Kultura / Pozorište
"Pillowman" i pozorište koje ne pristaje na tišinu
Ove godine, obeležava se decenija od kako je obnovljen rad pozorišta "Promena" i 46 godina od njegovog osnivanja. Značajan jubilej obeležen je u skladu sa aktuelnom situacijom, pa je tako ovogodišnji festival "Nedelja Promene" održan početkom marta pod sloganom "Indeksom do promene". Studenti akademija iz Novog Sada, Beograda, Banjaluke, Kosovske Mitrovice i Cetinja igrali su predstave svoje vršnjake koji su od novembra u blokadama. Nekih mesec dana pre festivala, dogodio se još jedan trenutak koji će sigurno ostati upisan u istoriji Promene. Prva predstva koja je u blokadi imali premijeru, bio je komad "Pillowman".
Tekst Martina Mekdone govori o o piscu u totalitarnoj državi koji je priveden na saslušanje zbog jezivog sadržaja svojih kratkih priča i njihove sličnosti sa nekoliko ubistava koja se dešavaju u njegovom gradu. Glavna tema priče jeste nasilje, odnosno način na koji se društvo nosi sa njim, što je i jedna od glavnih tema u našoj javnosti već duže vreme. Kroz puno crnog humora, priča ispituje ulogu umetnika u društvu i postavlja pitanje koju cenu plaćamo da bi bili slobodni.
"Ovo je predstava koju stvarno jedva čekaš da igraš. Zato što reči koje ti ljudi izgovaraju, ti stvarno imaš stav iza kojeg možeš da staneš, imaš pogled, viziju, ideju tog čoveka koju stvarno možeš nekako da zastupaš punim srcem i punim plućima“, priča glumac Rade Perović koji u predstavi tumači lik policijaca Arijela.
Za dve godine, koliko su radili na ovoj predstavi mnogo toga se izdešavalo u našoj zemlji. Baviti se tekstom kakav je "Pillowman" u ovakvoj društvenoj klimi nije ni malo jednostavno, priča glumac Strahinja Puškarević koga gledamo u ulozi Katurijana.
"Ti sad kad čitaš nešto i kad si u nekom sadržaju, neminovno je da počneš da primećuješ taj sadržaj oko sebe. Što je pisac bolji, to je sadržaj prisutniji. Jako mi je drago što sad svi vidimo šta se dešava oko nas i što to nije neko teško breme koje treba se nosi, već odgovornost svih nas da vidimo šta se dešava i da nekako reagujemo na to, da se ne pravimo da se ne dešava, da ne zabijemo glavu u pesak misleći da je to lakše“, kaže Strahinja.
A onda je nakon skoro dve godine priprema došao i momenat premijere. Jedan od prvih fakulteta novosadskog univerziteta koji je ušao u blokadu bila je upravo Akademija umetnosti, čiji je student Relja Stanojević priveden nakon što je na protestu branio devojku koja je bila napadnuta. Nije lako u takvim trenucima ostaviti prostora za umetnost, no Promena je nastavila da živi i tokom blokade, studenti su mogli da pogledaju brojne predstave. Kako se u sve to uklopio i "Pilowman“, objašnjava rediteljka Tamara Kostrešević.
"Bili smo svesni da je ovaj tekst težak za publiku. Puno se priča, gledalac mora da bude koncentrisan dok to sluša. Pored toga, jako je kontroverzno i neprijatno, zato što je smešno, a dešavaju se strašne stvari. Shvatili smo zapravo da to radi jako dobro sa našom generacijom, zato što razumeju taj pristup, ali zapravo može i da razdrma neke, možda, uspavane starije ljude koji su u nekom svom svetu“, zaključuje ona.
"Pilowman“ je bio prva premijea Promene za vreme blokade, skoro dva meseca nakon njihovog početka. Bio je tu studenata sa različitih fakulteta, a sve njih je dočekala i specifična scenografija- velika crvena šaka nacrtana na platnu sa imenima žrtava tragedije na Železničkoj stanici. Sve to je samo dodatno podgrejalo emocije, priča glumac Aleksandar Sarapa.
"Uprkos nasilju kome su izloženi svih ovih meseci, studente i dalje održava to što oni rade jednu mirnu i časnu stvar. Sama priroda Megdoninog teksta je da se on zapravo bori kroz nasilje humorom, tom crnom komedijom bez koje ne bi bilo moguće ispričati ovakvu priču. Baš zato mislim da je njima nekako ventil da oni to slušaju“, priča on.
Premijera "Pillowmana“ nije samo još jedna pozorišna predstava, već i snažan odgovor na nasilje i nepravdu, dokaz da umetnici ne čekaju priliku, već je sami stvaraju. Njihova posvećenost, kreativnost i spremnost da se uhvate u koštac sa teškim temama svedoče o tome da je prava promena moguća samo kada se udružimo i ne odustanemo. Na kraju, Promena nas podseća da umetnost, kao ogledalo društva, ima moć da probudi, osnaži i pokrene promene – baš onakve koje su nam danas, više nego ikada, potrebne.
Foto: Instagram / pillowman.predstava
M. L.
