Veća produkcija - više angažmana za mlade glumce

U Srbiji vlada hiperprodukcija brojnih kadrova, od prosvetara, lekara, pravnika, ekonomista, novinara, dramskih umetnika... Upravo je školovanje velikog broja glumaca jedan od uočljivijih fenomena, jer na godišnjem nivou sa državnih i privatnih dramskih akademija izađe oko 100 novih školovanih glumaca.

Više o ovoj temi poslušajte u emisiji U kakvoj zemlji želim da živim

Razmatrajući nekoliko parametara, počev od visine plata u pozorištima, do zabrane zapošljavanja u javnim institucijama, osim ukoliko neko ne ode u penziju, retko ko od mladih glumaca ima šansu da radi za platu, osim ako neko od starijih ne ode u penziju. Sa druge strane, preostaje im snalaženje u prostoru u kojem mogu honorarno da zarađuju.

Nedavno je održan okrugli sto u Pozorištu Promena na temu promene pozorišnog sistema u Srbiji. Na tribini se najviše govorilo upravo o pomenutom problemu, a direktor drame Srpskog narodnog pozorišta Milovan Filipović opisao je stanje u Srpskom narodnom pozorištu.

"Kada sam došao na poziciju direktora drame, najmlađi glumac Srpskog narodnog pozorišta imao je 35 godina. Shvatio sam da moram da podmladim ansambl. U toku je bila zabrana zapošljavanja, ali su i pored nje primljena dva glumca koja ni po kakvom osnovu ne pripadaju ovde. Prihvatio sam njihovo primanje pod uslovom da smem da primim još četiri glumca i nekim čudom, predlog je prihvaćen. Nakon prve godine rada, shvatio sam da ansambl nisu ljudi koji su na plati i ne smeju biti ljudi koji su na plati, već ansambl čine ljudi sa kojim pozorište funkcioniše, koji igraju te predstave. Biti na plati, ne znači da si glumac. Postoje ljudi koji su godinama u SNP-u, u NP-u, a duži vremenski period nisu stali na scenu", ispričao je Filipović.

Okrugli sto "Promena pozorišnog sistema u Srbiji"

Sa druge strane, postoji i angažovanje saradnika po projektu. Režiser Petar Jovanović najviše radi na projektima i smatra da je ovaj način u prednosti, jer daje mogućnost izbora saradnika. On dodaje da nije protiv stalnog zapošljavanja i da to nije problem naših pozorišta.

"Pozorišta propadaju i ne ulaže se novac u njih. To je problem drastično smanjene produkcije. U našem sistemu vrednosti pozorište je postalo nebitno. Mi ne bismo imali taj problem i bilo bi potpuno svejedno da li je neko stalno zaposlen ili se poziva po projektu zbog toga što bi, kad bi bilo dovoljno produkcije, bilo dovoljno aganžmana. Naravno da moramo da angažujemo i obnovimo ansamble, da ih podmladimo. Da li ćemo to da uradimo tako što ćemo stalno da ih zaposlimo ili po projektu potpuno je svejedno. Bitno je da ljudi rade. Oni bi trebalo da budu u statusu stalnog angažovanog, bez obzira kakav ugovor imali. To je problem, što nema dovoljno novca u pozorištu i što je produkcija mizerna", smatra Jovanović.

Međutim, postoje i svetle tačke, zemlje koje nam mogu biti primer kada su u pitanju ovakve prepreke. Glumac iz Slovenije Nebojša Rako naveo je da postoji sistem po kojem se zapošljavaju mladi glumci.

"Slovenija je drugačija od Srbije po tome što u Sloveniji postoji jedna akademija na celu zemlju. Nema puno mladih glumaca. Problem finansiranja može da reši angažman po projektu, ali nije to jedini način rada. Recimo, ja nisam zaposlen nigde, radim po projektima, u pozorištima, ali imam i svoje solo stvari koje su u privatnoj produkciji. U principu i jedan i drugi sistem ima svoje prednosti i mane. Ako si u ansamblu, imaš stalna primanja, osećaj neke pripadnosti. Sa druge strane, možeš doći u situaciju da radiš puno projekata u toj kući, a da ti se ne radi svaki, što je normalno, nismo svi za sve. Sa druge strane, ako radiš u solo produkcijama možeš da biraš ljude sa kojima ćeš da radiš na projektima, radiš isključivo ono što tebe veseli. Trudiš se na neki drugačiji način, pogotovo ako si mlad glumac", rekao je Nebojša Rako.

Okrugli sto "Promena pozorišnog sistema u Srbiji"

Mladi glumci, kako smo do sad saznali, ne ulaze tako lako u ansamble, ali ne dolaze ni tako lako do projekata. Potrebno iskustvo u toku studiranja nudi upravo Pozorište Promena. Predsednik Promene Stefan Beronja, na okruglom stolu, okrenuo se ipak onim pozitivnim stvarima mladih glumaca.

"Trebalo bi da shvatimo kakvo je bogatstvo kada ispit iz glume nastavlja da živi u Promeni kao predstava. Mlad glumac mora da ima kilometražu. Da igramo u pozorištu, da budemo na sceni, da znamo kako da se sa tim nosimo u budućnosti. Promena je velika privilegija, daje nam mogućnost da iznova izlazimo na scenu. Suština je da treba uvedimo kakvo je bogatstvo Promena", kaže Stefan Beronja.

Postoji nekoliko načina finansiranja, ali proces zapošljavanja glumaca i dalje stagnira. Naši sagovornici se slažu u jednom, a to je da je  produkcija ono što fali pozorištu i da se samo produkcijom može doći do većeg broja angažovanja.

S.P./J.M.