Prošlost i sadašnjost Noći veštica

Dobar deo sveta večeras slavi Noć veštica. Najčešće aktivnosti koje obeležavaju ovaj praznik su: maskenbali, pravljenje Džeka Fenjera, gledanje horor filmova, čitanje strašnih priča i prejedanje slatkišima. Irski imigranti su verziju ove tradicije preneli u Severnu Ameriku u 19. veku. Noć veštica se proslavlja u Severnoj i Južnoj Americi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Portoriku, Japanu, Novom Zelandu i Australiji, ali je zahvaljujući Holivudu i naravno komercijalizaciji praznika groznica noći veštica zahvatila čitav svet.

Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine Samhain. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra. Noć pred Novu godinu slavili su Samhain. Verovali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože. U domaćinstvima je proslava uključivala različite igre i rituale koje su za cilj imale da predviđaju budućnost, a predviđanja su se uglavnom odnosila na smrt i brak.

Bar od XVI veka u keltskim zemljama postoji običaj maskiranja i obilazaka kuća, uz recitovanje stihova u zamenu za hranu. Maskirani ljudi predstavljali su duše mrtvih, a hrana koju su primali bila je simbol žrtve koja se daje mrtvima da se ne bi vraćali među žive.

Noć veštica danas se slavi u noći pre hrišćanskog praznika Svih svetih ili Dana mrtvih. Dakle, datum je ostao isti, noć između 31. oktobra i 1. novembra. To je praznik kada se odaje počast svetima i moli se za duše skoro preminulih, koje još nisu stigle do vrata raja. Ovaj period godine odabran je kao pogodan za pomen mrtvima, verovatno zbog toga što i priroda u tom periodu godine umire, ali i zato što dolazi mračno doba godine: dani su sve kraći, a noći duže i hladnije.

Zahvaljujući Holivudu, uglavnom smo upoznati s tim kako se u Americi proslavlja Noć veštica. Deca se maskiraju i kada sunce zađe idu od vrata do vrata i od domaćina dobijaju slatkiše. U Americi su najprodavaniji slatkiši u ovo doba godine M&M bonbonice, Reese's Peanut Butter Cups, Hershey Bar, Snickers, Kit Kat i Twix, dakle sve ono što je malo i lako stane u kesu sa slatkišima. Čitava industrija slatkiša prilagođava se ovom prazniku, pa tako većina poslastica ima specijalna pakovanja za ovaj praznik. Za one malo starije tu su naravno žurke pod maskama ili specijalne projekcije horor filmova.

Rituali kojima je slavljena smrt predaka u Južnoj Americi su postojali i pre više od 2.500 godina. Festival koji se razvio u današnju proslavu dana mrtvih u Meksiku i drugim delovima Latinske Amerike, slavio se devetog meseca azteškog kalendara, odnosno u avgustu. Svečanosti su bile posvećene Dami mrtvih, što danas predstavlja La Calavera Catrina. U Meksiku se praznuje 1. i 2. novembra. Prvog dana Meksikanci odaju počast dušama umrle dece, odnosno dušama nevinih, dok je drugi dan posvećen mrtvima uopšteno. Čitave nedelje organizuju se parade pod maskama, a centralno mesto na njima zauzima upravo La Calavera Catrina ili Lady of the Dead.

U Belizeu Dan mrtvih slave potomci majanskih plemena. Proslava je poznata pod imenom Hanal Pixan, a znači hrana za duše na njihovom jeziku. Oltari su prepuni hrane, pića i slatkiša, i ukrašeni svećama.
U Brazilu je Finados (ili Dan mrtvih) državni praznik i obeležava se 2. novembra. Stanovnici Brazila tada odlaze na groblja i u crkve, noseći cveće i sveće i poklanjaju mrtvima svoje molitve.

U Gvatemali postoje malo drugačiji običaji. Prvog novembra, na Dan mrtvih, prave se i puštaju u vazduh ogromni zmajevi. Takođe, pravi se Fiambra, salata koja se pravi samo jednom u godini. Salata je napravljena od 16 vrsta povrća, 11 vrsta mesa i mesnih prerađevina, kuvanih jaja, sireva i začinskog bilja.
U Ekvadoru je običaj da se hrana nosi na groblje. Posebno se nosi Colada Morada, odnosno, začinjena voćna kaša tamno ljubičaste boje koja se dobija od borovnica sa Anda.

U Evropi se takođe proslavlja ovaj praznik, najviše u zemljama koje imaju keltsko nasleđe. Ali i u Rumuniji gde je Noć veštica velika atrakcija za turiste u potrazi za uzbuđenjem i žmarcima. Nekoliko tura vodi turiste u Transilvaniju u pohod na vampire, a možete da tražite i pravog Drakulu u Vlaškoj.

Najpoznatiji simbol Noći veštica je svakako Džek O'Lantern, odnosno, izdubljena bundeva u koju stavljamo sveću. Običaj dubljenja bundeva za ovu svetkovinu zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti ali i škrtosti. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik. Tek nakon što je Džeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, Džek ga je izvadio iz džepa. Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo ponovno nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u Raj, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja. Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada Džek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek O’Lantern (Džek Fenjer) postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.

Iako je deo katoličkog i protestanstog nasleđa, noć veštica stigla je i do nas:

Večeras će u Recycle Binu biti organizovan Halloween party.
U Beeraju na Trgu Republike očekuje vas noć veštica uz horor Dj set Abrahadabre.
U Škripa pabu možete slušati Halloween Specijal, muziku 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.
U Radio kafeu možete pevati, jer vas tamo čeka Halloween karaoke party.
U popodnevnim satima u Američkom kutku će biti organizovan maskenbal za najmlađe.
Pab kviz se ove srede seli u The End kafe gde možete učestvovati u Halloween kvizu pod maskama.
CK13 organizuje Strava veče.
U Lazinom teletu vas čeka Moonshine Aligators Halloween Party.
Gerila bar tradicionalno organizuje maskenbal. Kažu da će muzika biti tematska, ulaz je besplatan, a kostim obavezan.

Sami odlučite na koju ćete stranu.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim posvećeno Noći veštica možete preslušati na podkastu O radija.

Alma Kovčić