Kultura / Film
Biografski filmovi - novi holivudski trend
Možemo slobodno reći da su biografski filmovi obeležili filmsku godinu za nama - pored "Openhajmera" o čijem kvalitetu najbolje govori činjenica da je nagrađen sa sedam Oskara, imali smo priliku i da pogledamo i filmove o Napoleonu, Encu Ferariju, Prisili Prisli... Slična situacija je i kod nas, gde nakon uspeha "Montevidea" i "Tome" sve ćešće u bioskopima imamo priliku da gledamo životne priče ličnosti koje su ostale u našem kolektivnom sećanju.
Foto: YouTube / Universal Pictures
Da je "Openhajmer" bio prekretnica i najavio talas biografskih filmova koji nam dolaze u bioskope, potvrđuje i filmski kritičar i autor podkasta "Filmoholik" Đorđe Bajić. Kako kaže, nakon svih lomova koje je filmska industrija doživela poslednjih godina, naročito nakon korone, važno je snimati priče koje će ljude vratiti u bioskope, a to biografije svakako jesu.
"Vidi se da biografski filmovi, kada su napravljeni kvalitetno i što je još važnije, zapravo kada obrađuju živote nekih zanimljivih popularnih ličnosti, oni su vrlo često vrlo primećeni i vrlo gledani. Ta niša se učvrstila naročito posle ogromnog uspeha Openhajmera. Muzičari, naravno, sami sebi podrazumevaju tu neku priču, koja govori o džet setu, o poznatima, o vremenu u kome su oni nastupali i tako dalje. To su sve zanimljivi momenti i naravno prilika da se plasiraju pesme", kaže on.
Sa druge strane, biografski filmovi, iako postoje koliko i sam film, nikada nisu bili toliko popularni kao danas. Kritičari su ih dugo nazivali "najgorim žanrom", jer su često i reditelji i scenarisiti pokušavali da, pomalo enciklopedijski, taksativno prikažu nečiji život. Dramaturg, scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov smatra da svaka generacija ima svoju formu biografskih filmova, zbog čega kroz istoriju imamo različite interpretacije biografija istih ljudi.
"Imate biografski film o Kolu Porteru, u kome je glumio Keri Grant, koji je jedna priča o tako jednom vrlo običnom čoveku kompozitoru koji je imao neobičan dar i postigao veliki uspeh itd. Pola veka kasnije, izlazi novi film o njemu u kome mi vidimo drugu stranu njegove ličnosti - da je bio homoseksualac, da je to igralo veoma veliku ulogu u njegovom životu, da mu je istovremeno bilo i prepreka i inspiracija. To sad važi za razne ličnosti koje dobijaju u raznim epohama nove filmove o sebi. Sazrevaju nove generacije glumaca koji u tim istorijskim ličnostima pronalaze izazove", zaključuje Vojnov.
Upravo je Elvis dobar primer koliko su se stvari promenile. U trenutku kada je "kralj rokenrola" preminuo, snimljeno je nekoliko biografskih filmova, koji su bili prilično ravni i relativno brzo zaboravljeni. Baz Lurman je pak napravio film koji je uspeo da nam dočara atmosferu zlatnog kaveza u kojoj je Elvis živeo do svoje smrti.
Da i Srbija prati holivudske trendove najbolji dokaz su dva filma "Toma" i "Nedelja" povećeni folk pevačima Tomi Zdravkoviću i Džeju Ramdanovskom. Sa druge strane, u bioskopima smo mogli da gledamo i "3211", film koji govori o reperu Stefanu Đukiću Rasti i njegovim iskustvima tokom boravka u zatvoru.
"3211 je zamišljen kao muzički album. Taj žarovski eksperiment je nešto što smo smislili kako bismo mogli da uklopimo materijal koji smo snimili za muzički album u neku narativnu celinu. Ipak se retko dešava da neko producira film onako iz svog džepa i onda bi to delovalo da smo imali neki pritisak od produkcije. Zapravo, ovo je sa te strane bio jedan od najboljih projekata na kojima sam radio. Prosto, pečat svoj dajete svojim radom, dok god ne pokušavate da se nametnete projektu", objašnjava reditelj Danilo Bećković.
Da li će biografski filmovi na bioskopskim blagajnama uspeti da zamene filmove o superherojima, koji su obeležili deceniju za nama, teško je reći. Pomoću filma, nečija biografija, odnosno njegova dela, predstavljena su na moderan način, blizak sadašnjem trenutku i sadašnjoj publici, koja vrlo često nije ni svesna u kakvim je okolnostima neko živeo i stvarao.
M. L.
