Lifestyle / Putovanja
Korak po korak: avantura Velikog Mrmota
Aleksandar Damnjanović je celog života posvećen aktivnostima u prirodi. Po profesiji je šumar, iako to nikada nije radio, ali je zato strastveni planinar, biciklista, kajakaš, odnosno - ne bira način da u prirodi provede vreme sa porodicom. On i supruga Aleksandra tako vaspitavaju i svoje troje dece. Sada, Aleksandar pokušava da uđe u istoriju planinarenja u Srbiji kao prvi čovek iz naše zemlje koji je prepešačio "Pacific crest trail", jednu od najdužih i najpoznatijih "hajking" ruta na svetu. Plan mu je da je pređe peške, u celosti, do avgusta. U pitanju je planinarska staza od Meksika do Kanade, duga 4.270 kilometara!
Aleksandar je već bio na ovoj stazi 2022. godine, ali je zbog zdravstvenih problema u porodici, morao da odustane. Tada je za 90 dana uspeo da pređe pola puta, oko 2.000 kilometara. Sada se vratio jači, iskusniji i odlučniji da će da završi put.
"Ljubav ka prirodi je prisutna od malena. Odrastao sam na selu. Ne kao današnja deca koja se igraju sa ovim 'sokoćalima', mi smo stalno landrali po prirodi. U školi smo sa učiteljem Draganom išli na pešačenje u planinu, jer su tada učitelji vodili decu u prirodu, tako da sam od najranijeg detinjstva u tom fazonu", priča Aleksandar.
Porodica Damnjanović pred polazak na PCT, 2022.godine
Ove godine Aca puni 50 godina i za rođendan sebi poklanja najveću avanturu života. Pacific trail je najduža zvanična staza za "hajking" u Americi. Od grada Kampo, u Kaliforniji, na samoj granici sa Meksikom, pa sve do granice sa Kanadom. Prolazi kroz tri američke države - Kaliforniju, Oregon i Vašington, kroz 25 šuma i sedam nacionalnih parkova. Iako je, kao staza za planinarenje afirmisana tridesetih godina prošlog veka, u zvaničnoj nacionalnoj asocijaciji je od 1968. a kompletirana je 1993. godine. Uz još dve dugačke staze, The Appalachian Trail i Continental Divide Trail, čini "Tripl planinarsku krunu", stvar prestiža u svetu hajkinga.
Interesantno je da je Oradio prvi koji izveštava o njegovom hajkerskom podvigu. Pristao je da sa nama razgovara bukvalno 13 sati pre leta za San Dijego, dok se pakuje se za put koji će trajati šest meseci.
"Sebi sam rekao da će, ako ikada budem imao šest meseci života viška, PCT biti moj prvi izbor jer je najraznolikiji. Taj deo - zapadna obala, to je potpuna divljina, čim zamakneš iza Holivuda. To je teška pustara, mali broj ljudi, nema civilizacije. Taj deo sa sedam nacionalnih parkova je meni, kao šumaru jako interesantan, zbog prirode. Čitav PCT ima pet delova. Najpre pustinja, kroz koju se pešači nekih mesec i po dana. Sijera, planinski lanac, je drugi deo. U zavisnosti od vremenskih uslova treba oko mesec dana za nju. Treći deo je Severna Kalifornija, za koju je takođe potrebno oko mesec dana, pa onda Oregon i Vašington po mesec dana", priča Aleksandar za Oradio.
"U stvari, svi ti delovi trejla nekadašnje su komunikacije indijanskih plemena. Oni su tu trgovali sa drugim plemenima ili migrirali zbog zime i lovišta. Te puteve su pravili za konje i jahače. Onda je došao beli čovek i 'sve izmislio', pošto ništa tamo nije postojalo pre belog čoveka. Amerikanci imaju taj stav i ja ih stalno provociram i zezam za to. Onda je trail asocijacija skontala da tu ima turističkih potencijala. Za vreme ekonomske krize tridesetih godina sve je to pokrenuto. Tada je stvoren i High Siera trail, kada su probili litice i planine i napravili staze za jahače. Nema tu previše pentranja, u smislu planinarenja, ali ima strmina. Ako ima snega može da bude opasno, nekada i fatalno", kaže naš sagovornik.
Acina filozofija je Korak po korak, a tako mu se zove i blog na kome svakodnevno možete pratiti gde se nalazi, čitati izveštaje po etapama puta i navijati da uspe. Šest meseci treba da provede pod vedrim nebom. Da prođe kroz sve vremenske prilike i uslove koje mu ćudljiva priroda sprema. I tako do avgusta.
