Dva fakulteta, jedan album i svetsko prvenstvo: Priča o Aleksi Daniću

Jedna od osobina koja danas krasi mnoge mlade ljude jeste svestranost. Međutim, biti svestran, a istovremeno postizati vrhunske rezultate u onome što radiš, i to na više polja, zaista je retka stvar. Beograđanin Aleksa Danić je gitarista kojeg je šira javnost, ne samo u našoj zemlji nego i u regionu, primetila na njegovim YouTube snimcima još kada je imao samo 12 ili 13 godina. Već tada je Aleksa ozbiljno zaplovio u sviračke vode takozvanog fingerstyle-a, veoma teškog, ali izuzetno efektnog načina sviranja akustične gitare. Danas je student prve godine dva fakulteta, objavio je album svojih kompozicija, a na polju informatičkih nauka upravo se sa svojom ekipom plasirao na svetsko prvenstvo, što mu je samo jedno u nizu priznanja u oblasti matematike i informatike i nastavak uspeha koje je ostvario tokom srednje škole.

Počeo si da sviraš gitaru kao mali. Kako je gitara došla do tebe i ti do gitare?

Sviram gitaru već punih 15 godina, odnosno, počeo sam kada sam imao četiri godine. Sve je krenulo jer je moj tata svirao iz hobija, ali na profesionalnom nivou, pa kako su me gitare okruživale od kada sam se rodio, bilo je sasvim prirodno da i ja dohvatim jednu i probam da sviram nešto. Tako je sve počelo, a kasnije sam nastavio da se razvijam.

Vrlo brzo si pronašao svoj stil, koji je jedan od najtežih za sviranje i vežbanje – takozvani fingerstyle. Kako si baš to odabrao?

To je zanimljiva priča, jer sam na početku slušao Erika Kleptona i on mi je bio omiljeni izvođač. Za Tomija Emanuela (Tommy Emmanuel), koji je najbolji na svetu u fingerstyle sviranju, čuo sam, ali nisam znao mnogo o njemu. Mislim da sam Kleptona slušao jer su mi njegov pop, rok i bluz bili razumljiviji. Kada bih kao mali pustio Tomija, shvatio bih da se u njegovoj muzici dešava mnogo toga u vrlo kratkom vremenu i delovalo mi je previše komplikovano, pa bih odustajao. U jednom trenutku sam krenuo u muzičku školu, gde sam počeo da sviram prstima i tada su mi se neke stvari složile. Počeo sam da razumem to što Tomi svira i shvatio da mogu da ostvarim svoj cilj – da zvučim kao bend iako sviram sam.

Svi koji sviraju gitaru znaju da je taj stil veoma zahtevan. Koliko vremena je potrebno da se dođe u poziciju da možeš da sviraš kompozicije na ovaj način?

Počeo sam da sviram kao jako mali, pa možda nisam najbolji primer. Da ne znam ništa o fingerstyle-u, a da mi sada neko kaže da ga naučim, ne garantujem da bih uspeo. Potrebno je mnogo volje, jer na početku uopšte nije jednostavno, ali ja sam to prošao sa sedam ili osam godina, kada nisam bio ni svestan koliko je zapravo teško. Nisam o tome razmišljao – jednostavno bih se zatvorio u sobu i svirao po pet sati dnevno bez prestanka. Svakako, da bi se ovladalo ovim stilom, potrebno je posvetiti mu se nekoliko sati dnevno, posebno u početku.

Pomenuli smo Tomija Emanuela, najboljeg na svetu toj kategoriji. Imao si priliku i da ga lično upoznaš?

Čuo sam da Tomi dolazi 23. marta 2017. godine na Gitar Art festival. U to vreme sam ga intenzivno slušao i bio odlučan da ga lično upoznam, što mi je direktor festivala i omogućio. Od tada je Tomi dolazio u Beograd još dva puta, a nedavno smo, u okviru njegovog koncerta u Novom Sadu, uspeli da se družimo i razgovaramo punih sat vremena. Čovek je prava legenda.

Razne poznate pesme zvuče potpuno drugačije kada se odsviraju ovim stilom, pa se često rade i obrade. Međutim, ti si nedavno objavio i svoj prvi album autorskih kompozicija?

Svoju prvu sopstvenu kompoziciju napravio sam 2017. godine i to je bilo čisto igranje – nisam ni pomišljao da će se jednog dana naći na nekom snimku ili albumu. Jednostavno sam, svirajući tuđe pesme, počeo da se igram sa gitarom, kombinacijama akorda i od toga je nastalo nešto. Kada sam shvatio da mogu da napravim kompoziciju koja liči na ono što mi se dopada, nastavio sam u tom pravcu. Do 2021. godine sastavio sam deset svojih pesama, a sve su objavljene na albumu "Prva ljubav".

Koliko često nastupaš?

U poslednje vreme manje sam aktivan na polju muzike, više sam fokusiran na studije, pa sam smanjio broj nastupa. Kada se ponovo više aktiviram – saznaće se.

Trenutno studiraš dva fakulteta, a uspehe na raznim takmičenjima iz matematike i informatike nastavio si i na fakultetu. Na kojem takmičenju si poslednje učestvovao?

Bio sam na međunarodnom timskom takmičenju iz informatike – ICPC. Svetsko finale ovog takmičenja najveće je takmičenje iz takmičarskog programiranja na svetu. Moj tim je predstavljao Računarski fakultet, a na regionalnom takmičenju za jugoistočnu Evropu osvojili smo drugo mesto, čime smo se kvalifikovali za evropsko i svetsko takmičenje. Na evropskom, koje je održano od 28. februara do 2. marta, osvojili smo 15. mesto. Medalja nam je izmakla za malo – dodeljuje se 12 medalja. Očekuje nas svetsko finale krajem avgusta u Azerbejdžanu.

Kako uspevaš da postigneš sve obaveze na dva fakulteta?

Studiram Elektrotehnički i Računarski fakultet, koji su veoma srodni. Upisao sam Softversko inženjerstvo na ETF-u i Računarske nauke na RAF-u, pa neke ispite mogu da prenesem, što mi olakšava organizaciju. Za sada uspevam sve da uklopim, ali videćemo kako će biti u budućnosti.

Gde se sreću dve naizgled nespojive stvari – matematika i gitara, programiranje i sviranje?

Sreću se, kako da ne! Rekao bih da mi je matematika pomogla da bolje sviram, ali obrnuto i ne baš. Ja volim da kažem da ne sviraju prsti, već mozak. Poenta je da smislite ono što ćete odsvirati, a prsti će odraditi svoje. Logika i kombinacije koje pravim u glavi, a koje su mi pomogle u sviranju, svakako dolaze iz matematike.

Trenutno su blokade svih fakulteta. Kako to izgleda iz tvoje perspektive?

Blokiramo fakultet kad god možemo. Neki od nas imaju više, neki manje vremena, u zavisnosti od perioda. Dok sam se spremao za takmičenja, nisam imao vremena, ali inače sam vrlo redovan i na protestima i na blokadama. Drago mi je i zahvalan sam što sam student u ovom kriznom periodu.

Koliko tvoje kolege sa fakulteta poznaju tvoje umeće sviranja gitare?

Još uvek ne znaju. Vaspitan sam da budem skroman i ne volim da pričam o sebi. Ima vremena – saznaće pre ili kasnije.

Aleksino gostovanje u emisiji Dnevna soba Oradija možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija