Drama o preživljavanju koju su pojeli efekti

Ako vam je do filmskih prikaza izolacije, klaustrofobije i beznađa, Džo Penja je režiser koji vas neće razočarati. Već nas je počastio dramom "Arktik" iz 2019. godine u kojoj pilot, strmeknut u ledenu pustaru mora da odluči da li će preći preko tundre, kojom se gegaju gladni beli medvedi ili će ostati uz olupinu i čekati pomoć koja možda nikada ne stigne. Nije baš Sofijin izbor, ali bi junaku mogao da da bar ekstra par vunenih čarapa, da se ne ježimo dva sata zamišljajući promrzline.

U novom filmu "Stowaway" (slobodno prevedeno: Slepi putnik) Penja nije odmakao dalje od te beznadežne teskobe. Tri astronauta, na putu u najdublji poznati svemir, u mašinskom odeljenju, otkrivaju inženjera, izudaranog i slučajno zaglavljenog tamo u vreme lansiranja. Njegovo prisustvo (jer on troši vrlo ogrničene resurse u letelici) ugrožava ne samo misiju već i živote posade. Ima li, dakle, mesta za njega pitanje je koje će se pretvoriti u: zaslužuje li da živi?

Film, počinje dosta solidno i neizvesnost i napetost autor dočarava kroz prikaz komunikacije između posade i komandnog centra na zemlji. Gledaoci ovu komunikaciju vide sasmo kroz reakcije članove posade, nije im dato da znaju njen sadržaj i to atmosferu u startu čini teskobnom i misterioznom.

Doktorka Zoe (Ana Kendrik), biolog David (Daniel De Kim) i stroga zapovednica Marina (Toni Kolet) u toj atmosferi komuniciraju gestakulacijom, klimaju glavom ili kratko odgovaraju na instrukcije koje mi ne čujemo i to nas već drži na ivici stolice.

Kad na scenu stupi inženjer Majkl (Šamier Anderson) stvar se zakuvava. Majkl nije nameravao da se ukrca na brod, tu je spletom nesrećnih okolnosti i posada će pokušati sve da ga obuči što bolje, jer put do Marsa, gde bi trebalo da započnu održivu koloniju, traje dve godine, a on očigledno mora da stekne najvažnije sposobnosti za takvu misiju, ne bi li prestao da bude teret.

Kada dođe do kvara, nameće se zastrašujuć izbor: treba li posada da nastavi i pokuša da preživi ili će morati da načini bolan rez i odbaci jednog člana, za šta je Majkl najlogičniji izbor.

Mračna je to predloška za film koji traje bezmalo dva sata. Naročito kada tvorci filma nemaju nameru da je prodube, da se dodatno pozabave pitanjem klasnih razlika, jer slepi putnik je crnac i potiče iz radničke klase, a nasuprot sebe ima troje bogatih i privilegovanih belaca, koji moraju da odluče o tome ima li on pravo na život ili se takvo pitanje i ne postavlja jer moraju da se vode etičkim i humanim principima.

Ova je film mogao biti mnogo bolji da kreatori nisu, produbljivanje nekih vrlo filozofskih pitanja o životu, žrtvi i zajedništvu, zamenili akcijom i specijalnim efektima. Tu je već milion puta sažvakan scenario u koji se, po potrebi, ubacuju sitne nezgode i nesreće koje otežavaju opstanak junacima kad god publika pomisli da je vreme da im se makar malo olakša.

Tako smo ostali na, pristojno odglumljenoj, trapavo napisanoj i plitkoj akcionoj drami koja neće ostaviti nekog traga u SF žanru.

Ako tražite film o preživljavanju, "Arktik"  ovog mladog autora je mnogo bolji i logičniji izbor.

Petar Klaić