Kuvanje za medalju

Dok smo u karantinu i dok traje pandemija korona virusa, dobro nam dođe neka lepa vest koja će bar malo smetnuti misli sa trenutne situacije. Jedna od takvih vesti je da je juniorski nacionalni tim Srbije osvojio bronzu prošlog meseca na Kulinarskoj olimpijadi u Štutgartu.

Članovi juniorskog tima, uzrasta do 23 godine, studenti su gastronomije iz Beograda i Novog Sada. Jedan od članova tima Aleksandar Leovac objašnjava kako su izgledale propozicije takmičenja.

"U takmičenju učestvuje više od 70 država, koje se takmiče dva dana, u dve kategorije. Prvi deo je "restoranskog tipa", dok je drugi deo "hotelskog tipa", gde se predstavlja bife i fingerfud, kako bi se video celokupan hotelijerski sistem. Mi smo u jednoj kategoiji osvojili bronzanu medalju, dok smo u drugoj kategoriji osvojili merid diplomu, što je jednako četvrtom mestu. Po mom mišljenju, ovo je odličan uspeh, s obzirom na to da niko od nas nije imao kontakt sa takvim takmičenjem. Mislim da ovako nešto može da znači mladima u daljem poslu", kaže Aleksandar.

Još jedan od članova tima je Dušan Grujić koji navodi da im je najveći izazov bila druga kategorija, u kojoj su imali mnogo više namirnica i stvari koje je trebalo da srede, ali uz to su imali i publiku koja je degustirala spremljena jela.

"Ove godine se prvi put ovakav jelovnik konzumira. Ubačeno je da gosti, koji su platili našu večeru, probaju svaki deo naše plate. Sve mora njima da se predstavi. Kad sednu za sto, dođemo kod njih i objasnimo im šta je svaki zalogaj i kojim redosledom i uz šta treba da ga upare. Ranije se to nije radilo. Ranije su ljudi samo pravili plate koje su bile samo za gledati. Bile su lakirane i stajale na stolu ceo dan, gde se samo izgled ocenjivao", navodi Dušan.

Da je veoma teško zadovoljiti ukuse publike potvrđuje i Aleksandar, koji kaže da je najveći problem otkriti šta koja nacija voli da jede. Međutim, on tvrdi da ih upravo to kasnije izgrađuje u odlične kuvare.

"Sve zavisi od tržišta i mesta na kojem se nalazite, od mentaliteta ljudi. Pošto smo mi već u ovome nekoliko godina, imali smo i neke prakse u inostranstvu i tačno se primeti da svaka nacija ima nešto što njima godi. Naravno, nije isto kao kod nas. Na primer, kada gost kod nas vidi veliku porciju, on će se obradovati, dok će Italijan biti uvređen. Svakako je dobro da odemo na takvo takmičenje i da osetimo i vidimo tu svetsku kuhinju, kako bismo mogli kasnije da formiramo sebe", kaže Aleksandar.

Organizatori Kulinarske olimpijade trude se da podignu ekološku svest i da otpad i potrošnju namirnica svedu na minimum. Na žalost, komercijalnim kuhinjama je i dalje teško da funkcionišu na ovaj način.

"I otpad je bio velika stvar ovog takmičenja. Ekološka svest danas je jednostavno neizbežna. Zbog prekomerne potrošnje i otpada po kantama, sudije su išle i gledale da li su određene namirnice u određenoj kanti. Ukoliko ste uneli nečeg previše, a ne treba vam toliko, oni će videti u normativu koji su dobili i to je minus. Svaka sitnica o kojoj možda mi ne razmišljamo u svakodnevnom životu, tamo je velika stvar", navodi Dušan.

Kada je reč o srpskoj kuhinji, Aleksandar najveći problem vidi u tome što se nedovoljno promovišu domaće namirnice i jela. Kako kaže, gotovo svaki jelovnik liči jedan na drugi.

"Iskreno, mislim da smo jako bogata zemlja i da imamo kvalitetne namirnice i proizvode. Gotovo svi restorani nude meni koji je isti u 90 odsto slučajeva. Otvorite ga i pročitate parmezan, gorgonzola, mocarela... Super su to sirevi, ali opet bežimo od neke naše stvarnosti. Imamo i mi dobre sireve, a u jako malom broju restorana piše pivnički sir, travnički i tako daje. Želim da stvorimo neke temelje naše kuhinje, da ne bi deca morala da idu preko, već da imaju neke centre u Novom Sadu, Beogradu ili Nišu gde mogu da uče", kaže Aleksandar.

Kućnu izolaciju možemo iskoristiti i za to – da isprobamo veliki broj recepata. Sada konačno imamo vremena za sve ono što nismo stizali da probamo. Zapamtite, ostanite kod kuće kako bi ova pandemija brzo prošla i kako bi i drugi mladi vrlo brzo mogli da donosu medalje sa novih takmičenja.

M. M.