"Moja filozofija je bila 'If You don’t have a plan, You can’t screw up!". Prva filozofija mi je bila "evo, ja doš’o". Šalim se, nije baš da nisam imao nikakav plan. Trebalo je da moja porodica u avgustu dođe u Kanadu, da me sačekaju, pa da zajedno điramo okolo. Zapravo, bilo mi je glavno da uživam. Prvog dana sam mislio doći ću do Hauzer krika, to je negde na 25 milja i tamo ću da odmorim. Međutim, tamo nema vode, presušilo. I, šta ću, imam još pet milja do jezera Lake Moren. I neki lik se oduševi što nastavljam i da mi pola litre svoje vode. Ali to je ta priča - ne možeš puno da planiraš! I na Fruškoj gori ti planiraš, pa te vreme iznenadi, a kamoli ovde gde hodaš šest meseci. Živiš kao beskućnik 5-6 meseci i zato mi je plan da tako preživim i prehodam šest miliona koraka. Koliko god da se fizički spremiš, trku završava tvoja mentalna snaga", tvrdi Aleksandar.
Šest meseci živiš kao beskućnik
I ovde, priča Aleksandar, postoje likovi koji se takmiče. "Neki Belgijanac, Karel Sabe, prešao je stazu za 51 dan, što je suludo! Ali to je neki 'podržani hajking' gde on sve vreme ima uz sebe 2-3 automobila i asistente koji mu pomažu. Običnim, 'true' hajkerima, koji sami nose hranu, vodu i sve ostalo, treba 5-6 meseci, nekad i više", objašnjava on.
Najveći je problem sve to nekako posložiti u glavi. PCT nije trka, ali se ide jako dugo, što znači da je sve svoje obaveze morao da zavši pre polaska i da krene "prazne glave".
"To i jeste neka vrsta hodočašća, traženje nirvane. Ti si već trećeg dana iscrpljen i umoran. Petog dana, dođeš u šator i ne čeka te hotelski krevet, topao tuš, nego opet moraš sve sam sebi da praviš. Postavljaš šator, kamp, spremaš hranu, pereš odeću i tako iz dana u dan. Moraš biti spreman da to, jednostavno, prihvatiš i da živiš kao beskućnik", kaže Aca.
OBRATI PAŽNJU
Što se fizičke pripremljenosti tiče, on ističe da baš i nije sagovornik na tu temu, jer je prethodni put startovao sa 115 kg, a završio sa 25 kila manje.
"Mislim da je bolje čak da nisi previše fizički spreman. Ovi koji jesu, obično krenu brže, polete i slabo taktiziraju. Smanje sebi odmor, udare ritam i onda se povređuju. Bole ih noge, stopala. To se akumulitra i ne stižeš da se izlečiš. Možeš da provedeš u nekom gradu i deset dana, da odmoriš, ali to je skupo, 50- 70 dolara na noć - Kalifornija je jedna od najskupljih država u SAD. Mislim da je potrebno da tačno znaš šta ti koji deo opreme znači i kako se snaći sa tim. Kako postaviti brzo kamp, biti efikasan. Tako postižeš brzinu, nema dangubljenja i trošenja vremena uzalud. Polako, ali sigurno, to je recept. Ima i ovih 'šljokerskih' ekipa, vole da odu u grad, da se zapiju. Ima svega. To ti je kao u vojsci - na početku si 'gušter', nemaš pojma i onda sazrevaš i odrastaš. Dodješ u taj Kampo, na meksičkoj granici i nemaš pojma ni o čemu. Gledaš u daljinu i razmišljaš - ne ono brdo, ne ni sledeće, nego još hiljadu takvih moram da pređem. I onda skapiraš - bolje da ne razmišljam o tome. Samo dan za danom, korak po korak. Taj majndset je najvažniji. Kao i u životu, ako si mentalno snažan, onda ćeš naći i fizičku snagu, ako nisi, onda pukneš u nekom trenutku", opisuje Aleksandar svoju avanturu.
Iza hiljadu brda nalazi se cillj
Poseban poduhvat jeste stići do starta PCT-a . Od 1. marta od 31. maja maksimalno 50 dnevno može ljudi da krene sa starta. Za dozvolu mora da se aplicira krajem godine. Organizuje se i lutrija za tih 5.000 dozvola.
"To omogućuje prolaz kroz nacionalne parkove i sve ostalo. Kao neka jedinstvena viza za prolaz. Svake godine aplicira 15-20 hiljada ljudi, a izdaje se 5.000 dozvola", kaže naš sagovornik.
@oradio.rtv
Ove godine, sa starta u gradu Kampo na granici sa Meksikom, Aleksandar je krenuo 19.marta. Prvih nedelju dana su kritični u emotivnom i psihološkom smislu, zbog nostalgije za porodicom i kućom, sve dok "ne utrneš i prihvatiš novu realnost".
Aleksandrovu avanturu možete da pratite u realnom vremenu na društvenim mrežama i blogu, gde postoji i mapa za praćenje njegove pozicije i izveštaji sa puta. Pratite i TikTok i Instagram naloge Oradija, na kojima ćemo Vas redovno obaveštvati o ekspediciji.
O tome kako se Aca pripremao za trail, šta je poneo od opreme i kako izgleda prelaz planinskog lanca Siera po snegu, slušajte u prvom delu ŠpacirBećara, posvećenog njegovom osvajanju Pacific traila, na podkastu O radija.
M. Jakovljev
fotografije: https://korakpokorak.com/
