Javni prevoz kao neočekivana avantura

Život u većim gradovima bio bi nezamisliv bez javnog prevoza. Kada javnog prevoza ne bi bilo nastao bi haos i totalni kolaps u saobraćaju. Zamislite samo da svakog đaka neko vozi do škole ili da svaki radnik pali svoj auto da bi došao do posla. Osim saobraćajnih gužvi, verovatno bi nas veoma brzo zadesila i ekološka katastrofa.

Dakle, javni prevoz je naša nasušna potreba, a ipak smo njime uglavnom nezadovoljni. Ili nam smetaju vozila koja se kvare, ili cena karte, način na koji kartu kupujemo, red vožnje i još mnogo šta drugo.

Novosađanin Danijel Apro, koji je proputovao Aziju i Evropu, kaže da, gde god da je išao, koristio je javni prevoz. U Aziji se susretao sa prevozom koji radi kao sat i koji je namenjen odabranima, ali kaže i da većina stanovništva koristi bicikle, motore i tuk-tukove pa od takvog prevoza ne možeš da očekuješ preciznost. U pojedinim zemljama javni prevoz se odvija u kamionima u čije su prikolice postavljene daske za sedenje, a u slučaju kiše, putnici navlače cirade iznad sebe.

Danijelove dogodovštine sa putovanja po Evropi i Aziji slušaj u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim".

"U Atini je takođe zanimljivo. Tamo se stalno nešto popravlja, pa kad trolejbus naiđe na radove, vozač mora da izađe i otkači električni deo i prebaci na mehanički. Onda zaobiđe jedan blok tako, pa se ponovo vraća na električni pogon, a za to vreme putnici raspravljaju o tome kako to najbolje odraditi", ispričao nam je Danijel.

Red vožnje se u Novom Sadu uglavnom poštuje, što možemo samo da pohvalimo. Danijel kaže da je u Singapuru red vožnje besprekoran, ali da je u Indoneziji i Vijetnamu shvatio da je vreme relativno.

"Ako nekoga pitaš 'do kad radiš' on će reći 'do uveče', ako ga pitaš kada otvara, odgovoriće ujutru. U Singapuru ćeš dobiti odgovor da ćeš se sa nekim naći u 17:09 na nekoj stanici jer on zna da će voz tamo biti tada, ni minut ranije ni minut kasnije. I oni su navikli na preciznost. Koncept vremena je u Indoneziji sulud. Jednom sam išao brodom sa Jave na Borneo. Brod je u polasku kasnio 33 sata i to je kod njih prihvatljivo. Zato na brodu imaš i pevaljku i zabavu, i životinje i kamione."

Još jedna nedoumica kada je u pitanju javni prevoz u bilo kom delu sveta jeste kupovina karata. U Novom Sadu karte kupujemo kod vozača, negde postoje automati, dok na nekom drugom mestu karte kupujemo na trafikama. Kod trafika je problem u tome što one uglavnom imaju radno vreme, pa se dešava da ne možemo da kupimo kartu za prevoz, jer trafika još uvek nije otvorena, ili se već zatvorila.

"U Bangkoku mi se desilo da sam voz sa aerodroma imao ujutru oko 4:20. Našao sam nekog noćnog čuvara i pitao ga gde mogu da kupim kartu i čovek mi pokaže glavom na biletarnicu koja je zatvorena. Voz je u četiri, a kartu mogu da kupim u biletarnici koja radi od pet. Tri puta sam postavljao isto pitanje dok nismo došli do zaključka da tu postoji neki problem. On je na kraju probudio čoveka koji spava u biletarnici, što ti ne možeš da vidiš i tako sam kupio kartu do Bangkoka", priča naš sagovornik.

Danijel navodi da kupovina karata može biti problem, jer negde ne možeš da kupiš kartu na mestu u kome ćeš uhvatiti prevoz. Kaže da je Budimpešta to dobro rešila i da u krajnjem slučaju možeš da kupiš kartu kod vozača, ali će ona biti nešto skuplja. Dakle, ako se nisi snašao ranije, nećeš ostati bez prevoza, samo ćeš ga platiti više.

Kod nas je besplatan prevoz kućnih ljubimaca, ali moraju biti u transporterima. Danijel Apro se na svojim putovanjima susretao sa različitim životinjama u javnom prevozu. Kako je reako za O radio, na brodu je bilo i krava, a u gradskom prevozu najviše je kokošaka.

"Žene imaju ceger koji je baš za to, ima deo kroz koji kokoška može da proturi glavu. One se ne bune i navikle su da budu prenošene. U nekom delovima Indonezije prestiž je imati petla, muškarci šetaju po selu sa petlom u ruci. Na nekim ostrvima postoje petlovi koje vlasnici uče da se smeju. Vozio sam se i sa kozama i sa ovcama. U Laosu sam se vozio na liniji koja se prodaje kao VIP, to je dabldeker gde su gore putnici, a dole životinje i stvari", kaže Apro.

Što se javnog prevoza kod nas tiče, možemo zaključiti da smo negde u sredini. Ni najgori, ni najbolji, već negde u sredini. A ako te zanima ko uvodi besplatan prevoz emisiju poslušaj na podkastu O radija.

Alma Kovčić

foto: Pixabay