Bavljenje modom na održivi način je budućnost

Moda i brenodvi koji se bave ovom, veoma profitabilnom industijom, godinama unazad suočavaju se sa problemima robe koja je iznošena, bačena, ali ne i selekotovana, samim tim i nereciklirana. Neke države, poput Itlaije koja je svetski modni gignat, uspevaju da stvore sistem reciklaže odeće, dok je u našoj zemlji to proces koji tek treba da dođe na dnevni red. Upravo zato, Festival drugačije mode, koji se ove godine održava po treći put, skreće pažnju na ovaj problem, ali i veoma uspešno prezentuje one koji se modom bave na održiv način, bilo da je u pitanju reciklaža raznih sirovina ili apciklaža. 

"Ove godine festival Drugačije mode se održava po treći put, 31. maja, na Doćol Platzu u Beogradu. Pripremile smo zaista bogat program za sve one koje interesuje lokalno proizvedena domaća održiva moda. Imaćemo prodajnu izlužbu brendova i biće zastupljeno 30 brendova iz cele Srbije, ali i iz regiona", ispričala nam je Nataša Niškanović, jedna od organizatorki ovog festivala.

Na prodajnom delu posetioci će moći da kupe proizvode, ali i da se upoznaju sa zanimljivim brendovima koji se zaista bave drugačijom modom?

Na prodajnoj izlužbi, zapravo, imamo brendove koje smo svrstale u nekoliko kategorija. Za ljubitelje prirodnih materijala, tu su brendovi koji koriste prirodne materijale u svojoj proizvodnji. Zatim, imamo brendove koji se bave apciklažom, kao što je, naprimer, Maja Knez design, koja radi u Novom Sadu. Imamo i brendove koji promovišu lokalno kulturno nasleđe u svojom dizajnu, kao što je Atelje Lumikki. Tu su i brendovi koji će nam doneti nešto novo, kao što je De La Wool, jer ona se bavi izradom vrlo šarenog i zanimljivog nakita od vune. Za mušku populaciju imamo brend Maccindo, koji proizvodi donji veš, čarape, sad tradicionalnim vezom kao modnim detaljima za momke i muškarce koji žele da budu u trendu, ali ipak i da nekako neguju kulturno nasledđe u svom odevanju.

Uz ovaj prodajni deo organizujete i edukativni deo festivala?

Nama su podjednako važni i jedan i drugi program. Taj edukativni deo jeste dodatni, kao bonus na ovu prodajnu izužbu drugačije mode, zato što ćemo imati masterklasove ove godine o održivoj modi u Italiji, koji će nam predstaviti naš gost Luka Olibini, koji nam dolazi u saradnji sa italijanskom ambasadom. Imaćemo i masterklas inovacija u tekstilu, koji bih posebno izdvojila, zato što ga vodi Tamara Đurić iz bredna Makbago i ona će nam prezentovati od čega sve zapravo možemo da napravimo tekstil, šta sve može da se koristi iz prirode, a da bude održivo.
 

Koliko su ti materijali zastupljeni u današnjoj, savremenoj modi?

Ono što jeste održiva moda je zapravo nešto što već postoji. To su sve tradicionalne tehnike, obrade tekstila, proizvodnje tekstila i nešto čime su se bavile naše bake i majke. Naša generacija se sada već polako ponovo vraća tome, jer nas je konzumerizam malo udaljio od nekih stvari koje su nama vrlo poznate. Tako da, vraćamo se nekim tradicionalnim i sporim tehnikama izrade, upravo zato je i naš ovogodišnji slogan “Požuri polako”. To znači da znamo da su promene vrlo hitne i bitne, jer je moda, jedan od najvećih svetskih zagađivača. Spora moda donosi neki pandan tome, jer način na koji moramo da usporimo jeste nešto što će doneti te promene u budućnosti, ali i u sadošnosti.

Sigurno da se delovi iznošene odeće mogu reciklirati, ali koliko delovi garderobe mogu da se iskoriste u nešto što može ponovo da se nosi, uz neke korekcije?

