jednom nije uspeo da završi takmičenje zbog zdravstvenih problema. Jednom je imao napad migrene, a drugi put puknut ligament lakta, tako da mi je posle Olimpijade ipak ostala neka gorčina. Meni je rezultat uvek u prvom planu jer se zbog toga i ide na Olimpijske igre.
A sad što se samog događaja tiče super je što je sve usmereno ka sportu. Tu si sa ljudima, skupljaš neka iskustva i to je ono što je dobro. Na žalost, meni je više ostalo u glavi ovo loše i nadam se da će u Tokiju priča da se okrene. Da će sa Marijom stići i rezultat.
Kad Marija prvi put nastupa na igrama?
Atletski program počinje u drugoj polovini Olimpijade i atletika praktično zatvara igre. Ona se prvi put takmiči u utorak, 3. avgusta kada su na programu kvalifikacije za 32 najbolje bacačice koplja. Baca se tri serije i prvih dvanaest ulazi u finale koje će biti 6. avgusta. Mi ni ne razmišljamo o finalu u smislu plasmana, nego razmišljamo samo o tome kako će Marija da reši stvari na stadionu i da proba da se plasira u finale što bi bio veliki uspeh. Ona je ove godine u rankingu za Olimpijske igre trideset i prva. A ranking se gleda iz 2019. i 2021. godine, pet najboljih rezultata. Meni je mnogo važnija ova godina, gde je ona sedamnaesta trenutno. Da bi ušla u finale, mora da pobedi pet boljih od sebe što bi zaista bio veliki uspeh. O finalu ćemo pričati ako dođe do toga, posle kvalifikacija.
Kakva je situacija po pitanju kovid testiranja trenutno u Tokiju?
Dosta je rigorozno, ja ne znam sve detalje, ali ono što sigurno znam je da postoji procedura pre odlaska u Tokio. Deset dana pre odlaska je prvo testiranje, a onda četiri dana pred odlazak PCR test se radi svakog dana. Na Narita aerodromu u Tokiju je isto test , kad se uđe u olimpijsko selo ponovo se radi PCR i svakog dana prilikom odlaska na sportski kompleks, da li zbog treninga ili zbog takmičenja radi se još jedno testiranje. To je jedna specifična situacija koja nije ni malo laka za sportiste, mnogi neće dobro podneti taj pritisak i to je prilika za ove koji će se bolje snaći u tim okolnostima.
Koliko je odlaganje igara uticalo na sportiste?
Pa konkretno za atletiku, 2019. su se rezultati već važili za igre koje su planirane za 2020. godinu. Neko je već 2019. osvojio A normu i od tada praktično izgubio dve godine života. Najviše tu ispaštaju sportisti koji su bili u vrhu 2019. godine i koji su već pri kraju sportske karijere. Dakle neki će ispaštati zbog toga, ali šta je tu je.
A koliko prisustvo publike utiče na sportiste?
E to je opet jedna specifična situacija. Pričam o atletici naravno. Tokom kovida održavala su se neka takmičenja, i ove godine naravno. I bilo je jako mnogo svetskih rekorda i jako mnogo vrhunskih rezultata. Mislim da se u poslednjih deset godina tako nešto nije desilo. Publike nije bilo, ili je bilo u jako malom broju. Ja ne vidim da je to loše uticalo na rezultate i nije mi jasno. Neobjašnjiva je situacija jer bi publika trebalo da bude izuzetno bitna karika za motivaciju sportiste. Što se Olimpijade tiče stvari su striktne. Tu neće biti nikoga u publici, dok ih je na kvalifikacionim turnirima bilo. Ja mislim da publika utiče dosta, a rezultati govore da se ništa loše nije desilo sa nedostatkom publike. Atletika je egzaktna, tu postoji mereni rezultat. U loptaškim sportovima je bitno ko će pobediti, nije bitno da li je utakmica dobra ili loša. Možda je tu uticaj publike veći.
U kojoj meri je tebe Kovid i čitava situacija sa koronom omela u pripremama za Olimpijadu, pa i u redovnim treninzima?
To je specifična stvar. Atletika je najbezbedniji sport što se tiče kovida, nema nikakvih kontakata. Ali se desilo da su atletska takmičenja prva među svim sportovima bila otkazivana. Svetsko prvenstvo koje je trebalo da bude oržano 2020. u Kini je otkazano već u januaru. Atletika je više propatila zbog ovog virusa od ostalih sportova. Fudbal je imao jednu kraću pauzu, pa se vratio na stadione, a u pitanju je kontaktni sport. Problem kod organizacije atletskih takmičenja je što ima puno disciplina, pa samim tim i mnogo sportista pa se sve pretvori u mravinjak. To može da objasni problem, ali je zapravo samo takmičenje potpuno bezbedno, ili bar najmanje nebezbedno.
E sad, mi smo u Novom Sadu imali konkretno jedan problem. Marija se, da bi bila sa mnom u kontaktu i da bi mogla da trenira u hali na sajmu, preselila iz Sremske Mitrovice gde generalno ima bolje atletske uslove tokom leta. Zbog zime je došla u Novi Sad, a hala novosadskog sajma je zatvorena, prvo zato što je bila kovid bolnica, a onda i centar za vakcinaciju. Ona se preselila zbog treninga u toj hali, a od toga nije bilo ništa pa smo praktično stalno putovali za Beograd. Na kraju krajeva i ona je zakačila virus i pet nedelja nije potrčala. Nije to bio teži oblik, ali u decembu koji je nama bio ključan za ovu sezonu pet nedelja nije uopšte trenirala. Možda je sa tog aspekta njoj, pa i meni kao njenom treneru, bilo teže nego drugima, ali to je opet sticaj okolnosti.
Alma Kovčić
Foto: Lična facebook arhiva