Ignorisanjem dopuštamo čudovištu da naraste

U Pozorištu mladih premijerno je izvedena predstava "Parada" grčke dramaturškinje Lule Anagnostaki. Predstava se bavi pitanjem dobrovoljne izolovanosti, kako od porodice, tako i od društva.

Fotografije: Srđan Doroški

Protagonisti ove drame su mladi brat i sestra Aris i Zoja koji ceo život žive zajedno, ali, uprkos tome, ne znaju mnogo jedno o drugome i ne umeju da dopru do drugog, čak i kad to jako žele. Pored toga, oni nisu svesni ni važnih društveno političkih zbivanja u svom okruženju.

Njihove likove tumače Aleksa Ilić i Kristina Savkov.

Razgovor sa glumcima i rediteljem "Parade" možete poslušati ovde.

Iako su rođeni brat i sestra, Aris i Zoja su vrlo udaljeni i žive tužan život. Kakav je njihov odnos?

Kristina: Ne znam koliko su oni svesni da je to tužan život. Oni ne znaju šta je napolju, drugo nisu ni videli. Tom pretpostavkom smo se mi vodili, s obzirom na to da je tekst pisan tako da nije sve do kraja jasno, nego se ostavi nešto nama kao glumcima i dalje publici, da razmatra opcije. Mislim da oni, s obzirom na to da ne znaju za bolje, ne misle da su nesrećni. To je njihov život i oni ga unutar ta četiri zida koriste najbolje što mogu.

Zoji jeste OK, ali Arisu baš i nije, zar ne?

Aleksa: Nije. Problem nastaje odmah u startu, jer su oni fundamentalno različite osobe. Ona može sama sa sobom da živi, voli da bude sama, introvertna je osoba, a on je eksplozivan, pun energije, esktrovertan, želi da bude sa ljudima i da istražuje, avanturista je. Njihova imena to simbolički prikazuju – Aris kao bog rata, Zoja kao život. Mislim da i njoj smeta, ali njoj smeta činjenica što je baš on tu sa njom. Da je možda neko drugi, kao što ona kaže u jednom momentu 'da imam sestru', to bi možda bilo drugačije, ali taj sukob odmah u startu nastaje. Oni ne mogu da funkcionišu zajedno.

Kristina: Oni su sukobljeni svaki dan. Sve pre završetka predstave, dok se ne otkrije šta se napolju stvarno dešava, oni proživljavaju svoj tipičan dan.

Osim što su zatvoreni jedno prema drugom, zatvoreni su i prema celom svetu. Koliko ih spoji to što se dešava napolju? Da li se tu oseti bliskost?

Kristina: To je valjda prirodno, da čovek kada je u nekoj nedaći počne da oseća koliko mu je važna podrška onog drugog. Onda nekako zajedno isplivavaju. 

Aleksa: U tome je poruka. Koliko god da se mi sukobljavamo ili ne volimo, mrzimo, svađamo, bijemo, ljubomorišemo i slično, na kraju, kada se pojavi realnost, jedni bez drugih ne možemo.

Premijera "Parade" u Pozorištu mladih je ujedno i prvo izvođenje te drame u našoj zemlji. Na premijeri smo razgovarali i sa rediteljem predstave Tasosom Angelopulosom.

Kako je došlo do Vaše saradnje sa Pozorištem mladih?

Došao sam u Novi Sad prošle godine u aprilu, kada sam bio gostujući profesor na Akademiji umetnosti. Tada sam pogledao neke predstave ovde i pomislio sam da je ova predstava za Pozorište mladih, jer mislim da je ovo pozorište i za tinejdžere, za mlade. Predložio sam ovu predstavu direktorki i složili smo se da bude na repertoaru.

Mislim da je ovo jedna od nekoliko grčkih savremenih predstava koja može da se postavi u neki drugi kontekst, van Grčke. Anagnostaki je jedna od dramaturškinja koju smo nazivali evropskom spisateljicom. To ne možemo reći za svakog grčkog dramaturga. Uglavnom su veoma privrženi političkoj i društvenoj situaciji u Grčkoj. Čak je i njihov jezik i način pisanja stilski veoma grčki. Mislim da je Anagnostaki išla u korak sa evropskim trendovima. Zato sam želeo da postavim tu predstavu prvi put u Srbiji.

Iako je napisana pre 50 godina, priča je vrlo aktuelna, savremena.

Da, baš zbog toga što osećamo iste probleme širom Evrope. Anagnostaki je napisala tu predstavu pre 50 godina, samo malo pre diktature u Grčkoj. Mnogi "Paradu" smatraju predviđanjem, proročanstvom diktature i vremena kada ne delujemo i kada smo zaključani u svoje sobe, dobrovoljno ili ne, te tako dopustimo da čudovište napolju poraste. Mislim da živimo u sličnom vremenu sada, čak i nakon 50 godina i da će zbog toga ova predstava imati novu karijeru i novi život. Anagnostaki je bila veoma poznata i njene prve predstave u Grčkoj su uvek tumačene kao početničke i ne toliko dobre kao naredne. Mislim da sada imamo priliku da ponovo otrkijemo te predstave, poput "Parade", koja je njen prvi komad.

Sledeće izvođenje "Parade" zakazano je za 19. februar u 20 časova.

J.G.