Nagrade na 25. Festivalu evropskog filma na Paliću

Zlatni toranj za najbolji film dobio je belgijsko-holandski film "Devojka" u režiji Lukasa Donta, dok je Palićki toranj za najbolju režiju odneo Rasmus Kloster Bro za danski film "Krtica".  

U takmičarskoj selekciji bilo je 14 filmova koje je izabrao selektor Nenad Dukić. Radi se o ostvarenjima koja razmatraju sudbinu čoveka, ali i ukazuju na svu lepotu i važnost različitosti među nama. Nagrade su ove godine otišle filmovima iz malih kinematografskih sredina (Belgija, Danska), uprkos učešču najrazvijenijih evropskih kinematografija poput Francuske, Italije, Nemačke, Švedske, Španije i Norveške.

"Devojka" govori o petnaestogodišnjoj Lari u telu muškarca, koja želi da postane balerina. "Ovaj film je najcelovitije i najmoćnije delo u takmičarskom programu, koje ne samo da se bavi iskrenošću i kompleksnošću složene teme, već to čini duboko i bez stereotipa. Film nas je dirnuo na više nivoa", saopštio je međunarodni žiri, kojeg ćine rediteljka Ildiko Enjedi (Mađarska), producentkinja i glumica Ieva Norvilien (Litvanija), glumac Ibrahim Koma (Francuska), reditelj Marinus Gruthof (Holandija) i glumica Nataša Ninković.

Rad na filmu "Krtica" žiri je ocenio kao "nesvakidašnje postignuće reditelja na svim poljima: odličan scenario, rad sa glumcima, montaža i vizuelni koncept. Izabrao je dobro poznat, naizgled lak žanr za koji jedino profesionalci znaju koliko je komplikovan."

Dobitnik Palićkog tornja Rasmus Kloster Bro

Film se dešava u komori metroa u Kopenhagenu, gde su zarobljeni mlada danska novinarka, Hrvat Ivo i Bharan iz Eritreje, koji uprkos radikalno različitim pogledima na svet moraju da veruju jedni drugima kako bi preživeli.

Žiri je odlučio da Specijalno priznanje dodeli španskom filmu "Karmen i Lola" rediteljke Aranče Ečevarije. Debitantski igrani film španske dokumentaristkinje predstavlja ljubavnu priču između dve Romkinje. "Za hrabar prvi film, za iskren, nežan i autentičan prikaz kulture, za rad sa naturščicima, za sigurno vođenje ove riskantne i komplikovane avanture, za sve glumce, njihovu hrabrost i odličnu glumu", saopštio je žiri.

"Tražila sam gej romkinje, što je bilo veoma teško, jer one ne istupaju tako lako. Bila sam zbunjena, jer sam znala da negde postoje, ali nisam znala gde. Tako sam otišla na internet, misleći da moraju imati neku svoju zajednicu. Posećivala sam sve LGBT četove koje sam mogla da pronađem, pod nadimkom 'beautiful gypsy'. Dugo mi je trebalo. Radila sam sa 15 devojaka tokom dve godine, slušajući ih i pišući scenario, koji sadrži sve njihove priče u jednoj. Ipak, trudila sam se da ne napišem sve ono što se dešava u stvarnom životu, jer su one bile zaključavane u kućama, udavane na silu, očevi su im sekli kosu da ne bi bile lepe. Rešila sam da ne stavim sve to u film, jer bi ljudi pomislili da je to preterivanje, ali nije, istina je", rekla je Aranča predstavljajući film na festivalu. 

"Karmen i Lola"

Glavni takmičarski program ocenjivao je i FIPRESCI žiri (Fédération Internationale de la Presse Cinématographique) koji čine filmski kritičari i novinari Masimo Leki (Italija), Nina Sputnitskaja (Rusija) i Tonči Valentić (Hrvatska). Odlučili su da FIPRESCI nagrada za najbolji film pripadne francuskom filmu "U ratu", režisera Stefana Brizea, jer "reditelj na maestralan i očaravajući način prenosi društvenu bitku u jedinstven sinematički doživljaj, a gluma Vinsenta Lindona je neponovljiva".

Pored glavnog programa, takmičarskog karaktera je i selekcija "Paralele i sudari", koja obuhvata najbolje filmove iz centralne i istočne Evrope, po odabiru Nila Janga. Filmovi se bave pitanjima tranzicije društva i sistema, međuetničkim odnosima, pitanjima identiteta i potrebe za mirom i tolerancijom u najširem smislu. Nagrada za najbolji film u toj selekciji pripala je mađarskom ostvarenju "Cvetna dolina" u režiji Lasla Čuja.

Tročlani FEDEORA žiri (Federacija filmskih kritičara Evrope i Mediterana), sastavljen od uglednih evropskih kritičarki, Maje Bogojević (Crna Gora), Pavline Jeleve (Bugarska) i Kjare Spanjoli Gabardi (Italija), "Cvetnu dolinu" tumači kao "snažnu filmsku priču debitantskog igranog ostvarenja, koja prikazuje kako savremeni mladi ljudi na marginama traže ljubav i bore se za osnovni opstanak u potpuno otuđenom društvu".

Film koji je u selekciji "Paralele i sudari" bio van konkurencije i koji svakako treba pogledati jeste slovenački "Osnove ubijanja" reditelja i scenariste Jana Cvitkoviča, koji predočava dokle jednu srećnu porodicu može dovesti finansijsko propadanje usled gubitka posla. Ta veoma potresna priča prikazana je na više od 20 festivala u toku prošle i ove godine, a na festivalu u Montrealu Irena Kovačević nagrađena je za najbolju žensku ulogu.

"Osnove ubijanja"

Primož Vrhovec, koji tumači glavnu mušku ulogu, kaže da se nada da će takvi filmovi u budućnosti biti u kategoriji naučne fantastike. "Bio sam na par festivala već i rekli su mi da ta priča u filmu nije realna, da se ne dešava. Međutim, Jan je za film uzeo samo najstereotipnije priče, jer je on radio sa decom koja su bila u svemu tome i ona su mu pričala kako to izgleda. Uzeo je samo ono što se najčešće dešava, tipične primere gde pobedi strah." 

Uz dva takmičarska programa, ističe se i selekcija pod nazivom "Mladi duh Evrope", posvećena autorima jedinstvenog pogleda na filmsku umetnost. Prikazano je oko 30 eksperimentalnih, avangardnih i nekonvencijalnih radova, među kojima su i dokumentarci, animacije, kao i društveno-politički angažovani filmovi, specifične estetike, koje je odabrao Nil Jang.

Publika je imala priliku da prati i filmove iz selekcija Novi mađarski film, Crnomorski region u fokusu, Eko dox, Short Matters, Underground Spirit, ali i druge programe.

Festival evropskog filma Palić proglašen je za jedan od šest najboljih i najuzbudljivijih festivala u Evropi za 2017. i 2018. godinu u oblasti umetnosti, i to kao jedini filmski festival, prema mišljenju međunarodnog žirija Asocijacije evropskih festivala (European Festivals Association, EFA). Navedeno je da je "FEF Palić prepoznat kao festival koji posvećeno neguje umetnost, dobar odnos sa zajednicom i evropske vrednosti".

Jovana Golubović