Apsolutno, može ponovo da se koristi. Apciklaža, odnosno prenamena delova tekstila koji je nošen, ali je i dalje kvalitetan, je nešto čemu težimo pre nego reciklaži. Tekstil može i nekoliko puta ponovo da se nosi, da se obrađuje. To je mnogo jeftinija varianta odlaganja, od odlaganja tekstila na opad. Zato i imamo brendove koji se bave apciklažom na festivalu Drugačije mode. Vrlo je teško reciklirati tkanine, pogotovo one koje proizvodi brza moda, jer su od kombinovanih materijala, na primer 60 odsto poliester, 30 odsto pamuk, teško je razvojiti na svoje osnovne komponente, da bismo dobili ponovo nešto od toga. Mi se zalažemo, pre svega, da vidimo koju zdravu tkaninu još uvek možemo da iskoristimo od toga što nosimo, pre nego li je bacimo ili je uputimo na reciklažu, što je u Srbiji, trenutno, zapravo i nemoguće. Na žalost, većina odeće koje mi bacimo završi na deponijama, a ni to nemamo načina da to pratimo, tako da, zapravo i ne znamo gde završi naš tekstilni otpad. Mi nudimo ove kreativne načine da vidimo da što više smanjimo taj otpad, pre nego što on završi na deponiji, na žalost. 

Kako bi mogla reciklaža, u nekoj budućnosti, da se sistematizuje?

Festival Drugačije mode, odnosno ovaj događaj, zapravo, se bavi i osnaživanjem zajednice. Mi smo ove godine predložili i predlog praktične politike, kako to može, zapravo, sve da se promeni i da se uredi u zakonu, samim tim, kasnije i u praksi. Ja ne mogu da dam tačan odgovor kada bi to moglo da se desi, jer ne zavisi od nas. Znam da su građani i građanke vrlo raspoloženi da se bave tim stvarima, odnosno, da razvrstavaju otpad, naročito tekstilni i da treba da im pružimo institucionalnu podršku kako bi to moglo da se desi što pre. Pre svega kontejnerima za odvajanje tekstila na lokalu. Dobar primer za tako nešto, kada, zapravo, male inicijative uspeju da pokrenu takvu promenu, jeste Ženski centar Užice, preporučujem da ih pronađete onlajn i vidite ša sve rade. Naš problem je u tome što se tekstilni otpad u našem zakonodavstvu ne razlikuje od kesice čipsa. Pre svega bi trebalo razdvojti tekstilni otpad iz komunalnog otpada, a zatim doneti i niz nekih mera, koje bi doprinele tome da smanjimo tekstilni otpad, odnosno da ga pretvorimo u resurs. Kod nas na instagam stranici Festival drugačije mode nalazi se i link ka našem predlogu za praktične politike.

Znam da se baviš i drugim stvarima, ali otkud ti u sektoru mode, odnosno tekstila?

Mene je privukao ovaj sektor zato što se oblačim održivo, odnosno trudim se, koliko god je to moguće u okolostima i na tržištu u kom živimo i u kom se oblačimo. Interesuje me socijalno preduzetništvo, na toj temi sam masterirala. Zapravo, ono što jesu moje životne vrednosti je to kako možemo da menjamo ovu planetu, a da to uredimo na neki razuman, lep i zabavan način. I kada sam počela na taj način da promišljam održivu modu, upoznala sam Katarinu, moju koleginicu iz socijalnog preduzeća The Wave. Ja sam na festivalu ispred udruženja Nitna i festival smo osnovale kada smo shvatile da imamo više zajedničkih karakteristika, nego razlika i kada smo shvatile da smo na tom malom i skromnom tržištu održive mode zajedno jače, jer socijalno preduzetništvo i održivost su teme na kojima nema mesta za konkurenciju, moramo da se držimo zajedno kako bisimo počeli da pravimo promene. To nije veliki, profitobilni sektor, ali sve nas vodi strast ka tim promenama i način života po principima spore mode koje smo inkorporirali i u ovugodišnji slogan “požuri polako”.

Kakva je situacija u razvijenim zapadnim zemljama što se tiča te teme?

Neki već razvrstavaju svoj tekstilni otpad i na neki način se već bave održivom modom na nivou na kojem mi težimo da budemo. Osim toga, oni imaju razvijenij tržište održive mode. Ove godine ćemo imati priliku da ugostimo i tekstilnu laboratoriju Lotto Cero iz mesta Prato iz Italije, koja se smatra nekom italijanskom predstavnicom održive mode. Žene iz naše zajednice će, na događaju koji ćemo imati dan pre festivala, čuti kako to se Italijani zapravo bave održivom modom jer svi znamo da stil i moda najviše dolaze iz Italije. Osim popularnih brendova koji su velika imena, oni zapravo imaju vrlo razvijenu mrežu održive mode i ja se radujem da vidimo šta ćemo ove godine da saznamo od njih.

Natašino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija