Komjuniti sto zamena za društvene mreže

Vrhunska kuhinja, dinamičan dekor i dobra usluga su bitni činioci svakog restorana, ali današnji žele da ponude i drugačiju društvenu interakciju od one na kakvu ste navikli. Naime, sve je popularnije pričanje sa strancima sa kojima delite isti sto. Novi koncept se pojavio na sceni hrane i ljudi sve više govore o tome, a restorani ga oberučke prihvataju. 

U pitanju su komjuniti stolovi, odnosno stolovi koji izgledom podsećaju na porodične trpezarijske ali sa razlikom što ovde nećete sedeti pored brata, sestre ili ujaka već potpunog stranca. Komjuniti stolovi mogu da se shvate i kao oflajn mreža za upoznavanje ljudi ukoliko ste raspoloženi i otvoreni za  takav vid socijalizacije, pa tako oni koji sednu za sto koji ima deset ili više stolica svesno ulazi u potencijalnu komunikaciju sa ’komšijom’ pored ili preko puta. Pitali smo i građane da li znaju šta je i da li bi seli za komjuniti sto:

"Nisam još čula za to ali bih sela za takav sto jer volim da upoznajem nove ljude".

"Radio sam u restoranu koji je imao komjuniti sto, a oni nikada nisu bili puni. Ljudi nisu praktikovali da sednu tu ukoliko ih je manje od šestoro jer verovatno nisu želeli da sede sa nepoznatim ljudima i zato mislim da oni i nemaju neku funkciju".

"Sigurno bih sela ali ipak zavisi od raspoloženja u kakvom bih bila".

"Naravno da bi seli bi jer je druženje najbitnije. Imamo dušu, takav smo narod, a nova društva i poznanstva su uvek kul".

"Nisam znao za to ali sada kada znam seo bih jer me zanima kako bi to sve ispalo i sa kakvim ljudima bih bio okružen".

"Meni se lično ne sviđaju komjuniti stolovi jer mi je nekako bezveze da kada se nađem sa drugaricama već neko sedi za tim stolom. Nema veze što je na drugom kraju, nije mi opušteno da pričam sa mojim ljudima kada je neko toliko blizu".

"Mislim da je to odlično jer je to zapravo društvena mreža uživo jer na mrežiu  nekom momentu moramo da komuniciramo sa ljudima koje ne poznajemo. A u restoranima se prosto ta prilika pruža uživo, što mislim da je mnogo bolje nego u virtuelnom svetu. Veoma volim komjuniti stolove jer je jako dobra ideja da vidite kako drugi ljudi reaguju na vas kao potpune strance. I naravno kako se vi snalazite gde delite  obrok, što je za mene veoma intimna stvar. Mislim da je to značajno zarad upoznavanja sebe i drugih, a i kako bi uvideli šablone ponašanja".

Zanimljivo je što neki ljudi misle da im komjuniti stolovi narušavaju privatnost jer dele mesto sa nekim. Iako u mnogim restoranima u poslednje vreme kvantitet nadvladava kvalitet pa zbog ’načičkanih’ stolova ponekad imate utisak da maltene sedite nekome u krilu. Ali činjenica da ste ’odvojeni’ stolom daje utisak lažne privatnosti.

Ukoliko vas samo znatiželja vuče, bez potrebe za komunikacijom to vrlo jasno i pristojno možete da date do znanja bez da se iko uvredi, a jedan od načina za što manje priče jeste da stignete pre ostalih.

Iako se čini da tek sada postaju veoma popularni, komjuniti stolovi datiraju od 19. veka, kada su zajednički stolovi bili normalna pojava u gostionicama, halama i javnim kuhinjama u Evropi. U stvari, samo bogati su mogli da priušte da jedu u privatnim trpezarijama.

Restorani kao što ih znamo danas, sa svakom strankom koja sedi za svojim stolom, nije postojala do 1760-ih godina kada su prvi restorani tog tipa počeli da se pojavljuju u Parizu.

J.M.