Kad autsajderi pišu istoriju

Edit Preti bila je bogata zemljoposednica u Safolku, u Engleskoj. Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, odlučila je, ophrvana neizlečivom bolešću, da konačno pojuri svoj san i prekopa džinovske humke koje su se odvajkada nalazile na njenom imanju "Saton Ho". Angažovala je Bazila Brauna, profesionalnog kopača sa arheoloških nalazišta, koji nije imao ni dana fromalnog obrazovanja u arheologiji. Njena strast prema misteriji humki i njegovo neosporno, iskustvom i besomučnim čitanjem stečeno zanje, dovelo ih je do istorijskog otkrića dugog broda, sa sakrivenim blagom u jednoj od komora.

To otkriće pružiće tokom godina brojna neprocenjiva saznanja o razvijenosti anglosaksonskog perioda, o kojem se, pre toga, nije znalo gotovo ništa. 

Ovaj istorijski događaj  pisac Džon Preton pretočio je u odličan roman "Kopanje". Na osnovu tog književnog predloška nastao je scenario za istoimeni film, u originalu nazvan "The Dig".

Editu u tom filmu, dostupnom od skora na Netflixu, glumi divna Keri Maligan. Ona i Bazil (Ralf Fajns) boriće se u ovom filmu sa čelnicima lokalnog muzeja, nadmenim istoričarima Britanskog muzeja iz Londona i nadolazećim ratom koji preti, između ostalog i da na neodređeno odloži interesovanje javnosti za ovaj poduhvat.

Edit nema vremena za bilo kakva odlaganja, budući da sluti svoj skori kraj, a Bazil pokušava da savlada sve prepreke koje mu nameće njegov niži status u odnosu na fakultetski obrazovane arheologe, koji ga gledaju s visoka, smatraju ga neznalicom i bukom pokušavaju da nadoknade sopstveno neznanje koje prosto vrišti u njegovom prisustvu.

Film takođe prati Editinog rođaka Rorija (Džoni Flin) koji čeka poziv u rat, tu je i bračni par arheologa Stjuart (Ben Čaplin) i Pegi Pigot (Lili Džejms) čiji komplikovan odnos stvara još jedan podzaplet ovog filma. Upravo njihove epizode u ovom filmu deluju kao umetnute. One su zanimljive, tu nema spora, ali nekako odvlače pažnju od glavne priče, koja je kompleksna za sebe.

Australijski reditelj Sajmon Stoun uspeo je da načini uzbudljivom i poetičnom u isto vreme, priču o otkriću lepota kulture koja je prethodila vikinškom pljačkaškom pohodu po britanskom ostrvu. Njegova kamera, koja je stalno u laganom pokretu, izbor scena i kadrova koji mogu da uđu u svaku foto-monografiju Safolka, daje nam pomalo melanholičan pogled na period o kojem je reč. Na ljude i njihove odnose, na beskrajnu romantiku otkrivanja tajni iz prošlosti.

Osim što je estetski iznad većine filmova koje danas gledamo, "The Dig" je ostvarenje koje nam pruža nekoliko nagrada vrednih uloga. Tu pre svega mislim na Ralfa Fajnsa čiji portret skromnog kopača i arheologa amatera ostaje sa nama još dugo posle odgledanog filma. Keri Maligan je takođe ostvarila besprekornu ulogu koju možda kvari jedino činjenica da je premlada da bi igrala Edit koja je, u vreme iskopavanja bila veoma blizu šesdesetim godinama. Ipak, taj podatak ne kvari ni užitak ni originalnost ovog filma.

"The Dig" je film koji govori o predanosti pozivu, potrazi za snovima, odanosti i neprirodnoj raslojenosti na klase, na kojoj je tadašnja Engleska ozbiljno insistirala.

Petar Klaić