Književnost je tamo gde su ljudi

Bookvalisti je jedan od poznatijih domaćih Jutjub kanala čija je tema književnost. Manjak sadržaja posvećenih ovim temama Miloš Živković i Ivan Isailović rešili su da popune pokretanjem sopstevnog kanala. Strast za čitanjem i komentarisanjem pročitanog bili su dovoljni Milošu i Ivanu da kupe opremu i krenu u Jutjub avanturu.

Internet polako postaje zamena za sve tradicionalne medije, što znači da se skoro svi sadržaji polako sele u novu luku. Kultura polako pronalazi svoje mesto na domaćem Jutjubu, a Bukvalisti su hrabro zakoračili u sve to. Miloš i Ivan su svoj kanal pokrenuli u junu 2018. godine i od tada broj njihovih pratilaca raste, polako ali sigurno.

Na domaćoj Jutjub sceni postoje kanali posvećeni svemu i svačemu, ali što se tiče književnosti vi ste tu među pionirima. Kako ste došli na ideju da pokrenete kanal čija je glavna tema upravo književnost?

Miloš: Upoznali smo se na studijama i tamo smo zajedno učestvovali na skupovima književnog društva "Orfisti", čiji članovi su uglavnom bili studenti srpske književnosti sa komparatistikom, Filološkog fakulteta u Beogradu. Tamo smo sa kolegama čitali i međusobno komentarisali autorske tekstove. Posle diplomiranja posao nas je odvukao na različite strane, ali razgovori o književnosti nikada nisu prestali. Ivan je, zajedno sa našim drugarima Milošem Pistolićem i Stefanom Gašićem, pokrenuo kanal "Orfisting" koji se doticao različitih sadržaja iz kulture, tumačenjem filmova i serija. Kasnije je svako od njih nastavio sa samostalnim radom u okviru niše koja mu je najbliža, a u Ivanu je, kako pretpostavljate, sazrela ideja da pokrene poseban Jutjub kanal koji bi se bavio analizom književnih dela, prepričavanjem ličnih čitalačkih utisaka i traženjem novih i interesantnih uglova za pristup književnosti. Kupio je opremu i pozvao me da mu se priključim. Nisam mogao da odbijem taj poziv.

Ivan: Ne znam da li smo baš pioniri, ali smo osetili da našoj Jutjub sceni nedostaje više sadržaja i podkasta koji će se baviti književnošću. Jutjub se dosta vrti oko "how to" i "fun-fun-fun" materijala, tako da smo hteli da ponudimo književnost kao vrednost koja sadrži po malo od oba, plus još nešto svoje. Tribine i razgovori po kulturnim centrima polako zamiru i gube na interaktivnosti, akademski radovi i prikazi po časopisima pišu se zbog bolonjskih bodova, tako da, umesto lamentiranja, rešili smo da potrebu za dijalogom nakon pročitanog prebacimo u video format. Bilo je potrebno odbaciti malo akademske okove, pronaći adekvatan ugao i manir obraćanja ljudima, tako da je razgovor dvoje strasnih ljubitelja književnosti ono što smo pokušali da ponudimo. Ljudi objektivno imaju sve manje vremena, a svakog dana sve više toga zahteva njihovu pažnju, tako da književnost u audio-video formatu predstavlja našu borba za ono malo pažnje dok ljudi pod budnim okom kapitalizma multitaskuju. Kuvanje/džogiranje i razgovor o književnosti u isto vreme – nemoguće. Ako ne verujete, pogledajte!

Izgleda da imate stabilnu publiku koja gleda sve što objavite. Kako ste zadovoljni odzivom publike na Jutjubu?

Ivan: Nakon više od godinu dana postavljanja snimaka, kada vratim film - mislim da su se stvari odvijale baš povoljno po nas. Obojica smo želeli da nađemo odgovarajući balans tako da dopremo do što više ljudi, ali da nikada ne izneverimo sebe i ono u šta verujemo. Stoga smo publiku postepeno gradili i najzadovoljniji smo upravo činjenicom da sa njima imamo kvalitetnu interakciju jer nas stalno dopunjuju. Neki nam redovno pišu u inboks, neretko i oponiraju – dakle i mi nešto dobijamo. Broj ljudi koji nas prati povećavao se postepeno i čim je brojka prešla 100 mi smo postali zadovoljni, jer je to više od svih tribina na kojima smo učestvovali pre toga u realnom prostoru. Književnost je tamo gde su ljudi, tako da, čini mi se da smo na pravom mestu podigli naš literarni šator.

Miloš: Zadovoljan sam što imamo ljude koji redovno ostavljaju komentare na snimcima, ulaze u diskusiju sa nama i šalju ideje za naredne snimke. Planiramo da neke od ljudi koji nas stalno dopunjuju i inspirišu pozovemo da gostuju u emisiji i dopune nas na mestima na kojima smo, priznajem, ipak tanki. Imamo Fejsbuk stranicu pored Jutjub kanala, te forme su različite i međusobno se dopunjuju. Deluje mi da je komunikacija na Jutjubu intenzivnija. Nedavno smo napravili i snimak posvećen delu Uglješe Šajtinca podstaknuti knjigom koji nam je poklonio jedan od naših pratilaca. Voleo bih lično da upoznam neke od tih ljudi. Naročito se radujem kada primetim da nas slušaju i gledaju i van granica Srbije, to pokazuje kako književnost i dalje ima moć da nas ujedini, ili se slatko varam da je tako...

Na koje sve načine birate teme za svoj Jutjub kanal?

