Čitanje knjiga - situacija ni blizu katastrofalne

Oko 500 izdavača, od čega 50 iz inostranstva, izložilo je ovogodišnju književnu produkciju u halama Beogradskog sajma na Sajmu knjiga. Procenjuje se da će štandove do kraja nedelje obići oko 150.000 posetilaca, a izdavači će inkasirati najveći deo godišnjeg prihoda. Jesu li ove cifre nešto što bi trebalo da nas impresionira, imajući u vidu da u Srbiji živi više od osam miliona ljudi? Jedno od nekolicine istraživanja, koje je sproveo Medium gallup u Srbiji kaže da tek 13 odsto stanovnika naše zemlje redovno čita knjige. Oko 25 odsto njih retko kada uzme knjigu u ruke, dok je 36 odsto njih izjavilo da ne voli tu mentalnu aktivnost. 

Teško je utvrditi da li se ovi procenti i u kojoj meri menjaju, jer se istraživanja na ovu temu sprovode veoma retko i nema kontinuiteta. Zato smo za utiske pitali one koji od prodaje knjiga žive. Milan Tripković iz Bulevar books-a kaže da postoje fluktuacije u zainteresovanosti za knjigu u toku godine, ali da nema utisak da se broj onih koji dolaze u knjižaru smanjuje ili raste iz godine u godinu. Jedina demografska grupa koja iznenađuje su mladi čitaoci.

"Ne mogu da se setim nas u tom periodu, mislim da nismo baš bili zainteresovani za čitanje, ali imam utisak da ovi novi klinci mnogo više vole da čitaju od naše generacije. Oni ili jako vole da čitaju ili ih to uopšte ne zanima. Ne postoji neka sredina", kaže Milan.

Milan kaže da je strip postao književna kategorija koja polako izvlači situaciju i da on ponovo počinje da dovodi nove čitalačke snage, na mala vrata.

"Tu se javila nova publika i nova generacija, zainteresovana jako za manga stripove. Tu se formira neka nova kritična masa i neka nova armija čitalaca koja će, nadam se s godinama početi da čita i neko ozbiljnije štivo", kaže Milan.

Najveći tiraži kod nas iznose oko 20.000 primeraka. Poređenja radi, u Švedskoj, koja ima osam miliona stanovnika, neznatno više od Srbije, knjige dostižu tiraž i od milion primeraka. To je podatak da su naše čitalačke navike izuzetno daleko od onoga što možemo smatrati idealnim. Petar Nikolić iz "Otvorene knjige" kaže da su troškovi izdavanja preveliki, kao i rizik.

"Prva stvar je to što su kod nas ljudi generalno skeptični, naročito ako im imena nisu poznata. Finansije su prvi razlog u razmišljanju i planiranju izdavačke politike i pravljenju izdavačkog plana. Tiraži jesu mali, ali naše izdavaštvo zaista izbaci većinu dela koji u Evropi ili svetu zaslužuju pažnju", kaže Nikolić.

Pored sajma, knjiga doživljava i promocije kakve ranije nije imala, zahvaljujući društvenim mrežama i dobrim idejama. Katarina Kostić, mlada autorka sa bloga "Prerazmišljavanje" organizovala je već drugu razmenu knjiga u domu B-612. U razmenu je krenula želeći da se otarasi knjiga koje su joj bile višak, a od tog napora nastala je razmena koju posećuju na stotine čitalaca.

"Imamo jednog volontera koji voli da broji i po njegovim zapažanjima knjige je razmenilo oko 400 ljudi na poslednjoj manifestaciji. Ona je bila posebna i po tome što je razmenjeno mnogo klasika, a mi smo ostali potpuno bez knjiga fantastike", kaže Katarina.

Ona se već sprema za sledeću razmenu knjiga i svima preporučuje da prate hešteg #KnjigeGreju na društvenim mrežama kako bi na vreme saznali šta će novo doneti ova manifestacija. Sa druge strane, koliko po njenom mišljenju vršnjaci vole knjigu, ona nije želela da kalkuliše, ali smatra da je situacija daleko od zabrinjavajuće.

"Okružena sam ljudima koji čitaju, mada u ovoj razmeni na društvenim mrežama oko 50.000 ljudi se zaustavilo da vidi kakvu to manifestaciju pravimo i taj podatak me ohrabruje. To znači da smo mnogo više zainteresovani za knjigu nego što to elite žele da nam predstave", objašnjava Katarina.

Postoji još jedan od razloga za pozitivan stav. I među čitaoce u Srbiji uvukli su se gedžeti. Pre samo pet godina za online čitanje se odlučivalo svega 1,4 odsto čitalaca, a uređaje poput Kindle-a je koristilo 0,4 odsto njih.

Danas su ovi procenti iznad pet odsto sa stalnom tendencijom rasta, a elektronske knjige su sve dostupnije. Svi ozbiljniji izdavači na svojim sajtovima poseduju bazu elektronskih knjiga. One su za čak 50 odsto jeftinije od papirnih izdanja, pa tako hit roman Frederika Bakmana "Čovek po imenu Uve" u knjižari dobijate za 900, a elektronska verzija skida se za 450 dinara. U eri interneta i brojnih opstrukcija pažnje, ovo je svakako jedan od načina da se zadrže stari i steknu neki novi čitaoci.

P. Klaić