Život onlajn: Asocijalni ljudi na socijalnim mrežama

Nedavno objavljeni podaci iz redovnog godišnjeg istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" pokazuju da najveći broj ljudi za svakodnevnu komunikaciju sa prijateljima koriste SMS poruke (53,8%), instant poruke (Viber, whatsapp, čet aplikacije 54,5%) i telefon/internet programe (48,8%), dok se u iste svrhe najređe koriste drugi društveni mediji (Fejsbuk objave, Tviter, Instagram, igrice i slično) i mejl. Iako ovi podaci nisu zabrinjavajući, utisak je da se sve više okrećemo onlajn komunikaciji, koja je brza i odmah dobijamo odgovor na željene stvari, ali su prisutni i nedostaci u smislu pogrešnog tumačenja poruka i činjenice da ne vidimo sagovornika.

Danas se, praktično, sa mobilnom telefonijom dešava ono što se, pre nekoliko godina, dogodilo sa fiksnom. Tada su ljudi gotovo u potpunosti izbacili fiksni telefon iz upotrebe, jer su imalli mobilni. Sada dolazi do "krize" mobilnih telefona u smislu njihove klasične upotrebe, a telefon postaje ekran, odnosno medijum za pristup internetu. A na internetu je moguće telefonirati, slati poruke, posećivati sajtove, gledati televiziju...

Profesorka na Odseku srpskog jezika i lingvistike na novosadskom Filozofskom fakultetu, Gordana Dragin, kaže da je internet sleng posebna priča, u kojoj se upotrebljava neformalna pisana komunikacija. Potrebno je brzo i efikasno, sa što manje znakova predati neku informaciju. Naravno, to zahteva upotrebu skraćenica.

"One su postale pravilo izražavanja mladih i u svakodnevnom životu, koje nema veze sa internetom. Neoprostivo je za standardni srpski jezik, da, na primer, student na vaše pitanje odgovori sa OK ili btw. To su stvari koje se ne mogu pravdati, na nivou na kome se zahteva standardni jezik. Skraćenice koje se upotrebljavaju na internetu se mogu opravdati jer imaju svoju funkciju, ljude koji ih koriste i vrlo dobro ih znaju. Treba znati gde se taj jezik može upotrebiti, a gde ne", smatra naša sagovornica.

Na pitanje šta se događa kada se internet govor preseli u svakodnevni, Gordana Dragin je u emisiji "O tome se priča" rekla da smo trenutno svedoci velikog pitanja - kako treba tumačiti i prihvatati standardni jezik.

"Danas deca vole da je sve brzo, površno i za čas urađeno. Možemo za početak to ispravljati u školi, ali sve zavisi od toga da li će današnja mlada generacija to i prihvatiti. Bitno je praviti razliku kada šta upotrebljavati. Mislim da bi jedan obrazovani mladi čovek trebalo da zna i jedno i drugo, ali nikako da u svoj govorni jezik prenosi skraćenice koje koristi u dopisivanju sa drugarima. Koliko je to moguće zavisi od pojedinca i njegove volje", navodi naša sagovornica.

Psihološkinja Anđelija Simić dodaje da je jedna od najvećih mana tehnologije  otuđivanje ljudi, ali se i pored toga oslanjamo na nju, jer jer je većina našeg vremena i komunikacije povezana s tehnologijom. Najčešće je to internet.

"Sama ideja društvenih mreža je bila dobra, da se ljudi spoje kako bi se napravio inicijalni kontakt koji bi se preneo u realnost. Međutim ljudi su kao i uvek našli rupu u svemu tome i na izvestan način to zloupotrebili, tako da bih rekla da su socijalne mreže danas više asocijalne, jer se ljudi udaljavaju od realnosti", upozorava naša sagvornica.

Anđelija Simić ističe da su socijalne mreže dovele do udaljavanja i izolacije naročito kod ljudi koji pasivno skroluju po mreži i ne učestvuju u kontaktima.

"Postoje istraživanja na ovu temu koja su pokazala da je indeks usamljenosti kod ljudi 'koji skroluju' mnogo veći od onih koji su zaista usamljeni, a nemaju socijalne mreže. Kako utiču na izolaciju čoveka tako isto utiču i na gubljenje strpljenja, oni žele sve sada, odmah, instant, više se ne razmišlja o tome kakav je proces", rekla je Anđelija gostujući u emisiji "O tome se priča"

Prema njenim rečima, smanjuje se sposobnost komuniciranja face2face u odnosu na vreme od pre deset ili petnaest godina. Ako osoba i komunikaciji onlajn u potpunost podredi društvenim mrežama, to je može dovesti i do depresije, izolacije i do toga da se ne razvija kao ličnost.

"To se u psihologija naziva deficitom socijalnih veština. Jednostavno nemate adekvatnu poruku, koju možete da dobijete samo putem face2face komunikacije. Ona je važna, jer 80 odsto znakova koje kupimo su neverbalni, a to je nešto što nemamo komuniciranjem putem interneta. Takođe je veoma bitan i kontakt očima, jer tada vidimo kako nas sagovornik sluša, da li uopšte sluša, koliko je prisutan... Sve to mi kupimo na nekom nesvesnom planu i doprinosimo razvoju emocionalne inteligencije", kaže Anđelija Simić.

Emisiju "O tome se priča" u kojoj smo govorili o socijalnoj komunikaciji poslušajte na našem podkastu.

J.M.