Mikser Haus je portal komunikacije

Prvog maja Mikser Haus u Beogradu je zatvorio svoja vrata. Ipak to nije kraj ovog projekta. Naprotiv. Mikser će ove jeseni početi da radi u Sarajevu. U međuvremenu u Beogradu će biti održan Mikesr festival, a saznali smo i da se traži prostor za novi Mikser Haus.

Ivan Lalić, direktor Miksera, za O radio kaže da nije reč o preseljenju već o ekspanziji u region.

To je jedna od aktivnosti koja je planirana i ranije. Možda ambiciozno zvuči reč ekspanzija, ali nešto u tom smislu. U regionu imamo jako mnogo ljudi koji prate rad Miksera u Beogradu, pa je Sarajevo, bez obzira na sudbinu Miksera u Beogradu bio jedan strateški plan. I ne samo Sarajevo, nego i Ljubljana u nekom daljem scenariju.

Što se tiče Beograda, sudbina Mikser Hausa je bila usko vezana za sudbinu prostora u Savamali koji smo razvijali pet i po godina. Raznorazne okolnosti, od cene koju tamo plaćamo, džentrifikacije kvarta, do odnosa sa vlasnikom zgrade, su ubrzali proces naše odluke da napustimo Savamalu i mi tu ne vidimo neku dramatičnost. Biće Miksera i u Beogradu, samo treba da pronađemo lokaciju, a tražimo je upravo sada. Mislim da Mikser nije zgrada ili kulisa, koliko god ona bila lepa i koliko god je voleli, ipak ćemo morati da prežalimo ovu postojeću, ali smo ubeđeni da su energija, strast i taj softver koji je ugrađen u te zidine zapravo suština našeg bitisanja.

Prosto odgovor nije preseljenje nego jedan iskorak u region koga mnogo volimo i mi zapravo nikad nismo ni pristali na to da postoje neke granice. Ne osećamo se kao šest bivših republika. To je naš teritorij, emotivni i jezički ujedinjen.

U kom delu Sarajeva će se nalaziti Mikser?

Sarajevski Misker će se nalaziti u Pofalićima. To je industrijska zona. Mikser je uvek u potrazi za nekim halama i teškom industrijom,  to nas inspiriše. S druge strane, biću sasvim iskren, ta industrija je sama po sebi scenografija. Ne bi imali ni sredstva da sređujemo tolike prostore u punom kapacitetu. Tako da se trudimo da je malo upristojimo, sredimo  hlađenje i grejanje, a onda unutar tih zidina pravimo naš dizajn eksperiment. Dosta smo toga već i uradili. Ono što je možda kuriozitet je da je sarajevska zgrada i veća od beogradske i mislimo da će u konceptu delovati kao neki upgrade i dosta nade ulažemo u taj projekat. Ne samo zbog zgrade, već zbog jedne fantastične recepcije celog Sarajeva prema nama.

Nosimo za Sarajevo. Kraj. Pardon, novi početak.

Spomenuo si dobre odnose i dobru reakciju Sarajeva na Mikser u Beogradu. Da li je odlazak u Sarajevo i otvaranje Miksera tamo samo reakcija na te dobre odnose ili postoji neka tvoja, lična ljubav prema tom gradu?

I jedno i drugo naravno. Ali i jedno i drugo je u vezi. To ne treba kriti i to je neko ishodište. Naime, možda znaju ljudi ili ne, ali ja sam tokom rata tamo bio kao pripadnik Međunarodnog Crvenog krsta i video sam kako izgleda Sarajevo tokom bombardovanja, sve te patnje i golgote koje su se desile. A onda sam prilikom jedne akcije bio teško ranjen eksplozijom granate, jedva nekako preživeo, skrpio se i onda živeo neke lepe godine u Srbiji sretan što sam izvuko živu glavu. Međutim, tamo su ostala neka divna prijateljstva. Sarajevo to ceni. Nevezano za to, ali i u vezi sa tim, činjenica je da postoji jedna glad za komunikacijom, kolektivna memorija one zemlje je još uvek vrlo prisutna, i kad saberemo oba ugla tako da kažem, i ovaj moj privatni koji dosta zvoni u Sarajevu, a i ovaj drugi da Beograd, onaj internacionalni, multikulturalni, otvoren, human dolazi tamo, to su onda stvarno sjajne stvari. I eto desio se pun pogodak. Postojala je ideja da otvorimo portale komunikacije, ovaj Mikser Haus i svaki budući smatram portalom komunikacije. Tu se razmenjuju energija, programi, sadržaji, emocije na celom ovom emotivnom teritoriju zvanom Ex-Yu.

Koliko nam je Mikser u Ljubljani blizu ili daleko u ovom trenutku?