Miloš: Trudimo se da budemo aktuelni – kada je vreme Beogradskog sajma knjiga, kada se dodeljuje Ninova ili Nobelova nagrade gledamo da napravimo klip. Ali pravimo snimke i iz čistog zadovoljstva. Prvi video koji smo napravili bio je posvećen finalu Svetskog prvenstva u fudbalu između Francuske i Hrvatske. Interpretacijom poetike određenih pisaca kao "selektori" odredili smo njihovo mesto na fudbalskom terenu – tako je Prust zadužen za meditativnu prozu, pravi posmatrač zamrznut u usamljeničkoj poziciji završio na golu, a Semjuel Beket i Miroslav Krleža su dobili poziciju desetke. Pozivamo i goste stručne za određenu oblast – Lana Bastašić nam je govorila o kreativnom pisanju i Džejmsu Džojsu, a Maša Tomanović o naratologiji i nama omiljenim romanima o Hariju Poteru. Smatram da je kod nas i u prosveti i na književnoj sceni opasno zapostavljeno kreativno pisanje, kao i sa njim povezano akademsko pisanje, planiramo da o tome i u budućnosti nastavimo da govorimo.

Ivan: Pošto smo podelili materijal koji spremamo u tri rubrike, trudimo se da se teme koliko-toliko uklapaju u matricu. "Književni Malibu" ima podkast karakter sa pretenzijom da kroz razgovor načne neke ili aktuelne teme, ili zanimljive pristupe čitanju i književnom kanonu. "Librikant" su video recenzije i prikazi knjiga koje smatramo reprezentativnim, dakle, "podmazivanje" za lakši ulaz u kulturu. "Top lista bookvalista" je koketiranje sa popularnim pristupima u književnim okvirima – dok mrzimo liste, u isto vreme ih i volimo i pravimo u tajnosti, tako da tu zadovoljavamo svoje male hirove i pravimo liste kašika, mačaka, pasa i konja u književnosti, itd. Mada nam se, iskreno, često mešaju rubrike. Nekada nam i publika predlaže teme, a nekada se i nerviramo, jer sami sebi nametnemo prilično zahtevne poduhvate... Zahtevne u smislu vremena da se adekvatno pripremimo kako bismo obuhvatili temu kako zaslužuje. Ali to je najlepši deo ovoga što radimo. Ovaj kanal je, u stvari, samo alibi za nova čitanja.

Imali ste nekoliko video klipova u kojima ste na zanimljiv način povezivali pop-kulturu i književnost. Da li je to dobar način za privlačenje publike?

Ivan: Pretpostavljam da to može da privuče ljude i da ima tu neke naše prosvetiteljske podvale, da ljude na sve načine približimo književnosti. Čuvajte nas se, pričamo i o kucama u književnosti – znamo da ih volite. Šallim se. Naš cilj je da tim i takvim povezivanjima pravimo neke lude ali smislene hibride i da se udaljimo od svih podela i granica koje zamaraju književnost. Većina nas misli u kategorijama i traži zajedničke imenitelje za različita čitanja i to je u redu dokle god je samo olakšica da se mapira pročitano, a ne nasilno podizanje zidova koji će sprečiti dalje interpretacije. Treba govoriti i o popularnim piscima i fenomenima, voleti Harija Potera kao i Andreasa Sama, jer ideja je da u ljudima probudimo želju za čitanjem, da ih motivišemo, a ne da od njih pravimo književne kritičare.

Miloš: Ne da je dobar nego odličan način! Privlačenje publike je uvek plus, ali ima još pluseva – jedan od njih je i širenje granica često sterilne književne kritike. Treći plus bi bio što su takvi sadržaji beskrajno zabavni. Fantastika, horor literatura, stripovi neke su od tema koje bih voleo još da zagrebemo. Popularna kultura, žanrovska literatura je važna, neka od njenih ostvarenja imaju potencijal da dosta toga otkriju o društvu u kojem živimo. Granice visoke i niske književnosti su sve poroznije, kao i granice između literature, filma i video igara.

Čini se da je književna kritika skrajnuta u medijima. Naročito ako sadašnju situaciju uporedimo sa nekim prošlim vremenima, kada su sve velike novine imale svoje kritičare. Šta mislite da li je Jutjub jedan od načina da kritika ponovo zaživi?

Ivan: Ne mislim da je kritika baš skrajnuta, već pre da je migrirala sa televizije i iz novina na internet. Izgubila se samo hijerarhija u kojoj verujemo nekolicini književnih arbitara i nekolicini književnih glasila. Dosta sa farisejima, svakako. Nije to, dakle, stvar Jutjuba koliko interneta koji pruža mogućnost objavljivanja i relativno ravnopravnog učestvovanja u kulturi svakoga ko ima nešto da kaže ili napiše. Neko će to da ozvaniči blogom, Jutjub kanalom, Instagram profilom, a neko će napraviti internet portal ili pisati kritike na Goodreads-u. Internet je riznica kada znate da ga koristite.

Miloš: Mlađa publika voli da može brzo i lako da prati književna dela, novinska, radijska i televizijska kritika imaju svoje mesto, ali su već decenijama u odumiranju. Jutjub je pristupačan, na njemu se brzo komunicira, može se koristiti žargon, humor, dozvoljene su greške i dobri stari impresionizam. Nas publika može da sluša dok pere sudove ili džogira. Volim da zamišljam da je gledalac sa nama u društvu, da smo prijatelji, da se spremamo da popijemo kaficu, pojedemo neki kolač, recimo parče saher torte. Mislim da je važno da postoji bliskost, opuštenost, da se zajedno dođe do neke strasti. Jutjub je dobro polazište za to. 

M. L.