Heroji nekad i sad iz ugla umetnika

Spomenici Narodnooslobodilačke borbe se svesno uništavaju. Bilo to zanemarivanjem ili direktnim uništavanjem, jasno je da se oni gube iz naše kolektivne svesti. Još par godina i biće sramota reći da su nam se preci borili protiv fašizma. 

Jedan od odgovora na tu pojavu jeste i vizuelna umetnost koja se ne bavi dovoljno problemima kolektivnog sećanja, a jedan od iskoraka jeste likovna kolonija koja je održana na Andrevlju, na Fruškoj gori, tamo gde su se organizovali vojvođanski partizani.

Da borba ne bude zaboravljena, a umetnici mogli da reaguju na prošlo vreme, pobrinula se Dragana Garić Jovičić, istoričarka i kustoskinja Muzeja Vojvodine. Ona je organizovala umetničku koloniju pod nazivom “Heroji nekada i sad”. Inspirisana je bila nasleđem nekadašnjeg Muzeja Socijalističke revolucije Vojvodine, a i spomeničkim nasleđem. Sa njom započinjemo priču o koloniji.

"Dala sam umetnicima slobodu, da bude to i šira forma. Da sami umetnici vide, da li uopšte ima heroja danas? Umetnici se ne moraju oslanjati direktno na NOB i partizane, već im je ostavljeno da reaguju po svom senzibilitetu. Kriterijum je bio samo da su umetnici društveno – ekološki angažovani i da dolaze iz različitih medija", kaže Dragana.

Na pitanje koja su joj očekivanja od kolonije, ona kaže da bi bilo najbolje kada bi se svi radovi našli na izložbi.

"Nadam se izložbi, ali mi je bilo bitnije da okupim te ljude, koji neće davati odgovore, već postavljati pitanja. Tako jedino do nečega i možemo doći. Nadam se da će posetioci izložbe moći izaći sa iste sa novim pitanjima, novim promišljanjima. A da će iz vizuelnog aspekta posetioci biti zadovoljni. Imaćemo vez, strip, ilustraciju, video, fotografiju...različite medije okupljene oko jednog pitanja", izričita je kustoskinja Dragana.

Biće zanimljivo čitanje radova različitih medija, za to se pobrinula kustoskinja, a jedan od medija je i tekstilna umetnost. Umetnica koja radi sa tekstilom je Ivana Mitrović učesnica kolonije kojoj je ovo prvo takvo iskustvo.

"Bilo mi je zanimljivo ovih nekoliko dana ići u posete spomenicima po Fruškoj gori. Iako sam dosta njih videla, bavila sam se estetikom njihovom, a ne narativom. Dragoceno mi je bilo iskustvo da čujem od istoričara priču iza svakog spomenika", započinje Ivana.

"Imala sam ideju da predstavim heroje na majici, jer danas tu često viđamo njih. Htela sam to da dekonstruišem i time da se bavim na nekom simboličkom nivou. A posle ovog iskustva, više razmišljam o operacijama koje su partizani vodili i medicinskom osoblju koje ih je pratilo", nastavlja sa pričom Ivana.

Na pitanje da li joj, kao tekstilnoj umetnici, zadato pitanje predstavlja problem ili čak olakšicu, ona kaže:

"Sam materijal i sama tehnika će dobro doći za obradu ove teme, ali nisam sigrna kako da vam objasnim sada, ali to je moja intuicija", zaključuje Ivana

Da je prisustvo strip crtača obezbeđeno, pobrinuo se Saša Rakezić, znan kao Aleksandar Zograf. On kao i svi ostali umetnici će pokušati da odgovori na temu postojanja ili nepostojanja savremenih heroja. Za Zografa ova kolonija je iskustvo koje ga vodi na emocionalno putovanje.

"Moj deda je bio ilegalac, kada ga je Nemačka policija provalila, pobegao je na Frušku goru i pridružio se partizanima. Za mene je obilazak spomenika emotivno iskustvo i moj će strip biti u vezi sa time," započinje Zograf, "Tendencija je, naročito u Vojvodini, zadnjih desetak godina da se dođe do nove formule, savremenije, kada su u pitanju kolonije. To je pre bilo samo da se iznese štafelaj i da se slikaju predeli koji ih okružuju. A sada ovde nam je dato da reagujemo na spomeničko nasleđe, kroz ključ heroja. Što svakako prati koncept koji je sve više prisutan u Evropi."

A šta čuveni strip umetnik kaže o kulturi sećanja na ovim prostorima?

"Ja se tim pitanjem bavim poslednjih nekoliko godina. Mislim da su problemi koji su zadesili naše društvo nastali jer se nismo dovoljno bavili kulturom sećanja i mestima sećanja. Naši muzeji služe samo da bi skupljali prašinu, a ne da prenose informacije. To je jedan od razloga zašto su nastali lomovi u našem društvu, a mi i dalje živimo sa dosta nerešenih stvari. Mislim da je to veliko pitanje koje očekuje mnogo širu debatu da bi se moglo to na neki smislem i kritičan način sagledati", završava Zograf.

Novosađanka sa prebivalištem u Parizu koja se bavi ilustracijom i pravljenjem unikatnih i jedinstvenih mapa Sonja Bajić napraviće mapu koja će sadržati spomenike NOB-a, a i još nešto, na primer ko su njoj heroji.

"Ja pokušavam da slavim te "male" heroje, one koje nam čine svakodnevnicu lakšom i lepšom. Želim slaviti taj svakodnevni život, koji ponekad bude tužan, a nekada lep u zavisnosti kako se mi postavimo", počinje Sonja, "Na nekim spomenicima sam bila, dok sam druge sada upoznala. Uvek mi je to emotivno iskustvo, tu su bili ljudi koji su morali da se bore za našu slobodu. Uvek se naježim na tim mestima iako nemam nekog u porodici koji se borio na tim lokacijama. Sve te slobode koje mi danas imamo su zasluga tih ljudi koji su dali svoje živote”, zavšava Sonja.

Vojin Ivkov