Poezika - festival malih čuda

Prethodnog vikenda održan je festival kantautora Poezika. To nije samo festival Kantautora već i festival pesnika. Tim povodom,gost o studiju O radija bio je jedan od organizatora, ali i učesnika ovog festivala Miloš Zubac.

Miloš kaže da od prve godine ovaj festival ima neobičnu auru i da ga posetioci nazivaju festivalom malih čuda. Tako je bilo i ove godine.

- Uvek se desi neko čudo prijateljstva, čudo ljubavi, naravno između autora i publike ili izvođača koji se upoznaju i nastave da se druže. Neke lepe karijere se dogode nakon Pozike, tako da ono što smo postigli u prvoj godini, imamo i u petoj, to je ta magija. Ljudi koji su bili u ove dve noći s nama, izašli su bogatiji i srećniji. Zovu ga tradicionalnim festivalom – pet godina može biti tradicija i ne mora, ali ponavljaju se zaista neke divne stvari, ljudi se sreću na festivalu, dolaze zbog njega, ne samo zbog toga ko nastupa, već da bi se družili i proveli vreme na onoj lepoj terasi Tribine mladih u novosadskom kulturnom centru.

Poezika nisu samo koncerti već i radionice na kojima posetioci nešto novo i nauče.

- Ove godine imali smo Krisa Ekmana koji je pre dve godine nastupao kao kantautor, a sada, kako se sve više bavi produkcijom i izdavaštvom, održao je u Američkom kutku zanimljivu radionicu o izdavaštvu i produkciji.

On se preselio u Sloveniju pa nam je blizu, tako da redovno nastupa i drži radionice.

- Da. Drži edukativne programe i od njega se mnogo može naučiti. Budući da je iz Sijetla i da je dugo vodio Walkabouts-e, mogli smo da razgovaramo s njim i tome kako je doživeo smrt Krisa Kornela jer su bili bliski prijatelji. Imali smo prilike da pričamo s njim o mnogo čemu, ne samo u vezi s radionicom.

Ko je sve ove godine nastupao na Poezici?

- Ove godine sam i sam nastupao, dakle bilo je mnogo manje organizacionih poslova za mene. Moji prijatelji Nemanja Nešić, Milan Korać i ja izveli smo koncert za pamćenje, u petak, u velikoj sali. Više od dva sata posvetili smo lirici pesnika koje volimo, na čije stihove smo komponovali muziku. Naravno, izvodili smo i naše stihove, razgovarali na sceni, pričali anegdote iz života pesnika poput Cesarića, Crnjanskog, Trifunovića, Antića i drugih. Ove godine, Poezika je bila verovatno najbliže svojoj suštini, jer smo više prostora posvetili poeziji. Drugog dana, nakon filma "Florijan" Darija Bukovskog, imali smo pesničko predvečerje na Tribini mladih. Došli su nam Ognjenka Lakićević, Marko Tomaš i Kralj Čačka koji se ovog puta pojavio kao pesnik sa svojom knjigom "Na margini". Napravili su izuzetan štimung i bilo je mnogo ljudi koji su došli da ih čuju i vide.

Publika je bila zadovoljna, pretpostavljam, kao i uvek? 

Mi imamo posećene koncerte, kao i pesničke večeri. Uvek je tu između 100 i 300 ljudi. Uvek prostor bude pun i uvek dođu ljudi koji treba da su na tom festivalu, tako da je i povratna informacija veoma dobra i bude mnogo onoga što ljudi zovu dobrom energijom. Videli smo i koncert grupe Stray Dogg, nastupili su u punom sastavu i bilo je to prelepo iskustvo.

Da li je rano da te pitam za planove za narednu godinu?

Rano je. Moramo da živimo u sadašnjem trenutku, budućnost je nedohvatna, a prošlost divna, pa se ponekad vredi i osvrnuti na ono što smo s Poezikom radili. Postoje dobre ideje i lepi koncepti koje ne bih otkrivao da ne bude nešto što se na kraju nije desilo, ali recimo da sam razgovarao s Natašom Pajović koja je duša Poezike o narednoj godini. Ona već ima koncept festivala koji će biti drugačiji nego svi pređašnji.

Alma Kovčić

foto: KCNS