Mi smo tamo već bili i razgovarali sa gradonačelnikom Zoranom Jankovićem, koji je poreklom iz ovih krajeva, iz Smedereva. Oni su jako raspoloženi da ugoste Mikser i tamo, što je za ponos i diku. Ta ljubljanska scena je posebna i vrlo kvalitetna i nas sve to veoma raduje. Pogotovo što je to deo Evropske unije, ali onako savršeni model kako ući u Uniju sa Balkana. Sad je na nama i na našim resursima koliko ćemo brzo uspeti da završimo Sarajevo. A u međuvremenu, imamo i Mikser festival, danas smo potpisali ugovor u Šapcu, radićemo i Šabački letnji festival, pa ćemo onda probati naravno sa Beogradom da napravimo nešto. Mnogo je ovde ljudi stvarno zažalilo i bilo nam je divno da vidimo koliko ljudima već dan posle nedostaje Mikser, pa prosto moramo i to da izguramo nekako. Tako da je pitanje samo da li posle Sarajeva ide Beograd, ili ćemo otići u Ljubljanu. A ja verujem da će do kraja iduće godine biti i jedno i drugo i to je naš strateški plan: da imamo te tri velike tačke u regionu koje će razmenjivati programe. To je ideja.

Beograd, dakle definitivno neće ostati bez svog Mikser Hausa. Da li možeš da nam kažeš lokaciju na kojoj bi mogla da se nađe nova zgrada?

Mi snažno prizivamo i želimo da to bude u reonu kod silosa. Silosi su mesto gde se ranije dešavao Mikser festival i gde će biti i ove godine. Pregovori su u toku i nadam se da ćemo na festivalu moći da obelodanimo tu lokaciju i onda ćemo reći OK, sad ide Sarajevo, a Beograd će biti realno tada i tada. Eto to je prava istina.

Mikser festival se vraća na staru lokaciju. Šta nas ove godine očekuje na festivalu od 25. Do 28. maja?

Ove godine je naglasak na kombinaciji tehnologija, bez obzira na ovaj slogan festivala "MIGRACIJA" koji ima i autobiografsku težinu ali i svekoliku poruku o kretanju i razmeni energija i nešto što je sad već upisano u DNK Miksera, a to je rad sa migrantima. Naravno, ako smo u silosima tamo će biti oni čuveni video mapinzi kojima smo i počeli 2011. godine. Mislimo da IT mora postati naše opredeljenje u budućnosti, dakle ne samo klasično poimanje dizajna, već kombinacija sa digitalnim formatima. Drugi korpus silosa će biti posvećen vizuelnim umetnostima, a treći je tehnološki silos. Biće tu mnogo bendova i naravno radionica.

Raspisali smo konkurs, regionalni, za izgled, odnosno grafičko rešenje fasade Mikser hausa u Sarajevu. U žiriju su eminentni, možda i najveći grafički dizajneri sa ovih prostora: Mirko Ilić, koji dolazi iz Njujorka ovom prilikom, Bojan Hadži Halilović, profesor sarajevske akademije, dizajner takođe i Maja Lalić, kreativni direktor Miksera, tako da ćemo izabrati i predstaviti sve prispele radove, a mnogo ih je stiglo iz cele bivše Jugoslavije. Fasada neće biti crna kao u Beogradu, već će imati jedan kolorit, jednu poruku optimizma da Balkan nije isključivo loše mesto i da jedna generacija ima pravo na lepšu i bolju budućnost.

Miksalište ostaje tu gde jeste, ono se ne pomera i nastavlja sa radom?

Ono ostaje tu gde jeste. Od početka smo pratili dinamiku migrantske krize.  U početku je prosečan broj dana koji su migranti provodili u Srbiji bio dva ili tri, a onda su odlazili dalje. Zatvaranjem granica prošle godine taj period se popeo na čak devet meseci. Ako već imate nekog devet meseci ovde kod nas, onda imate i neki preduslov da se bavite nečim čime bismo mi mnogo više voleli da se bavimo nego samo pružanjem prve pomoći, a to je integracija – na koji način neke od njih koji odluče da ostanu u zemlji uključiti u društvo. Tako da ćemo taj koncept svakako menjati s obzirom na okolnosti. Zatvaranjem granica kod migranata se dešavaju razne promene i lomovi, jer oni svi žele na zapad naravno, ali ne mogu da odu tamo i neki od njih će morati da zatraže ovde legalni status i da ostanu. To je naša realnost. Multikulturalizam i uključenje nekih etničkih grupa u ovdašnji način života jeste izazov, a veliki gradovi i velike nacije su jače upravo zbog tih etničkih inkluzija. Mislim da se preteruje kada se priča o nekoj opasnosti od eventualnog ostanka migranata. To nisu veliki brojevi, njih u Srbiji sada ima oko 7-8 hiljada. Podsećam da je tokom krize nakon sloma Krajine u Hrvatskoj 250.000 ljudi došlo ovde. Mislim da će Miksalište ići ka tom modelu promeni koncepta i da ćemo  pomoći državi da se migranti smeste u kampove, jer su  tamo uslovi mnogo bolji nego u centru Beograda. Tako da bi bilo dobro da se to malo struktuira, a mi ćemo tu biti dobar katalizator i dobri anđeli celog procesa.

Alma Kovčić

foto: facebook Mikser Beograd