Društvo / Intervju
Duh Berlina na modnoj pisti Beograda
Moda je posebna grana umetnosti s kojom se svi susrećemo, bili toga svesni ili ne. Bez obzira na to da li obraćamo pažnju na odevanje, moda je svakodnevna potreba svakog čoveka – bilo da je reč o masovnoj modi ili visokoj modi. Stari Latini su rekli da o ukusima ne treba raspravljati, ali kreatori i modni dizajneri iza miliona kreacija koje nosimo ili posmatramo u izlozima pažljivo oblikuju naš doživljaj odevanja. Maša Vukčević, mlada dizajnerka iz Crne Gore koja trenutno živi i radi u Beogradu, predstaviće svoj umetnički svet inspirisan modernom elektronskom muzikom i životnim stilom berlinskih klubova na modnoj reviji u Beogradu, 11. decembra.
"Pripreme za reviju idu sjajno iako mi je sve malo otežano jer sam nova u Beogradu. Trebalo bi da bude sve kako sam zamislila i za sada je sve ok", ispirčala je Maša na početku razgovora za Oradio.
Kako se moda našla u tvom životu?
Oduvek sam bila okružena umetnošću i modom, a nakon srednje škole za dizajn i fakulteta za multumediju i dizajn nekako sam se prirodno okrenula modnom dizajnu. Svaka kolekcija koju sam do sada radila je nosila deo mene, a moja ljubav prema retro stilu i muzici je nekako najviše uticala da to sprovedem u odevne kombinacije i modu. Milsim da je upravo ta autentičnost ono što izdvaja moj rad.
Kada se stvara nova kolekcija, koji je to okidač koji je neophodan da kreneš u realizaciju?
Inspiraciju najčešće crpim iz muzike, a radim najviše po sebi, odnosno, ono što se meni sviđa. Konkretno, za kolekciju koju pripremam inspiracija mi je bila Berlin, andergraund svet tog grada koji nosi specifičnu mračnu estetiku i slobodoumni duh, tako da uvek nađem nešto što je konkretno, autentično i drugačije. Ovoga puta je to bio Berlin.
Koliko je potrebno modela da bi se stvorila jedna kolekcija i prikazala na reviji?
Zavisi, kako kad, ali smatram da je ispod 20 modela malo, mada sam nekad imala i po 15 modela. Milsim da je bolje imati što više, mada može da bude i deset, ali to su uglavnom modeli koji se predstavljaju na lutkama, pa to bude više kao izložba. Za reviju je 20 dovoljno, mada bi bilo super ako biude i više.
Koliko je onda potrebno manekenki i manekena koji će nositi te modele?
To opet zavisi od kastinga. Ako dizajner uspe da pronađe po jednu manekenku za jedan model, odnosno, da svako ima jedan izlaz to je ok, ali nekda ne može da pronađe dovoljan broj kvalitetnih manekenki ili smatra da je neka zaslužila da izađe više puta zbog svoje lepote i harizme. To zavisi od dizanera do dizajnera. Ja volim da mi svaki maneken ima svoj autfit, da svi zajedno na kraju izađu, da ih sve lepo predstavim, ali nije iskuljučeno da se neki model presvuče i izađe dva puta.
Koliko su važne stvari koji su dodatne na samoj reviji, poput ozvučenja, svetla i drugih efekata?
To isto zavisi od dizajnera. Ja jesam modni dizajner, ali sam neko ko je na sve strane umetnosti pa se bavim i stilizacijama, scenografijom, dizjanom enterijera i ostalim. Sve je to usko povezano i smatram da ako postoji neka određena tema, onda se i sve ostalo mora prilagoditi toj temi. Mislim da je sve to jako važno, pogotovo jer je ova moja tema toliko različita i želim da prikažem da mi možemo sve to. Jako je bitno dobro ozvučenje, dobra bina, dobro osvetljenje i mislim da sve to doprinosi da događaj bude na viskom nivou. Neko sam ko voli da uđe u sve detalje, do onih najsitijih, da sve to bude estetski lepo, da bude u skladu sa vremenom i određenom temom.
Koliko su ljudi upoznati sa duhom Berilna i estetikom koju ćeš predstaviti?
Berlin je grad pun tolerancije, gde su razlike jako prihvaćene. Velika je mogućnost izražavanja sopstvene individualnosti bez osuđivanja. Mislim da mi nismo još uvek došli na taj nivo. Desi se naravno da i meni bude "too much", ne sviđa mi se sve, naravno, ali se trudim da prihvatim tuđu sreću. Ako se ljudi osećaju srećno i zadovoljno u tome što nose, rade ili govore, onda samo napred. Kod nas je drugačija situacija. Smatram da ljudi previše ćute, zatvoreni su i nekako ograničeni, iako je u Srbiji to malo slobodnije u odnosu na Crnu Goru gde je to još više izraženo. Milsim da će vremenom sve to doći na svoje, ne treba ni preterivati, treba ipak da se zna ko je ko i šta je šta.
Šta se dešava sa modelima i kreacijama koje napraviš za reviju? Da li se prodaju ili služe za neku sledeću reviju?
Ova kolekcija je spremna za nošenje, za svakodnevni život. Neki komadi su scenski, to su praktično kostimi i oni su više za iznajmljivanje, možda za potrebe nekog spota ili slično i plod su moje ljubavi prema šivenju, jer prosto volim da pravim kostime. Ostali modeli su za prodaju, spadaju u street fashion i mogu odmah da se nose.
Šta misliš o našim javnim ličnostima, njihovom stilu i garedrobi?
Moram da priznam da ne pratim previše estradu, u smislu njihovog rada, volim samo da vidim kako se ko obukao. Ima tu dosta grešaka, ne znam ko su im stilisti. Moda se danas stalno menja, otvara prozore za dosta eksperimentisanja i mislim da je baš super to što smo došli do tog momenta. S jedne strane daje više mogućnosti, dok sa druge strane gubi lični pečat i identitet zbog velikog uticaja trendova i društvenih mreža. Volela bih da uđem u svet stilizacije i javne scene i sigurna sam da bismo napravili korak napred.
Revija je u Beogradu, početkom decembra?
Modna revija će biti 11. decembra u Dorćol Platzu, prijem gostiju je od 19 do 20 časova i svi ste dobrodošli.
Intervju sa Mašom u okviru emisije Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:
Jovan Vanja Marjanović
Foto: lična kolekcija dizajnerke